Кољане
Кољане | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Град | Врлика |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 43°52′24″ СГШ; 16°30′27″ ИГД / 43.87346° СГШ; 16.50742° ИГДКоординате: 43°52′24″ СГШ; 16°30′27″ ИГД / 43.87346° СГШ; 16.50742° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 477 м |
Остали подаци | |
Поштански број | 21236 Врлика |
Позивни број | +385 021 |

Кољане су насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Налазе се 8 km југоисточно од Врлике, у подножју планине Динаре, на ријеци Цетини тј. Перућком језеру.
Дијелови Кољана су: Брачев Долац, Брдо Кољанско, Буков Долац, Драговић, Горње Кољане, Кленовци, Ограде, Подградина, Пометеник, Привија, Растока, Вуков Долац и Вуковића Мост.
Историја[уреди | уреди извор]
До територијалне реорганизације у Хрватској, Кољане су се налазиле у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској Кољане су биле у саставу Републике Српске Крајине.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Кољане су имале 21 становника.[1]
Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
1.275 | 1.370 | 1.333 | 1.599 | 1.821 | 2.028 | 2.095 | 1.918 | 1.379 | 1.391 | 479 | 378 | 292 | 285 | 24 | 21 |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Кољане је имало 285 становника, следећег националног састава:
Ранији пописи[уреди | уреди извор]
Националност[3] | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 245 | 337 | |
Хрвати | 23 | 33 | |
Југословени | 24 | ||
остали и непознато | 8 | ||
Укупно | 292 | 378 | 479 |
Култура[уреди | уреди извор]
Код Кољана се налази православни манастир Драговић. Стари манастир Драговић из 1395. године, потопљен је изградњом бране на Цетини и стварањем Перућког језера 1958. године. Том приликом је потопљен и велики број сеоских кућа, а становништво расељено у тадашњу СР Србију. Нови манастир Драговић је изграђен на вишем терену, изнад старог.
Презимена[уреди | уреди извор]
|
|
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Јован Кркобабић, бивши српски политичар и потпредседник Владе Србије
- Бошко Маринко, бивши српски рвач и освајач медаље на Светском првенству
Извори[уреди | уреди извор]
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013.
- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Кољане (језик: српски)