Кочевска џамија
| Кочевска џамија Сулејманија | |
|---|---|
 Поглед на Кочевску џамију с доње стране испод „Зеничанке” | |
  Кочевска џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | чаршија Зенице |
| Координате | 44° 11′ 59″ С; 17° 54′ 28″ И / 44.199626° С; 17.907697° И |
| Религија | ислам |
| Град | Зеница |
| Општина | Зеница |
| Ентитет | Федерација |
| Држава | БиХ |
| Руководство | имам(и): Исмет еф. Башић |
| Веб-сајт | mizzenica |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | османски |
| Оснивање | 1520—1557.[1][2] обнова: 1928, 1950, 1965, 1972; 1990[1] |
| Завршетак изградње | 1557. год. нова џамија: 1990. год. |
| Спецификације | |
| Смјер фасаде | сјевер |
| Број минарета | један |
| Број храмова | један |
Кочевска џамија или Сулејманија је џамија у Зеници (Федерација БиХ, Босна и Херцеговина). Покрива џемат од око 3.500 домаћинстава.[3]
Локација[уреди | уреди извор]
Налази се у горњем дијелу зеничке чаршије, на углу улице Маршала Тита и улице Хусеина Куленовића.[4]
Историја и опис[уреди | уреди извор]
Грађена је 1520—1557. године. Вакиф је био Абдија, син хаџи Мемије.[1][3]
Првобитно је имала дрвену мунару; потом је сазидана мунара од цигле (1928).[3] Џамија је дјелимично реновирана 1964/65. и 1972. године, а касније срушена због дотрајалости; нова је изграђена 1990. године, као прва поткуполна у Зеници.[3] Има једну мунару са два шерефета[3] и има два капијска главна улаза у харем.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в в. званичну таблу испред првог улаза у џамију
- ^ visitmycountry.net
- ^ а б в г д mesdzid.ba Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2020) (в. такође исти текст и на веб-сајту датом у инфокутији)
- ^ google.com/maps
Литература[уреди | уреди извор]
- А. Ахмић, Зеничке џамије, Препород бр. 18, Сарајево 1980.
- Мехмед Мујезиновић, „Културно наслијеђе”, Сарајево – Publishing, 3. издање, стр. 61—65, 1998. — Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига 3
- С. Јалимам, Прошлост Зенице до 1941., Зеница 1996.
- М. Сарић, Зеничка чаршија и махале, Зеница 2006.
