Костур (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Костур (вишезначна одредница).
Костур
Καστοριά
Kastoria2 200704.JPG
Поглед на град са језера
Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Западна Македонија
Округ Костур
Становништво
Становништво (2011) 35.874[1]
Густина становништва 47,52 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 40°31′N 21°16′E / 40.52, 21.27
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 700 m
Површина 57.3 km²
Костур на мапи Грчке
{{{alt}}}
Костур
Костур на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 521 00
Регистарска ознака ΚΑ

Костур (грч. Καστοριά - Касторја) је главни град Костурског округа, на западу периферије Западна Македонија. Смештен је на полуострву истоименог језера. По подацима из 2011. године број становника у општини је био 35.874.

Име[уреди]

Постоји више претпоставки о настанку имена града.

  • По грчком називу за дабра (грч. κάστορας - касторас). Даброво крзно некада је било веома важно за месну привреду везану за Костурско језеро;
  • По грчком називу за замак (грч. κάστρο - кастро);
  • По словенској речи "костур" (други назив: скелет).

Природни услови[уреди]

Град Костур се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера на знатној надморској висини (700 м). Град има несвакидашњи положај на земљоузу између полуострва у језера и копна. Западно од града уздижу се Грамос планине кречњачког карактера из састава ланца Пинда.

Клима у Костуру је због надморске висине града (700 м) и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Историја[уреди]

Почетак историје Костура везује се за долазак Римљана у ове крајеве 200. п. н. е. У доба Византије град је био позбат као Јустинијанополис. Овај град тешко је страдао током 13. века у борбама Византије и Епирске деспотовине, да би на крају био и под Србијом (1331-80. г.).

Костурско подручје је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Турци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци. Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво[уреди]

Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1981. 1991. 2001.
20.660 14.775 14.813

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2001. 2011.
16.218 35.874[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011” Приступљено 7. 5. 2015.. 

Привреда[уреди]

Кожарска индустрија још је веома важна у привреди Костура. Сајам коже је познат и изван граница државе. Са тим у вези сеоско подручје је највише окренуто сточарству.

Костур има и локални Аеродром „Аристотел“, преко којег се одвија веза са Атином.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]