Пређи на садржај

Косторошац

С Википедије, слободне енциклопедије

Косторошац
Временски распон: еоценсадашњост
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Balistidae

A. Risso, 1810
Родови[1]

Abalistes
Balistapus
Balistes
Balistoides
Canthidermis
Melichthys
Odonus
Pseudobalistes
Rhinecanthus
Sufflamen
Xanthichthys
Xenobalistes

Косторошац (Balistidae) је породица риба која обухвата око 40 врста. На телу често имају црте и тачке, насељавају тропске и суптропске пределе, а највише их има у региону Индо-Пацифика. Већина врста настањује релативно плитка обална станишта, посебно на коралним гребенима и око њих. Мањи број врста косторошаца популарне су у морским акваријумима због свог специфичног изгледа.[2][3]

Највећи члан породице косторошац под називом Pseudobalistes naufragium достиже 1 м, али већина врста има максималну дужину између 20 и 50 цм.[2][4] Кострошац има бочно спљоштено тело овалног облика, док је му је глава велика, а завршава се малим али снажним вилицама са зубима прилагођеним за дробљење. Очи су им мале и постављене далеко од уста. Два карлична пераја прекривена су већим делом кожом и завршавају се у кичми. Са изузетком неколико врста из рода Xanthichthys, мужјаци и женке су сличног изгледа.

Храни се раковима који се крећу на дну, бодљокошцима и мекушцима, као и морским јежевима.[2] Понекад се хране мањим рибама, а неке врсте, посебно припадници рода Melichthys хране се алгама.[2] Део врста претежно се храни планктонима. Познато је да показује висок ниво интелигенције у односу на друге рибе и имају могућност да уче из претходних искустава.[3][5] Неке од врста породице косторошац могу да буду врло агресине када чувају своја јаја, као што су Rhinecanthus aculeatus и Balistoides viridescens.[6]

Територијалност и мрест

[уреди | уреди извор]

Мужјаци се непосредно пре парења селе на места која су користили претходних сезона и успостављају територије.[7] Неке врсте, као што су Balistes carolinensis и Pseudobalistes flavimarginatus праве шупља гнезда на својим територијама.[8] Мужјаци свих врста косторошаца жестоко чувају своје територије, јер су оне од суштинског значаја за репородукцију, због чињенице да се користе за мрест и родитељску негу. Већина територија мужјака налази се на пешчаном морском дну или каменитим гребенима.[9]

Размножавање је темпирано у односу на месечеве мене, плиму и осеку и време смене плиме и осеке. У односу на месечеве мене, женка полаже јаја 2—6 дана пре пуног месеца и 3—5 дана пре младог месеца. У односу на плиму и осеку, мрест се дешава 1—5 дана пре сизигијске плиме. У односу на време смене плиме и осеке, до полагања јаја долази када се плима јавља у време заласка сунца.[10] Мужјак и женка пре самог мреста, праве рупе у пешчаном дну, за потребе постављања јаја. За време мреста, јаја се полажу на пешчано дно и везују за честице песка, а врло су малог пречника свега 0,5—0,6 мм.[10][11]

Након мрештења и мужјак и женка учествују у нези јаја, женка остаје у близини места за мрест, до 5 метара даљине и штити јаја од непријатеља као што су врсте Parupeneus multifasciatus, Zanclus cornutus, Prionurus scalprum и друге. Поред тога што штите јаја, женке ембрионима обезбеђују кисеоник, како би се младунци што пре излегли.[12] За то време, мужјак и даље остаје изнад јаја и чува женку и јаја на својој територији, а врло су агресивни уколико им се приближи други мужјак.[9][13]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Matsuura, Keiichi (2014). „Taxonomy and systematics of tetraodontiform fishes: a review focusing primarily on progress in the period from 1980 to 2014” (PDF). Ichthyological Research. 62 (1): 72—113. doi:10.1007/s10228-014-0444-5. 
  2. ^ а б в г Lieske, Ewald; Myers, Robert (1999). Coral Reef Fishes: Caribbean, Indian Ocean, and Pacific Ocean including the Red SeaНеопходна слободна регистрација. Princeton University Press. ISBN 0-691-00481-1. 
  3. ^ а б McDavid, Jim (јул 2007). „Aquarium Fish: Triggerfish”. Advanced Aquarist. св. VI бр. VII. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2020. 
  4. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Pseudobalistes naufragium на FishBase-у. [верзија на датум: фебруар 2015]
  5. ^ Debelius, Helmut (1993). Indian Ocean Tropical Fish Guide. Aquaprint Verlags GmbH. ISBN 3-927991-01-5. 
  6. ^ Randall, J.E.; Millington, J.T. (1990). „Triggerfish bite – a little-known Marine hazard”. Journal of Wilderness Medicine. 1 (2): 79—85. doi:10.1580/0953-9859-1.2.79. 
  7. ^ Evans, Jade. „How To Cook Triggerfish In The Most Delicious Way”. MarvelousChef.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  8. ^ Lobel, Philip S.; Johannes, Robert E. (септембар 1980). „Nesting, egg and larvae of triggerfish (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 5 (3): 251—252. doi:10.1007/bf00005359. 
  9. ^ а б Kawase, Hiroshi (март 2003). „Spawning behavior and biparental egg care of the crosshatch triggerfish, Xanthichthys mento (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 211—219. doi:10.1023/a:1023978722744. 
  10. ^ а б Gladstone, William (март 1994). „Lek-like spawning, parental care and mating periodicity of the triggerfish Pseudobalistes flavimarginatus (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 39 (3): 249—257. doi:10.1007/bf00005127. 
  11. ^ Kawase, Hiroshi (2003). „Maternal egg care in the bridled triggerfish, Sufflamen fraenatus (Balistidae) at Hachijojima island, Japan.”. Natural History Research. 7: 193—197. 
  12. ^ Reebs, Stéphan G. (2011—2015). „Are fishes good parents?” (PDF). Université de Moncton. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 05. 2020 — преко howfishbehave.ca. 
  13. ^ Matsuura, K.; Tyler, J.C. (1998). Paxton, John R.; Eschmeyer, William N., ур. Encyclopedia of Fishes: A Comprehensive Guide by International Experts. San Diego: Academic Press. стр. 228–229. ISBN 0-12-547665-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]