Косторошац
Косторошац Временски распон:
| |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | Balistidae A. Risso, 1810
|
Родови[1] | |
Abalistes |
Косторошац (Balistidae) је породица риба која обухвата око 40 врста. На телу често имају црте и тачке, насељавају тропске и суптропске пределе, а највише их има у региону Индо-Пацифика. Већина врста настањује релативно плитка обална станишта, посебно на коралним гребенима и око њих. Мањи број врста косторошаца популарне су у морским акваријумима због свог специфичног изгледа.[2][3]
Опис
[уреди | уреди извор]Највећи члан породице косторошац под називом Pseudobalistes naufragium достиже 1 м, али већина врста има максималну дужину између 20 и 50 цм.[2][4] Кострошац има бочно спљоштено тело овалног облика, док је му је глава велика, а завршава се малим али снажним вилицама са зубима прилагођеним за дробљење. Очи су им мале и постављене далеко од уста. Два карлична пераја прекривена су већим делом кожом и завршавају се у кичми. Са изузетком неколико врста из рода Xanthichthys, мужјаци и женке су сличног изгледа.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Храни се раковима који се крећу на дну, бодљокошцима и мекушцима, као и морским јежевима.[2] Понекад се хране мањим рибама, а неке врсте, посебно припадници рода Melichthys хране се алгама.[2] Део врста претежно се храни планктонима. Познато је да показује висок ниво интелигенције у односу на друге рибе и имају могућност да уче из претходних искустава.[3][5] Неке од врста породице косторошац могу да буду врло агресине када чувају своја јаја, као што су Rhinecanthus aculeatus и Balistoides viridescens.[6]
Територијалност и мрест
[уреди | уреди извор]Мужјаци се непосредно пре парења селе на места која су користили претходних сезона и успостављају територије.[7] Неке врсте, као што су Balistes carolinensis и Pseudobalistes flavimarginatus праве шупља гнезда на својим територијама.[8] Мужјаци свих врста косторошаца жестоко чувају своје територије, јер су оне од суштинског значаја за репородукцију, због чињенице да се користе за мрест и родитељску негу. Већина територија мужјака налази се на пешчаном морском дну или каменитим гребенима.[9]
Размножавање је темпирано у односу на месечеве мене, плиму и осеку и време смене плиме и осеке. У односу на месечеве мене, женка полаже јаја 2—6 дана пре пуног месеца и 3—5 дана пре младог месеца. У односу на плиму и осеку, мрест се дешава 1—5 дана пре сизигијске плиме. У односу на време смене плиме и осеке, до полагања јаја долази када се плима јавља у време заласка сунца.[10] Мужјак и женка пре самог мреста, праве рупе у пешчаном дну, за потребе постављања јаја. За време мреста, јаја се полажу на пешчано дно и везују за честице песка, а врло су малог пречника свега 0,5—0,6 мм.[10][11]
Након мрештења и мужјак и женка учествују у нези јаја, женка остаје у близини места за мрест, до 5 метара даљине и штити јаја од непријатеља као што су врсте Parupeneus multifasciatus, Zanclus cornutus, Prionurus scalprum и друге. Поред тога што штите јаја, женке ембрионима обезбеђују кисеоник, како би се младунци што пре излегли.[12] За то време, мужјак и даље остаје изнад јаја и чува женку и јаја на својој територији, а врло су агресивни уколико им се приближи други мужјак.[9][13]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Matsuura, Keiichi (2014). „Taxonomy and systematics of tetraodontiform fishes: a review focusing primarily on progress in the period from 1980 to 2014” (PDF). Ichthyological Research. 62 (1): 72—113. doi:10.1007/s10228-014-0444-5.
- ^ а б в г Lieske, Ewald; Myers, Robert (1999). Coral Reef Fishes: Caribbean, Indian Ocean, and Pacific Ocean including the Red Sea. Princeton University Press. ISBN 0-691-00481-1.
- ^ а б McDavid, Jim (јул 2007). „Aquarium Fish: Triggerfish”. Advanced Aquarist. св. VI бр. VII. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2020.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Pseudobalistes naufragium” на FishBase-у. [верзија на датум: фебруар 2015]
- ^ Debelius, Helmut (1993). Indian Ocean Tropical Fish Guide. Aquaprint Verlags GmbH. ISBN 3-927991-01-5.
- ^ Randall, J.E.; Millington, J.T. (1990). „Triggerfish bite – a little-known Marine hazard”. Journal of Wilderness Medicine. 1 (2): 79—85. doi:10.1580/0953-9859-1.2.79.
- ^ Evans, Jade. „How To Cook Triggerfish In The Most Delicious Way”. MarvelousChef.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ Lobel, Philip S.; Johannes, Robert E. (септембар 1980). „Nesting, egg and larvae of triggerfish (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 5 (3): 251—252. doi:10.1007/bf00005359.
- ^ а б Kawase, Hiroshi (март 2003). „Spawning behavior and biparental egg care of the crosshatch triggerfish, Xanthichthys mento (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 66 (3): 211—219. doi:10.1023/a:1023978722744.
- ^ а б Gladstone, William (март 1994). „Lek-like spawning, parental care and mating periodicity of the triggerfish Pseudobalistes flavimarginatus (Balistidae).”. Environmental Biology of Fishes. 39 (3): 249—257. doi:10.1007/bf00005127.
- ^ Kawase, Hiroshi (2003). „Maternal egg care in the bridled triggerfish, Sufflamen fraenatus (Balistidae) at Hachijojima island, Japan.”. Natural History Research. 7: 193—197.
- ^ Reebs, Stéphan G. (2011—2015). „Are fishes good parents?” (PDF). Université de Moncton. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 05. 2020 — преко howfishbehave.ca.
- ^ Matsuura, K.; Tyler, J.C. (1998). Paxton, John R.; Eschmeyer, William N., ур. Encyclopedia of Fishes: A Comprehensive Guide by International Experts. San Diego: Academic Press. стр. 228–229. ISBN 0-12-547665-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Evans, SR; Finniea, M; Manica, A (2007). „Shoaling preferences in decapod crustacea”. Animal Behaviour. 74 (6): 1691—1696. doi:10.1016/j.anbehav.2007.03.017.
- Hager, MC; Helfman, GS (1991). „Safety in numbers: shoal size choice by minnows under predatory threat”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 29 (4): 271—276. doi:10.1007/BF00163984.
- Hemelrijk, CK; Hildenbrandt, H; Reinders, J; Stamhuis, EJ (2010). „Emergence of Oblong School Shape: Models and Empirical Data of Fish” (PDF). Ethology. 116 (11): 1—14. doi:10.1111/j.1439-0310.2010.01818.x.
- Hoare, DJ; Krause, J (2003). „Social organisation, shoal structure and information transfer”. Fish and Fisheries. 4 (3): 269—279. doi:10.1046/j.1467-2979.2003.00130.x.
- Inada Y (2001) "Steering mechanism of fish schools" Complexity International, Vol 8, Paper ID Download
- Inagaki, T; Sakamoto, W; Aoki, I (1976). „Studies on the Schooling Behavior of Fish—III Mutual Relationship between Speed and Form in Schooling Behavior” (PDF). Bulletin of the Japanese Society of Scientific Fisheries. 42 (6): 629—635. doi:10.2331/suisan.42.629. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-22. г.
- Kato N and Ayers J (2004) Bio-mechanisms of Swimming and Flying Springer. ISBN 978-4-431-22211-8
- Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001) Swarm Intelligence Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-595-4
- Krause, J (2005) Living in Groups Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850818-2
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Подаци везани за чланак Косторошац на Викиврстама
- Речничка дефиниција за Косторошац на Викиречнику