Кочијаш (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кочијаш
Сазвежђе
Кочијаш
Списак звезда у сазвежђу Кочијаш
Латинско имеAuriga
СкраћеницаAur[1]
ГенитивAurigae[2]
СимболизујеХефеста или Миртила
Ректасцензија6[3]
Деклинација+40[3]
Површина657[4] sq. deg. (21)
Најсјајнија звездаКапела (алфа Кочијаша) (0,08m)
Метеорски ројеви
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −40°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару (крај) и марту (почетак).

Кочијаш (лат. Auriga) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Према грчкој митологији, представља Хефеста — бога ватре и изумитеља кочија; или Миртила — сина бога Хермеса и кочијаша краља Еномаја.

Звезде[уреди | уреди извор]

Капела (на латинском козица) је 6. најсјајнија звезда на небу а 3. најсјајнија на северној хемисфери, магнитуде 0,08. Капела је заправо систем од 4 звезде организоване у два пара. Један пар чине 2 џина G класе, а други пар су црвени патуљци.

Бета Кочијаша (Менкалинан, „раме кочијаша“) је систем који чине три звезде — два бела субџина А класе и црвени патуљак. Магнитуда бете Кочијаша је 1,9.

Тета Кочијаша је бинарни систем магнитуде 2,62 у коме је примарна компонента патуљак А класе са главног низа ХР дијаграма а пратилац жути патуљак G класе такође са главног низа. Овај систем има оптичког пратиоца 11. магнитуде.

Јота Кочијаша (Ал Каб или Кабдилинан, „чланак кочијаша“) је светли наранџасти џин К класе, око 512 светлосних година удаљен од Сунца.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

Емисионе маглине IC 405 и IC 410

У Кочијашу се налазе 3 Месјеова објекта (расејана звездана јата М36, М37 и М38) и две емисионе маглине (IC 405 и IC 410).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Russell 1922, стр. 469.
  2. ^ Pasachoff 2006.
  3. ^ а б IAU, The Constellations, Auriga.
  4. ^ Ridpath, Constellations.
  5. ^ RECONS, The 100 Nearest Star Systems.
  6. ^ Bakich 1995, стр. 26.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Allen, Richard Hinckley (1899). Star Names: Their Lore and Meaning. Dover. 
  • Aveni, Anthony F. (1977). Native American Astronomy. University of Texas Press. 
  • Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2. 
  • Buckstaff, Ralph N. (1927). „Stars and Constellations of a Pawnee Sky Map”. American Anthropologist. 29 (2): 279—285. doi:10.1525/aa.1927.29.2.02a00110 Слободан приступ. 
  • Burnham, Robert, Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook (2nd изд.). Dover Publications. ISBN 978-0-486-24063-3. 
  • Crossen, Craig; Rhemann, Gerald (2004). Sky vistas: astronomy for binoculars and richest-field telescopes. Springer. ISBN 978-3-211-00851-5. 
  • Davis, George A., Jr. (1944). „The Pronunciations, Derivations, and Meanings of a Selected List of Star Names”. Popular Science. 52: 8. Bibcode:1944PA.....52....8D. 
  • Drummond, Jack D. (септембар 1982). „A note on the Delta Aurigid meteor stream”. Icarus. 51 (3): 655—659. Bibcode:1982Icar...51..655D. doi:10.1016/0019-1035(82)90153-1. 
  • Dubietis, Audrius; Arlt, Rainer (октобар 2002). „The current Delta-Aurigid meteor shower”. WGN, Journal of the International Meteor Organization. 30 (5): 168—174. Bibcode:2002JIMO...30..168D. 
  • Fekel, Francis C.; Tomkin, Jocelyn (2007). „Spectroscopic Binary Candidates for Interferometers”. Ур.: Hartkopf, William I.; Guinan, Edward F.; Harmanec, Petr. Binary Stars as Critical Tools and Tests in Contemporary Astrophysics: Proceedings of the 240th Symposium of the International Astronomical Union Held in Prague, Czech Republic, August 22–25, 2006. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86348-3. 
  • Goodenough, Ward H. (1953). Native Astronomy in the Central Carolines. University Museum. 
  • Harrington, Phil (1992). „The Challenge of Winter Nebulae”. Ур.: Eicher, David J. Stars and Galaxies. Kalmbach Publishing. ISBN 978-0-913135-05-1. 
  • Higgins, David (1992). „The Ghostly Glow of Gaseous Nebulae”. Ур.: Eicher, David J. Stars and Galaxies. Kalmbach Publishing. ISBN 978-0-913135-05-1. 
  • Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (23. 5. 2006). „Single Channel UBV and JH Band Photometry of Epsilon Aurigae”. The Society for Astronomical Sciences 25th Annual Symposium on Telescope Science. 25: 13—24. Bibcode:2006SASS...25...13H. 
  • Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (мај 2007). „Recent UBVJH Photometry of Epsilon Aurigae”. Proceedings of the Society for Astronomical Sciences. Bibcode:2007arXiv0706.0891H. arXiv:0706.0891 Слободан приступ. 
  • Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1. 
  • Kashyap, V.; Rosner, R.; Harnden, F.R. Jr.; Maggio, A.; Micela, G.; Sciortino, S. (1994). „X-ray emission on hybrid α stars: ROSAT observations of alpha Trianguli Australis and IOTA Aurigae”. The Astrophysical Journal. 431 (1): 402—415. Bibcode:1994ApJ...431..402K. doi:10.1086/174494. 
  • Krupp, E.C. (мај 2007). „Rambling through the stars: Designated driver”. Sky & Telescope: 39—40. 
  • Levy, David H. (2008). David Levy's Guide to Observing Meteor Showers. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69691-3. 
  • Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6. 
  • Lucas, Gene A.; Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (23. 5. 2006). „Long-Period Eclipsing Binary System Epsilon Aurigae Eclipse Campaign”. The Society for Astronomical Sciences 25th Annual Symposium on Telescope Science. 25: 25—30. Bibcode:2006SASS...25...25L. 
  • MacDonald, John (1998). The Arctic Sky: Inuit astronomy, star lore, and legendНеопходна слободна регистрација. Royal Ontario Museum/Nunavut Research Institute. ISBN 978-0-88854-427-8. 
  • Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M. 
  • Meng, H. (октобар 2002). „Activity of Iota-Aurigids in 2001 and the possible orbit of the meteoroid stream”. WGN, Journal of the International Meteor Organization. 30 (5): 175—180. Bibcode:2002JIMO...30..175M. 
  • Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8. 
  • Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  • Olcott, William Tyler (2004). Star Lore: Myths, Legends, and Facts. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43581-7. 
  • Pasachoff, Jay M. (2006). Stars and Planets. Maps and charts by Wil Tirion (4th изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-93432-6. 
  • Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide (3rd изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3. 
  • Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2009). The Monthly Sky Guide (8th изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13369-2. 
  • Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: I. The Mesopotamian Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (1): 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R. 
  • Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R. 
  • Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R. 
  • Staal, Julius D.W. (1988). The New Patterns in the Sky. The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5. 
  • Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6. 
  • Torres, Guillermo; Claret, Antonio; Young, Patrick A. (август 2009). „Binary Orbit, Physical Properties, and Evolutionary State of Capella (α Aurigae)”. The Astrophysical Journal. 700 (2): 1349—1381. Bibcode:2009ApJ...700.1349T. S2CID 16052567. arXiv:0906.0977 Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/700/2/1349. 
  • Winterburn, Emily (2009). The Stargazer's Guide: How to Read Our Night Sky. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-178969-4. 
  • „Auriga constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 4. 7. 2012. 
  • Jenniskens, Peter; Kemp, Christopher C. (11. 12. 2007). „Aurigids”. Ames Research Center & Seti Institute. Приступљено 20. 6. 2012. 
  • Kaler, Jim (1. 2. 2008). „Delta Aurigae”. STARS/Star of the Week. Приступљено 17. 8. 2012. 
  • „Agitator, noun”. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2012. Приступљено 12. 8. 2019. 
  • Kaler, Jim (17. 10. 2009). „Al Kab”. STARS/Star of the Week. Приступљено 16. 8. 2012. 
  • Kaler, Jim (4. 2. 2011). „Lambda Aurigae”. STARS/Star of the Week. Приступљено 17. 8. 2012. 
  • Lunsford, Robert (25. 8. 2011). „Meteor Activity Outlook for August 27- September 2, 2011”. American Meteor Society. Приступљено 20. 6. 2012. 
  • Lunsford, Robert (16. 1. 2012). „2012 Meteor Shower List”. American Meteor Society. Приступљено 20. 6. 2012. 
  • „HD 40979 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 10. 8. 2012. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „HD 45350 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 22. 12. 2010. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „HD 43691 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 27. 11. 2007. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „HD 49674 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 22. 12. 2010. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „HAT-P-9 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 20. 5. 2011. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „GD 66 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 25. 1. 2008. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „The 100 Nearest Star Systems”. Research Consortium on Nearby Stars. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2012. Приступљено 23. 6. 2012. 
  • Ridpath, Ian. „Constellations”. Приступљено 23. 6. 2012. 
  • Ridpath, Ian (1988). „Auriga”. Star Tales. Приступљено 4. 7. 2012. 
  • Ridpath, Ian (1988). „Telescopium Herschelii”. Star Tales. Приступљено 16. 7. 2012. 
  • „Alpha Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Beta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „Beta Tauri”. SIMBAD. Centre de donnés astronomiques de Strasbourg. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „Iota Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Delta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Lambda Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Nu Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Tau Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Upsilon Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Pi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Kappa Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Omega Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „2 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „9 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Mu Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Sigma Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Xi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Epsilon Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Zeta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Eta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012. 
  • „Psi1 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „Chi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „RT Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „RX Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „RW Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „AE Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „R Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „UV Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „U Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „X Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012. 
  • „Theta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012. 
  • „HR 1528”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 17. 7. 2012. 
  • Roberts, Issac (јануар 1893). „Nova Auriga – Evidence in Support of Impact”. Royal Astronomy Society – NASA Astrophysics Data System. Dr. Roberts. 53 (3): 123—124. Bibcode:1893MNRAS..53..123R. doi:10.1093/mnras/53.3.123 Слободан приступ. 
  • „Nova Auriga – Evidence in Favour of Impact” (PDF). The Philosophical Institute of Canterbury. A. W. Bickerton. 1. 11. 1893. 
  • „Nova Auriga – Evidence of the Theory of Partile Impact”. The Philosophical Institute of Canterbury. Professor A. W. Bickerton. 6. 9. 1893. 
  • Richard A. Gregory (4. 5. 1893). „Nova Aurigæ – The Genesis of Nova Aruigæ”. Nature. 48 (1227): 6—8. Bibcode:1893Natur..48....6G. doi:10.1038/048006b0 Слободан приступ. 
  • „Beta Tauri (Elnath, El Nath, or Alnath, النطح an-naţħ)”. C.D.S. – SIMBAD4 rel 1.197. C.D.S. – SIMBAD4 rel 1.197. Приступљено 2012-09-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кочијаш_(сазвежђе)&oldid=24000575”