Кочијаш (сазвежђе)

Кочијаш
	Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Кочијаш
Латинско име	Auriga
Скраћеница	Aur
Генитив	Aurigae
Симболизује	Хефеста или Миртила
Ректасцензија	6
Деклинација	+40
Површина	657 sq. deg. (21)
Најсјајнија звезда	Капела (алфа Кочијаша) (0,08m)
Метеорски ројеви	Делта ауригиди; Алфа Ауригиди;
Суседна; сазвежђа	Жирафа; Персеј; Бик; Близанци; Рис;
	Видљиво у распону +90° и −40°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у фебруару (крај) и марту (почетак).

Кочијаш (лат. Auriga) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Према грчкој митологији, представља Хефеста — бога ватре и изумитеља кочија; или Миртила — сина бога Хермеса и кочијаша краља Еномаја.

Звезде[уреди | уреди извор]

Капела (на латинском козица) је 6. најсјајнија звезда на небу а 3. најсјајнија на северној хемисфери, магнитуде 0,08. Капела је заправо систем од 4 звезде организоване у два пара. Један пар чине 2 џина G класе, а други пар су црвени патуљци.

Бета Кочијаша (Менкалинан, „раме кочијаша“) је систем који чине три звезде — два бела субџина А класе и црвени патуљак. Магнитуда бете Кочијаша је 1,9.

Тета Кочијаша је бинарни систем магнитуде 2,62 у коме је примарна компонента патуљак А класе са главног низа ХР дијаграма а пратилац жути патуљак G класе такође са главног низа. Овај систем има оптичког пратиоца 11. магнитуде.

Јота Кочијаша (Ал Каб или Кабдилинан, „чланак кочијаша“) је светли наранџасти џин К класе, око 512 светлосних година удаљен од Сунца.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

Емисионе маглине IC 405 и IC 410

У Кочијашу се налазе 3 Месјеова објекта (расејана звездана јата М36, М37 и М38) и две емисионе маглине (IC 405 и IC 410).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Russell 1922, стр. 469.
^ Pasachoff 2006.
^ ^а ^б IAU, The Constellations, Auriga.
^ Ridpath, Constellations.
^ RECONS, The 100 Nearest Star Systems.
^ Bakich 1995, стр. 26.

Литература[уреди | уреди извор]

Allen, Richard Hinckley (1899). Star Names: Their Lore and Meaning. Dover.
Aveni, Anthony F. (1977). Native American Astronomy. University of Texas Press.
Bakich, Michael E. (1995). The Cambridge Guide to the Constellations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44921-2.
Buckstaff, Ralph N. (1927). „Stars and Constellations of a Pawnee Sky Map”. American Anthropologist. 29 (2): 279—285. doi:10.1525/aa.1927.29.2.02a00110 .
Burnham, Robert, Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook (2nd изд.). Dover Publications. ISBN 978-0-486-24063-3.
Crossen, Craig; Rhemann, Gerald (2004). Sky vistas: astronomy for binoculars and richest-field telescopes. Springer. ISBN 978-3-211-00851-5.
Davis, George A., Jr. (1944). „The Pronunciations, Derivations, and Meanings of a Selected List of Star Names”. Popular Science. 52: 8. Bibcode:1944PA.....52....8D.
Drummond, Jack D. (септембар 1982). „A note on the Delta Aurigid meteor stream”. Icarus. 51 (3): 655—659. Bibcode:1982Icar...51..655D. doi:10.1016/0019-1035(82)90153-1.
Dubietis, Audrius; Arlt, Rainer (октобар 2002). „The current Delta-Aurigid meteor shower”. WGN, Journal of the International Meteor Organization. 30 (5): 168—174. Bibcode:2002JIMO...30..168D.
Fekel, Francis C.; Tomkin, Jocelyn (2007). „Spectroscopic Binary Candidates for Interferometers”. Ур.: Hartkopf, William I.; Guinan, Edward F.; Harmanec, Petr. Binary Stars as Critical Tools and Tests in Contemporary Astrophysics: Proceedings of the 240th Symposium of the International Astronomical Union Held in Prague, Czech Republic, August 22–25, 2006. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86348-3.
Goodenough, Ward H. (1953). Native Astronomy in the Central Carolines. University Museum.
Harrington, Phil (1992). „The Challenge of Winter Nebulae”. Ур.: Eicher, David J. Stars and Galaxies. Kalmbach Publishing. ISBN 978-0-913135-05-1.
Higgins, David (1992). „The Ghostly Glow of Gaseous Nebulae”. Ур.: Eicher, David J. Stars and Galaxies. Kalmbach Publishing. ISBN 978-0-913135-05-1.
Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (23. 5. 2006). „Single Channel UBV and JH Band Photometry of Epsilon Aurigae”. The Society for Astronomical Sciences 25th Annual Symposium on Telescope Science. 25: 13—24. Bibcode:2006SASS...25...13H.
Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (мај 2007). „Recent UBVJH Photometry of Epsilon Aurigae”. Proceedings of the Society for Astronomical Sciences. Bibcode:2007arXiv0706.0891H. arXiv:0706.0891 .
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Kashyap, V.; Rosner, R.; Harnden, F.R. Jr.; Maggio, A.; Micela, G.; Sciortino, S. (1994). „X-ray emission on hybrid α stars: ROSAT observations of alpha Trianguli Australis and IOTA Aurigae”. The Astrophysical Journal. 431 (1): 402—415. Bibcode:1994ApJ...431..402K. doi:10.1086/174494.
Krupp, E.C. (мај 2007). „Rambling through the stars: Designated driver”. Sky & Telescope: 39—40.
Levy, David H. (2008). David Levy's Guide to Observing Meteor Showers. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69691-3.
Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6.
Lucas, Gene A.; Hopkins, Jeffrey L.; Stencel, Robert E. (23. 5. 2006). „Long-Period Eclipsing Binary System Epsilon Aurigae Eclipse Campaign”. The Society for Astronomical Sciences 25th Annual Symposium on Telescope Science. 25: 25—30. Bibcode:2006SASS...25...25L.
MacDonald, John (1998). The Arctic Sky: Inuit astronomy, star lore, and legend. Royal Ontario Museum/Nunavut Research Institute. ISBN 978-0-88854-427-8.
Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
Meng, H. (октобар 2002). „Activity of Iota-Aurigids in 2001 and the possible orbit of the meteoroid stream”. WGN, Journal of the International Meteor Organization. 30 (5): 175—180. Bibcode:2002JIMO...30..175M.
Moore, Patrick; Tirion, Wil (1997). Cambridge Guide to Stars and Planets (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58582-8.
Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0620-1.
Olcott, William Tyler (2004). Star Lore: Myths, Legends, and Facts. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-43581-7.
Pasachoff, Jay M. (2006). Stars and Planets. Maps and charts by Wil Tirion (4th изд.). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-93432-6.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide (3rd изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2009). The Monthly Sky Guide (8th изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13369-2.
Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: I. The Mesopotamian Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (1): 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R.
Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R.
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Staal, Julius D.W. (1988). The New Patterns in the Sky. The McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-04-5.
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Torres, Guillermo; Claret, Antonio; Young, Patrick A. (август 2009). „Binary Orbit, Physical Properties, and Evolutionary State of Capella (α Aurigae)”. The Astrophysical Journal. 700 (2): 1349—1381. Bibcode:2009ApJ...700.1349T. S2CID 16052567. arXiv:0906.0977 . doi:10.1088/0004-637X/700/2/1349.
Winterburn, Emily (2009). The Stargazer's Guide: How to Read Our Night Sky. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-178969-4.
„Auriga constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 4. 7. 2012.
Jenniskens, Peter; Kemp, Christopher C. (11. 12. 2007). „Aurigids”. Ames Research Center & Seti Institute. Приступљено 20. 6. 2012.
Kaler, Jim (1. 2. 2008). „Delta Aurigae”. STARS/Star of the Week. Приступљено 17. 8. 2012.
„Agitator, noun”. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2012. Приступљено 12. 8. 2019.
Kaler, Jim (17. 10. 2009). „Al Kab”. STARS/Star of the Week. Приступљено 16. 8. 2012.
Kaler, Jim (4. 2. 2011). „Lambda Aurigae”. STARS/Star of the Week. Приступљено 17. 8. 2012.
Lunsford, Robert (25. 8. 2011). „Meteor Activity Outlook for August 27- September 2, 2011”. American Meteor Society. Приступљено 20. 6. 2012.
Lunsford, Robert (16. 1. 2012). „2012 Meteor Shower List”. American Meteor Society. Приступљено 20. 6. 2012.
„HD 40979 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 10. 8. 2012. Приступљено 12. 8. 2012.
„HD 45350 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 22. 12. 2010. Приступљено 12. 8. 2012.
„HD 43691 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 27. 11. 2007. Приступљено 12. 8. 2012.
„HD 49674 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 22. 12. 2010. Приступљено 12. 8. 2012.
„HAT-P-9 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 20. 5. 2011. Приступљено 12. 8. 2012.
„GD 66 b”. The Extrasolar Planets Encyclopedia. Paris Observatory. 25. 1. 2008. Приступљено 12. 8. 2012.
„The 100 Nearest Star Systems”. Research Consortium on Nearby Stars. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2012. Приступљено 23. 6. 2012.
Ridpath, Ian. „Constellations”. Приступљено 23. 6. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Auriga”. Star Tales. Приступљено 4. 7. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Telescopium Herschelii”. Star Tales. Приступљено 16. 7. 2012.
„Alpha Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Beta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„Beta Tauri”. SIMBAD. Centre de donnés astronomiques de Strasbourg. Приступљено 12. 8. 2012.
„Iota Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Delta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Lambda Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Nu Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Tau Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Upsilon Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Pi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Kappa Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Omega Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„2 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„9 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Mu Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Sigma Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Xi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Epsilon Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Zeta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Eta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 26. 6. 2012.
„Psi1 Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„Chi Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„RT Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„RX Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„RW Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„AE Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„R Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„UV Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„U Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„X Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 8. 2012.
„Theta Aurigae”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 27. 6. 2012.
„HR 1528”. SIMBAD. Centre de données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 17. 7. 2012.
Roberts, Issac (јануар 1893). „Nova Auriga – Evidence in Support of Impact”. Royal Astronomy Society – NASA Astrophysics Data System. Dr. Roberts. 53 (3): 123—124. Bibcode:1893MNRAS..53..123R. doi:10.1093/mnras/53.3.123 .
„Nova Auriga – Evidence in Favour of Impact” (PDF). The Philosophical Institute of Canterbury. A. W. Bickerton. 1. 11. 1893.
„Nova Auriga – Evidence of the Theory of Partile Impact”. The Philosophical Institute of Canterbury. Professor A. W. Bickerton. 6. 9. 1893.
Richard A. Gregory (4. 5. 1893). „Nova Aurigæ – The Genesis of Nova Aruigæ”. Nature. 48 (1227): 6—8. Bibcode:1893Natur..48....6G. doi:10.1038/048006b0 .
„Beta Tauri (Elnath, El Nath, or Alnath, النطح an-naţħ)”. C.D.S. – SIMBAD4 rel 1.197. C.D.S. – SIMBAD4 rel 1.197. Приступљено 2012-09-18.