Кољане
| Кољане | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Град | Врлика |
| Становништво | |
| — (2011) |  21 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°52′24″ СГШ; 16°30′27″ ИГД / 43.87346° СГШ; 16.50742° ИГДКоординате: 43°52′24″ СГШ; 16°30′27″ ИГД / 43.87346° СГШ; 16.50742° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 477 м |
  Кољане Кољане на мапи Хрватске | |
 Кољане Кољане на мапи Сплитско-далматинске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21236 Врлика |
| Позивни број | +385 021 |
Кољане су насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Садржај
Географија[уреди]
Налазе се 8 km југоисточно од Врлике, у подножју планине Динаре, на ријеци Цетини тј. Перућком језеру.
Дијелови Кољана су: Брачев Долац, Брдо Кољанско, Буков Долац, Драговић, Горње Кољане, Кленовци, Ограде, Подградина, Пометеник, Привија, Растока, Вуков Долац и Вуковића Мост.
Историја[уреди]
До територијалне реорганизације у Хрватској, Кољане су се налазиле у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској Кољане су биле у саставу Републике Српске Крајине.
Становништво[уреди]
На попису становништва 2011. године, Кољане су имале 21 становника.[1]
| Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
| 1.275 | 1.370 | 1.333 | 1.599 | 1.821 | 2.028 | 2.095 | 1.918 | 1.379 | 1.391 | 479 | 378 | 292 | 285 | 24 | 21 |
Попис 1991.[уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Кољане је имало 285 становника, следећег националног састава:
Ранији пописи[уреди]
| Националност[3] | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 245 | 337 | |
| Хрвати | 23 | 33 | |
| Југословени | 24 | ||
| остали и непознато | 8 | ||
| Укупно | 292 | 378 | 479 |
Култура[уреди]
Код Кољана се налази православни манастир Драговић. Стари манастир Драговић из 1395. године, потопљен је изградњом бране на Цетини и стварањем Перућког језера 1958. године. Том приликом је потопљен и велики број сеоских кућа, а становништво расељено у тадашњу СР Србију. Нови манастир Драговић је изграђен на вишем терену, изнад старог.
Презимена[уреди]
|
|
Знамените личности[уреди]
- Јован Кркобабић, бивши српски политичар и потпредседник Владе Србије
Извори[уреди]
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998.,. ISBN 978-953-6667-07-9. ISBN 978-953-6667-07-9..;
Референце[уреди]
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 4. 2013.
- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди]
- Тромеђа: Кољане (на језику: српски)
.gif){kind=small}
