Кочевска џамија

Координате: 44° 11′ 59″ С; 17° 54′ 28″ И / 44.199626° С; 17.907697° И / 44.199626; 17.907697
С Википедије, слободне енциклопедије
Кочевска џамија
Сулејманија
Поглед на Кочевску џамију с доње стране испод „Зеничанке”
Кочевска џамија на карти Босне и Херцеговине
Кочевска џамија
Кочевска џамија
Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
Локацијачаршија Зенице
Координате44° 11′ 59″ С; 17° 54′ 28″ И / 44.199626° С; 17.907697° И / 44.199626; 17.907697
Религијаислам
ГрадЗеница
ОпштинаЗеница
ЕнтитетФедерација
ДржаваБиХ
Руководствоимам(и):
Исмет еф. Башић
Веб-сајтmizzenica.ba/koceva/
Архитектонски опис
Стил архитектуреосмански
Оснивање1520—1557.[1][2]
обнова: 1928, 1950, 1965, 1972; 1990[1]
Завршетак изградње1557. год.; прије 467 година (1557)
нова џамија:
1990. год.; прије 34 године (1990)
Спецификације
Смјер фасадесјевер
Број минаретаједан
Број храмоваједан

Кочевска џамија или Сулејманија је џамија у Зеници (Федерација БиХ, Босна и Херцеговина). Покрива џемат од око 3.500 домаћинстава.[3]

Локација[уреди | уреди извор]

Налази се у горњем дијелу зеничке чаршије, на углу улице Маршала Тита и улице Хусеина Куленовића.[4]

Историја и опис[уреди | уреди извор]

Грађена је 15201557. године. Вакиф је био Абдија, син хаџи Мемије.[1][3]

Поглед са другог (доњег) харемског улаза на први (лијево) те на главни улаз у храм (десно)

Првобитно је имала дрвену мунару; потом је сазидана мунара од цигле (1928).[3] Џамија је дјелимично реновирана 1964/65. и 1972. године, а касније срушена због дотрајалости; нова је изграђена 1990. године, као прва поткуполна у Зеници.[3] Има једну мунару са два шерефета[3] и има два капијска главна улаза у харем.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в в. званичну таблу испред првог улаза у џамију
  2. ^ visitmycountry.net
  3. ^ а б в г д mesdzid.ba Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2020) (в. такође исти текст и на веб-сајту датом у инфокутији)
  4. ^ google.com/maps

Литература[уреди | уреди извор]

  • А. Ахмић, Зеничке џамије, Препород бр. 18, Сарајево 1980.
  • Мехмед Мујезиновић, „Културно наслијеђе”, Сарајево – Publishing, 3. издање, стр. 61—65, 1998. — Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига 3
  • С. Јалимам, Прошлост Зенице до 1941., Зеница 1996.
  • М. Сарић, Зеничка чаршија и махале, Зеница 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]