Коста Трифковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Трифковић

KostaTrifkovic.jpg

Информације
Датум рођења (1843-10-20) 20. октобар 1843.
Место рођења Нови Сад (Аустријско царство)
Датум смрти 19. фебруар 1875.(1875-02-19)(31 год.)
Место смрти Нови Сад (Аустроугарска)
Дела
Потпис

Коста Трифковић (Нови Сад, 20. октобар 1843 — Нови Сад, 19. фебруар 1875) је био српски књижевник.

Биографија[уреди]

Рођен је 1843. године у Новом Саду. Ту је учио основну школу и гимназију, а поморску школу у Ријеци. Једно време је био морнар. Кад виде да морнарски живот није тако романтичан какав му је изгледао, он га напусти и на Ријеци заврши гимназију. После је свршио права и постао прво општински чиновник, а доцније адвокат у Новом Саду, где је живео све до смрти 1875. године.

Списак књижевних радова[уреди]

Трифковић је један од ретких позоришних људи код Срба. Он је живот посветио нашој оскудној драмској књижевности, и то комедији. После Јована Стерије Поповића, ниједан се од бољих писаца, сем Змаја са „Шараном“, није тим књижевним родом бавио све до Трифковића. Он се позоришту сасвим посветио последњих година свога живота и написао око петнаест позоришних дела. То су већином шаљиве игре, као Избирачица, Школски надзорник, Златна барка, Честитам и Љубавно писмо, или драмати, Француско-пруски рат, као Младост Доситеја Обрадовића и На Бадњи дан. Он је прерађивао и туђе, махом немачке, лаке и шаљиве позоришне комаде: Мило за драго, Тера опозицију и друге. Огледао се и на приповеци и лирској поезији. Написао је још и знатан број хумористичних прича и цртица по ондашњим листовима и часописима.

Критички осврт[уреди]

Трифковић није виши сатиричар или морални цензор који слика карактере, типове и нарави и изврће их потсмеху. То је, унеколико, радио Јован Стерија Поповић. Трифковић нема његове дубине и замаха, Он се зауставио на најлакшој врсти комедије, на комедији интриге, у којој је сва комика у радњи и ситуацијама, а личности и њихов унутарњи живот су споредно, ту су само да употпуне оквир комичних ситуација. Тако, у „Љубавном писму“ цела комика проистиче из тога што једно писмо случајно залута у један џеп где му није било место. У његовим комедијама је приказана новосадска чаршија, ситни људи, са ситним и безазленим страстима и навикама. Трифкоаић је и сам на нивоу те чаршије, хоће да је забави и насмеје и да се и сам са њом забави, пријатно и лако. У такву врсту комедије он је унео необично жив и духовит дијалог и ретку вештину компоновања. Комика је ту површна, неуметничка, али пријатна ипак и врло занимљива. Његове комедије су испуњавале оригинални позоришни репертоар све до појаве Бранислава Нушића.

Библиографија[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]