Кофеин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кофеин
Caffeine.svg
Caffeine 3d structure.png
Caffeine (1) 3D spacefill.png
Називи
IUPAC назив
1,3,7-триметхл- 1H-пурин- 2,6(3H,7H)-дион
Други називи
1,3,7-триметилксантин, триметилксантин, метилтеобромин, 7-метилтеопилин, теин, матеин, кваранин
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.329
MeSH Caffeine
RTECS EV6475000
Својства
C8H10N4O2
Моларна маса 194.19 g/mol
Агрегатно стање bez mirisa, beli kristali ili prah
Густина 1.23 g/cm3, u чврстом стању
Тачка топљења 227–228 °C (анхидрозни); 234–235 °C (монохидрат)
Тачка кључања 178 °C субл.
2,17 g/100 ml (25 °C)
18,0 g/100 ml (80 °C)
67,0 g/100 ml (100 °C)
Киселост (pKa) −0.13–1.22[3]
Диполни момент 3.64 D (израчуната вредност)
Опасности
Штетан (Xn)
Р-ознаке R22
С-ознаке (S2)
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
192 mg/kg (пацов, орално)[4]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Кофеин (односно триметилксантин (C8H10N4O2), теин, матеин, гуаранин и метилотеобромин) је природни алкалоид, који се добија из зрна кафе, из листова чаја и из какаових зрна. Додаје се вештачким пићима (нпр. Кока-кола). Кофеин је један од природних психостимуланса, супстанци које утичу на централни нервни систем. Познат је и као један од мутагена, фактора који изазива промене у генетичком материјалу.[5]

Извори кофеина[уреди]

Може се наћи у листовима, плодовима и у семењу многих биљака; познато је најмање 63 биљних врста које садрже кофеин међу којима су биљке рода Coffea, Cola, Paulinia, Camellia и Theobroma. Када се нађе у природи, кофеин представља супстанцу токсичну по сапрофите и микроорганизме, што биљкама које производе кофеин служи као заштита.

Историја[уреди]

Кофеин је открио немачки хемичар Ф. Ф. Рунге године 1819.

Хемијски састав[уреди]

Кофеин (C8H10N4O2) (триметилксантин = теин = гуаранин) је алкалоид. Изолован у чистом облику, кофеин је беле боје, кристалан прах без мириса. Састављен је из белих, подложних кристала јако горког укуса. Такав се раствара у води. Основни процес добијања чистог кофеина је декофенизација кафе и чаја.

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. This is the pKa for protonated caffeine, given as a range of values included in Harry G. Brittain, Richard J. Prankerd (2007). Profiles of Drug Substances, Excipients and Related Methodology, volume 33: Critical Compilation of Pka Values for Pharmaceutical Substances. Academic Press. ISBN 978-0-12-260833-9. 
  4. Peters, Josef M. (1967). „Factors Affecting Caffeine Toxicity: A Review of the Literature”. The Journal of Clinical Pharmacology and the Journal of New Drugs (7): 131—141. 
  5. Shier (1990). стр. 397.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]