Костур (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Костур (вишезначна одредница).
Костур
Καστοριά
Kastoria2 200704.JPG
Поглед на град са језера
Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Западна Македонија
Округ Костур
Становништво
Становништво (2011) 35.874[1]
Густина становништва 47,52 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 40°31′N 21°16′E / 40.52, 21.27
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 700 m
Површина 57.3 km²
Костур на мапи Грчке
{{{alt}}}
Костур
Костур на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 521 00
Регистарска ознака ΚΑ

Костур (грч. Καστοριά - Касторја) је главни град Костурског округа, на западу периферије Западна Македонија. Смештен је на полуострву истоименог језера. По подацима из 2011. године број становника у општини је био 35.874.

Име[уреди]

Постоји више претпоставки о настанку имена града.

  • По грчком називу за дабра (грч. κάστορας - касторас). Даброво крзно некада је било веома важно за месну привреду везану за Костурско језеро;
  • По грчком називу за замак (грч. κάστρο - кастро);
  • По словенској речи "костур" (други назив: скелет).

Природни услови[уреди]

Град Костур се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера на знатној надморској висини (700 м). Град има несвакидашњи положај на земљоузу између полуострва у језеру и копна. Западно од града уздижу се Грамос планине кречњачког карактера из састава ланца Пинда.

Клима у Костуру је због надморске висине града (700 м) и затворeности овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарка лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Историја[уреди]

Почетак историје Костура везује се за долазак Римљана у ове крајеве 200. п. н. е. У доба Византије град је био позбат као Јустинијанополис. Овај град тешко је страдао током 13. века у борбама Византије и Епирске деспотовине, да би на крају био и под Србијом (1331-80. г.).

Костурско подручје је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Турци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци. Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво[уреди]

Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1981. 1991. 2001.
20.660 14.775 14.813

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2001. 2011.
16.218 35.874[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015.. 

Привреда[уреди]

Кожарска индустрија још је веома важна у привреди Костура. Сајам коже је познат и изван граница државе. Са тим у вези сеоско подручје је највише окренуто сточарству.

Костур има и локални Аеродром „Аристотел“, преко којег се одвија веза са Атином.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]