Кострика
| Butcher's-broom | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Ред: | Asparagales |
| Породица: | Asparagaceae |
| Потпородица: | Nolinoideae |
| Род: | Ruscus |
| Врста: | R. aculeatus
|
| Биномно име | |
| Ruscus aculeatus | |
| Синоними[1] | |
| |
Кострика, бодљикава кострика, јежевина или веприна (лат. Ruscus aculeatus) жбунаста је биљка из породице Asparagaceae.[2]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Латинско име рода Ruscus је старо име за биљку код Римљабам а потиче од старогрчке речи за кљун због сличности бодљикавог листа са кљуном птице. Име врсте aculeatus значи бодљикав, трновит и указује на бодљикаве филокладије. На енглеском јетику позната је као "Butcher's broom" што значи "месарева метла", јер је захваљујући тврдим гранчицама служила као за чишћење подова, путева и других површина, а везана за штап кориштена је и за чишћење димњака. Француски назив "petit-houx" значи "мала божиковина". Италијански назив "pungitopo" (pungere - убости, topo - миш) говори о употреби ових грана у заштити домаћинства од мишева.[3]
Опис
[уреди | уреди извор]Зимзелени жбунић са развијеним кореновим системом али без главног корена. Стабљика је висока 20 - 50, а највише 70 центиметара. Богато је разграната. Љуспасти листићи су мали, кожасти, троугласти до ланцетасти. Филокладије су елиптично-ланцетасте или усколанцетасте, кожасте, круте, дуге 10 - 25, а широке 5 - 10 милиметара. На врху су сужене у оштар и бодљикав врх. Цветови су мали и налазе се на горњој страни филокладије (нешто испод њене средине) по 1 или по неколико (2 - 5) и то пазуху малог, кожастог и на врху зашиљеног приперка. Перигон је мали, до 2 милиметра широк, зеленкаст и љубичасто истачкан. Унутрашњи листићи су много мањи. Цвета током марта и априла. [4]
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Јавља се у великом делу Европе: Енглеска, Француска, Пиринејско полуострво, јужни делови средње Европе, Украјина, Крим. Расте и на Кавказу, у Ирану, Малој Азији и Северној Африци. У Србији је распрострањена у Срему, на Фрушкој гори, Вршачким брдима, Посавини, околини Београда, Подриње, Гучево, Рудник, североисточна Србија (Мироч, Сокобања, Озрен). Распрострањена је у разним типовима храстових шума, најчешће термофилним, мада је некада има и у влажним. Јавља се у следећим фитоценозама: Genisto-Quercetum Carpinetosum, Querco carpinetum serbicum aculeatetosum, Quercetum frainetto-cerris aculeatetosum и др. [4] Најчешће расте на 0-200 метара надморске висине, а ретко се јавља на висинама преко 1000 метара. [5]
Привредни значај
[уреди | уреди извор]Као дијуретично средство користи се у народној медицини. Честа је као декоративна биљка.[4] Млади изданци су јестиви и припремају се слично као шпароге. [3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 5. 8. 2017
- ^ „Ruscus aculeatus L. — The Plant List”. www.theplantlist.org. Приступљено 2022-10-18.
- ^ а б „Bodljikava veprina (Ruscus aculeatus L.)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-03-05. Приступљено 2022-10-18.
- ^ а б в Флора СР Србије VII. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење за природно-математичке науке. 1975. стр. 612.
- ^ „PlantNet”. Приступљено 18. 10. 2022.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
