Коста Тодоровић (мајор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Коста Тодоровић (вишезначна одредница).
Коста Тодоровић
Srebrenicaspomenik.jpg
Коста Тодоровић
Датум рођења 1882
Место рођења Ужице
Датум смрти 14. септембар 1914.(1914-09-14) (31/32 год.)
Место смрти Сребреница

Коста Тодоровић (Ужице, 1882.[1] — околина Сребренице[1], 14. септембар 1914) је био српски војник, мајор и командант Златиборског добровољачког одреда у саставу Ужичке војске.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у Ужицу, а умро у борбама код Сребренице[1] 14. септембра 1914. Коста Тодоровић је рано остао без родитеља што му отежава одрастање, али га и очврћује. Учио је занат послужујући по туђим кућама. Два разреда реалке завршио је у Ужицу, од 3. до 6. разреда у Београду, а остатак у Ваљеву. Пошто због младости није могао бити примљен у војну службу, Коста проводи време послужујући у кући Милорада Гођевца једног од три оснивача српског четничког покрета. Код њега се Коста надахњује патриотизмом и жељом за уједињењем Срба и улази у контакт са српским официрима и заграничним активностима српске владе и војске. По завршетку 7. разреда гимназије. Коста ступа у чувену 32. класу Војне Академије која је дала војводу Вука Поповића, војводу Брану Јовановића, Воју Танкосића и друге.

Као млад потпоручник Коста служи у родном граду, а онда као капетан у Пожеги, а касније као погранични официр у Лозници. Већ тада Коста ступа у преписку са Принципом и његовим сарадницима који ће касније у Сарајеву убити Франца Фердинанда. Након атентата Коста бива оптужен за саучесниство и неко време се примирује. Још раније, за време рата са Турцима, Тодоровић се истикао у борби. О њему се почињу испредати легенде, важи за поузданог, храброг официра који је увек спреман се жртвовати за добробит отаџбине.

Када је након атентата објављен рат Аустроугарској, Коста се јавља у штаб Ужичке војске. Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Ту долази до жестоких борби са непријатељем у којој се Коста Тодоровић истиче као и небројано пута до сада. Међутим, у борбама око Сребренице на Караџића брду са Аустријанцима он бива тешко рањен у слабине и обе ноге и склања се са својим верним пратиоцима на место недалеко од јека борби. На његову несрећу, Аустријанци га ту налазе и 14. септембра 1914. живог га спаљују[1] заједно са својим саборцем Јованом Живановићем, студентом родом из Вишеградског краја или из Брчког[1].

О погибији мајора Косте Тодоровића и његовом спаљивању док је још био жив, писао је француски књижевник Анри Барби.[1]

Споменик[уреди]

На десетогодишњицу спаљивања у септембру 1924. преживели добровољци су му подигли споменик у Сребреници, који су усташе почетком Другог светског рата порушиле.[1] Солунски борац Крсто Катанић из осаћанског села Лијешћа је спомен-плоче са овога споменика сачувао и закопао на своје имање.[1] Пред смрт 1981. је своме сину повјерио мјесто гдје се споме-плоче налазе.[1] Крстин унук Стаменко Катанић је плоче откопао 1996, када су постављене у Сребреници.[1]

Срби у Скеланима су након Првог светског рата прву основну школу назвали Државна Основна школа „Мајор Коста Тодоровић”, а школи је 1992. поново враћен тај назив.[1] Подружница Савеза удружења ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920, му је на његов рођендан у центру Ужица подигла бисту 2000. године.[1]

Спољашње везе[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Сто година цркве у Црвици и развој духовног живота у Осату, Цветко Стојкановић, Stefan Co Арсенијевић, Бајина Башта (2009) стр. 59, 60, 61, 64.