Кошаркашка репрезентација Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрватска
Croatian Basketball Federation.png
ФИБА рангирање 15ти
Приступила Фиби 1992. године
ФИБА зона ФИБА Европа
Национални савез Кошаркашки савез Хрватске
Hrvatski košarkaški savez
Тренер Хрватска Јасмин Репеша
Олимпијске игре
Учешће 4 (Први пут 1992.)
Медаље Silver medal olympic.svg Сребро: 1992
Светско првенство
Учешће 3 (Први пут 1994.)
Медаље Bronze medal world centered-2.svg Бронза: 1994
Евробаскет
Учешће 13 (Први пут 1993.)
Медаље Bronze medal europe.svg Бронза: 1993, 1995
Дресови
Kit body CRO08Away.png
Домаћи jersey
Kit shorts.png
Team colours
Домаћи
Kit body CRO08Away.png
Гостујући jersey
Kit shorts.png
Team colours
Гостујући

Кошаркашка репрезентација Хрватске је представник Хрватске на међународним кошаркашким такмичењима. Након стицања независности 1991. године Кошаркашка репрезентација Хрватске почиње своје такмичење у квалификацијама за Летње олимпијске игре 1992. године. Најбољи резултат остварен је, управо, на Олимпијском кошаркашком турниру у Барселони када је освојена сребрна медаља пошто је Хрватска поражена у финалу од Првог и оригиналног „Тима снова”. Хрватски кошаркаши, који су, такође, наступали и за Југославију, Крешимир Ћосић, Дражен Петровић и Мирко Новосел су примљени у Нејсмитову кошаркашку кућу славних, а касније и у ФИБИНУ кућу славних.

Олимпијске игре 1992. године[уреди]

Маја месеца 1992. године игран је задњи квалификациони турнир за Олимпијски кошаркашки турнир 1992.године, а Хрватска је на располагању имала већину играча који су годину дана пре тога, освојили Европско првенство у кошарци 1991. године, наступајући за Југославију. Први, званични меч, у овим квалификацијама Хрватска је одиграла против репрезентације Немачке и доживела је пораз 86:74. Ипак, у наредним мечевима Хрватска је успела да се домогне Олимпијског кошаркашког турнира, уз најубедљивију победу, до сада, над Исландом 124:51. На самом Олимпијском кошаркашком турниру у Барселони Хрватска је, вољом жреба, смештена у Групу А, са: Бразилом, Шпанијом, Анголом, Немачком и апсолутним фаворитима за златну медаљу Сједињеним Америчким Државама која је први пут имала право да окупи НБА играче. У групи Хрватска је савладала Бразил, 93:76, домаћина Шпанију 88:79, аутсајдера и првака Африке, Анголу 73:64 и Немачку са 99:78. Већ у другом колу „Коцкасти” се сусрећу са „Тимом снова”. Иако су поражени са 103:70, Дражен Петровић и остали нису разочарали. Шта више, пружили су, до тада, најбољи отпор кошаркашким ванземаљцима. У четвртфиналу Хрватска је декласирала селекцију Аустралије са 98:65, да би у полуфиналу уз много муке побеђена Заједница Независних Држава, односно, селекција бившег Совјетског Савеза без Литваније која је независно учествовала на турниру, а касније, у мечу за треће место и освојила бронзану медаљу, управо против ЗНД. Финални сусрет Олимпијког кошаркашког турнира протекао је без неизвесности. Хрватска је на полувремену губила са 56:42, највише захваљујући сјајном Дражену Петровићу ког у другом полуврему преузима на чување Мајкл Џордан , па је „Тим снова” предност повећавао из минута у минут до коначних 117:85. Прву медаљу кошаркашкој репрезентацији Хрватске у историји, те 1992. године, донели су: Дражен Петровић, Велимир Перасовић, Данко Цвјетичанин, Тони Кукоч, Владан Алановић, Фрањо Алаповић, Жан Табак, Стојко Вранковић, Алан Грегов, Аријан Комазец, Дино Рађа и Арамис Наглић. Први селектор Хрватске и човек који је донео сребрну медаљу са овим саставом био је Петар Скански.

Европско првенство 1993. и смрт Дражена Петровића[уреди]

Споменик Дражену Петровићу испред меморијалног центра

Иако су освојили сребрну медаљу на Олимпијском кошаркашком турниру, Хрватска је морала да заигра још једне квалификације за Европско првенство у Немачкој 1993.године. Те квалификације почеле су трагично. После завршеног учешћа Портланда у НБА плеј офу, Дражен Петровић је кренуо за Немачку да се придружи репрезентацији у квалификацијама. Међутим, у саобраћајном удесу у месту Денкендорф, Баварска, Дражен Петровић је подлегао повредама. Ауто, на магистралном путу, возила је његова тадашња девојка, немачка манекенка, Клара Шћаланзи[1] која се, касније, удала за Немачког фудбалера Оливера Бирорфа. Новоизабрани селектор, Мирко Новосел и даље је имао јаку екипу, која се, рутински, домогла свог првог учешћа на Европском првенству на ком право да заигра није имала репрезентација Савезне Републике Југославије. По први пут се на неком ФИБА Европском првенству ишло из једне у другу групну фазу. У првој групи декласирана је Турска 113:63, затим Бугарска предвођена сјајним Младеновим, који је убацио 30 поена, са 104:83, да би Француска била побеђена тек након продужетка, највише захваљујући одличној партији Данка Цвјетићанина са 100:95.

У другој групној фази, Хрватска је била још убедљивија. Савладане су селекције: Белгије (106:74), домаћина Немачке (70:63) и Естоније (98:80). Улогу лидера, посебно у другој групној фази, преузео је Дино Рађа, тада центар Бостон Селтикса који је стандардно био двоцифрен по броју скокова и убачених поена.

Тони Кукоч и Дино Рађа док су играли заједно за Југопластику

Први меч у својој кошаркашкој историји против неке бивше Југословенске земље, Хрватска је одиграла у четвртфиналу овог Европског првенства против Босне и Херцеговине. Иако је Босна и Херцеговина имала вансеријског Сабахудина Билаловића, ниједног тренутка победа Хрватске није доведена у питање, а коначан резултат био је 98:78. У полуфиналу Хрватску је чекала репрезентација Русије која је први пут наступала на неком репрезентативном такмичењу под овим именом. Прва звезда ове селекције Сергеј Базаревич са 23 поена предводио је Русију до финала, а велике заслуге имао је и центар Виталиј Носов који је лимитирао Дина Рађу испод свог просека. Са само једним поразом и девет победа, Хрватска је морала да се бори за бронзану медаљу, а у том сусрету декласирана је селекција Грчке са 99:59. Ово је била прва медаља са Европских првенстава за селекцију Хрватске.

Учешће на великим такмичењима[уреди]

Олимпијске игре (4)[уреди]

Година Домет Позиција
Шпанија 1992. Финале Silver medal icon.svg
Сједињене Америчке Државе 1996. Четвртфинале 7.
Аустралија 2000. Није се квалификовала
Грчка 2004. Није се квалификовала
Кина 2008. Четвртфинале 6.
Уједињено Краљевство 2012. Није се квалификовала
Бразил 2016. Четвртфинале 5.

Светска првенства (3)[уреди]

Година Домет Позиција
Канада 1994. Утакмица за 3. место Bronze medal icon.svg
Грчка 1998. Није се квалификовала
Сједињене Америчке Државе 2002. Није се квалификовала
Јапан 2006. Није се квалификовала
Турска 2010. Осмина финала 14.
Шпанија 2014. Осмина финала 10.

Европска првенства (13)[уреди]

Година Турнир Позиција
Њемачка 1993. Утакмица за 3. место Bronze medal icon.svg
Грчка 1995. Утакмица за 3. место Bronze medal icon.svg
Шпанија 1997. Осмина финала 11.
Француска 1999. Осмина финала 9.
Турска 2001. Четвртина финала 7.
Шведска 2003. Осмина финала 11.
Србија и Црна Гора 2005. Четвртина финала 7.
Шпанија 2007. Четвртина финала 6.
Пољска 2009. Четвртина финала 6.
Литванија 2011. Прва фаза 13.
Словенија 2013. Утакмица за 3. место 4.
Хрватска Француска Њемачка Летонија 2015. Осмина финала 9.
Финска Израел Румунија Турска 2017. Осмина финала 10.


Тренутни састав[уреди]

Кошаркашка репрезентација Хрватске
Играчи Тренери
Поз. # Име Година – датум рођења Висина Клуб Држава
ПЛ 4 Мавра, Доминик 23 1,95 m КК Хувентуд Шпанија
БШ 5 Крушлин, Филип 28 1,98 m КК Цедевита Шпанија
ПЛ 6 Поповић, Марко 35 1,82 m КК Фуенлабрада Шпанија
БШ 7 Симон, Крунослав 32 1,97 m КК Анадолу Ефес Турска
КЦ 9 Шарић, Дарио 23 2,08 m Филаделфија Сједињене Америчке Државе
ПЛ 10 Укић, Роко Лени 32 1,96 m КК Цедевита Хрватска
Ц 11 Жорић, Лука 32 2,10 m КК Цедевита Хрватска
Ц 12 Планинић, Дарко 26 2,12 m КК Динамо Сасари Русија
К 13 Рамљак, Иван 27 2,03 m КК Цедевита Хрватска
КЦ 15 Бендер, Драган 19 2,16 m Финикс Санс Сједињене Америчке Државе
К 33 Томас, Марко 32 2,01 m КК Цедевита Хрватска
К 44 Богдановић, Бојан 28 2,02 m Индијана Пејсерс Сједињене Америчке Државе
Селектор
Помоћни тренери

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]