Пређи на садржај

Коста Руварац

С Википедије, слободне енциклопедије
Коста Руварац
Коста Руварац
Датум рођења1837.
Место рођењаСтари БановциАустријска царевина
Датум смрти5. јануар 1864.
Место смртиПештаАустријска царевина

Коста Руварац (Стари Бановци, 1837Пешта, 5. јануар 1864) био је омладински вођа, књижевник, рођени брат калуђера и историчара Илариона Руварца.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Коста је рођен 1837. године у Старим Бановцима у Срему, у свештеничкој породици. Основну школу је завршио у Сремским Карловцима[1], а вишу немачку школу у Сланкамену. Матурирао је у Пешти, где је остао на студијама. Добио је стипендију Матице српске 1858. године. Студирао је правне науке и упоредо проучавао књижевност и естетику. Као студент бавио се књижевношћу и превођењем, по чему се прочуо. Писао је под утицајем претходника Богобоја Атанацковића.[2] Најпознатија његова приповетка је "Карловачки ђак" из 1860. године.[3] Вредна помена је путописна приповетка "Пут у Раваницу".

Умро је прерано од туберкулозе[4], као студент права и филозофије у Пешти, почетком јануара 1864. године. Маја 1898. године подигли су му споменик бели мермерни у облику пирамиде над гробом[5], млади Срби у Пешти. Прилог за подизање споменика су дали бројни поштоваоци, а постављење и парастос је обавила Академска омладина и Коло младих Срба.[6]

Био је активан у родољубивим друштвима и организацијама, као што је омладинско ђачко друштво Преодница[7]. Руварац је био један од вођа Уједињене омладине српске. Заслужан је и за оснивање српског академског друштва Преодница у Пешти 1861. године. Чланови тог удружења су по завету годину дана носили црнину за изгубљеним и нигда ненадокнађеним својим чланом.[8]

Убрзо након смрти, штампани су његови Скупљени списи, у две књиге (1866. и 1869). Поред осталих радова ту су објављена четити позоришна комада: један превод са немачког и три посрбе. Једна од тих адаптација под насловом "Инкогнито" имала је премијеру 1868. године.[9] Руварац је рано показао таленат за књижевну критику и озбиљно се припремао за бављење њом. Настојао је као теоретичар да "утре пут" реалистичкој књижевности код Срба.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886.
  2. ^ "Коло", Београд 1943.
  3. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 9. 
  4. ^ "Српски народ", Београд 9. октобар 1943.
  5. ^ "Дело", Београд 1898.
  6. ^ "Зора", Беч 1898.
  7. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 10. 
  8. ^ Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.
  9. ^ "Земунски гласник", Земун 1868.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]