Кочићево (Градишка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кочићево
Kočićevo, Spomen dom.jpeg
Спомен дом Кочићево
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаГрадишка
Становништво
 — 2013.631
Географске карактеристике
Координате45°04′ СГШ; 17°23′ ИГД / 45.07° СГШ; 17.39° ИГД / 45.07; 17.39Координате: 45°04′ СГШ; 17°23′ ИГД / 45.07° СГШ; 17.39° ИГД / 45.07; 17.39
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кочићево на мапи Босне и Херцеговине
Кочићево
Кочићево
Кочићево на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број78409
Позивни број051

Кочићево је насељено мјесто у општини Градишка, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 631 становника. До 04. јуна 1951. године званични назив насеља био је „Јунузовци”.

Географија[уреди]

Налази се између Нове Тополе и Српца.[1]

Култура[уреди]

CKUD "Lepa Radić" Gradoška.jpeg

Данас окосницу културног живота Кочићева и околних села чине активности Централног културно-умјетничког друштва "Лепа Радић" Градишка преко свог Огранка "Младост" Кочићево.

Мјесна заједница и ЦКУД су склопили договор о сарадњи са циљем обнављања и унапређења културног живота на овом дијелу општине Градишка. Велики интерес и подршка грађана, првенствено дјеце, гарант су успјешног рада на унапређењу свих активности планираних од стране ЦКУД-а и Мјесне заједнице.

Историја[уреди]

У Кочићеву се налази археолошко налазиште из доба млађег каменог доба неолита, које су пронашли археолози Музеја Републике Српске.[1] Налазиште датира из периода од 4.800. до 4.600. године прије нове ере.[1] Налази се на мјесту некадашње обале ријеке Врбас.[1] На овом локалитету су од 18. до 29. марта 2013. вршена археолошка ископавања којима је руководила мр Ивана Панџић.[2] Католички свештеник, фрањевац фра Томо Ивковић, у канонским походима 1626-1630. године спомиње у својим записима село Јунузовце — садашње Кочићево (преименовано 1950.). Обилазећи бањалучке жупе навео је чак и податак о броју кућа и становништву. "30 кућа од тога 4 католичке куће са укупно 362 становника." Податак датира из 1742 године. Тадашњи Јунузовци се споминју као посебно село још 1737. године иако се из тих записа не наводи посебно по чему.

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 596 703 760 869
Југословени 29 29 4
Црногорци 3
Хрвати 2 2 1
Муслимани 1 1
остали и непознато 3 2 10 1
Укупно 631 740 775 870
Демографија[3]
Година Становника
1961. 870
1971. 775
1981. 740
1991. 619

Породична презимена[уреди]

  • Стијаковић[1]
  • Чанић
  • Мутић
  • Гаковић
  • Новаковић
  • Бараћ
  • Агић
  • Барашин
  • Вишњић
  • Видовић
  • Марјановић
  • Цвијић
  • Дамјановић
  • Кнежевић
  • Јаковљевић
  • Иваштанин
  • Јањетовић
  • Васиљевић
  • Ећимовић
  • Јагодић
  • Бабић
  • Деспотовић
  • Зељић
  • Дринић
  • Малинић
  • Слијепчевић
  • Мирјанић
  • Боројевић
  • Милаковић
  • Вукотић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Касиповић посјетио археолошко налазиште код Градишке”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 3. 2012. Приступљено 29. 3. 2012. 
  2. ^ Нова археолошка открића („Политика“, 14. април 2013)
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]