Костур (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Костур
Καστοριά
Kastoria Nature crοpped.jpg
Панорама Костура
Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Западна Македонија
Округ Костур
Становништво
Становништво
 — 2011. 13.387
 — густина 233,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 40°31′ СГШ; 21°16′ ИГД / 40.52° СГШ; 21.27° ИГД / 40.52; 21.27Координате: 40°31′ СГШ; 21°16′ ИГД / 40.52° СГШ; 21.27° ИГД / 40.52; 21.27
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 700 м
Површина 57,3 км2
Костур на мапи Грчке
Костур
Костур
Поштански број 521 00
Регистарска ознака ΚΑ

Костур (грч. Καστοριά — Касторја) је главни град Костурског округа, на западу периферије Западна Македонија. Смештен је на полуострву истоименог језера. По подацима из 2011. године број становника у општини је био 35.874.

Име[уреди]

Постоји више претпоставки о настанку имена града.

  • По грчком називу за дабра (грч. κάστορας — касторас). Даброво крзно некада је било веома важно за месну привреду везану за Костурско језеро;
  • По грчком називу за замак (грч. κάστρο — кастро);
  • По словенској речи "костур" (други назив: скелет).

Природни услови[уреди]

Град Костур се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера на знатној надморској висини (700 м). Град има несвакидашњи положај на земљоузу између полуострва у језеру и копна. Западно од града уздижу се Грамос планине кречњачког карактера из састава ланца Пинда.

Клима у Костуру је због надморске висине града (700 м) и затворености овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарка лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Историја[уреди]

Почетак историје Костура везује се за долазак Римљана у ове крајеве 200. п. н. е. У доба Византије град је био познат као Јустинијанополис. Овај град тешко је страдао током 13. века у борбама Византије и Епирске деспотовине, да би на крају био и под Србијом (1331-80. ).

Костурско подручје је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Турци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци.

У месту је било Срба због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.[1] Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.[2]

Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво[уреди]

Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1981.1991.2001.
20.66014.77514.813

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2001.2011.
16.21835.874[3]

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 

Привреда[уреди]

Кожарска индустрија још је веома важна у привреди Костура. Сајам коже је познат и изван граница државе. Са тим у вези сеоско подручје је највише окренуто сточарству.

Костур има и локални Аеродром „Аристотел“, преко којег се одвија веза са Атином.

Спољашње везе[уреди]