Коњичко дрворезбарство
| Коњичко дрворезбарство | |
|---|---|
 Ормарић од резбареног дрвета | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Босна и Херцеговина |
| Заједница | Локална заједница Коњица |
| Предлагач | Федерално министарство културе и спорта |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | Унеско |
| Унеско ознака | Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2017 (12 седница) |
| Локација уписа | 01288 |
Коњичко дрворезбарство је уметнички занат са дугом традицијом у општини Коњиц. Резбарење дрвета укључује намештај, ентеријер и мале украсне предмете и истичу се својим препознатљивим ручно исклесаним мотивима.
Резбарење дрвета је саставни део културе локалне заједнице, мерило лепоте и пријатности ентеријера у кући и традиције која ствара осјећај заједнице и припадности. То је занат који практикују различите етничке и конфесионалне групе, а који служи као инструмент дијалога и сарадње и игра врло важну улогу на нивоу заједнице у Коњицу
Занат је широко распрострањен међу становницима Коњица, и као занимање и као хоби. Главни носиоци су обучене занатлије које раде у тесарским радионицама а подједнако су важни и носиоци заната који раде код куће у породичним радионицама.
 Резбарење дрвета у Коњицу - YouTube видео | |
| Дрворезбарство у Коњицу - YouTube видео |
Власници породичних радионица за резбарења дрвета најодговорнији су за заштиту елемента, обуку ученика за резбарење дрва и популаризацију заната. Знање и вештине преносе се пре свега кроз обуку нових почетника на резбарењу дрвета: на радним месту, у вежбаоницама, као и путем међугенерацијског преноса унутар породице.
Историја[уреди | уреди извор]
Вештину резбарења дрвета на коњичко подручје, односно горњи ток реке Неретве (од Бијеле до Грушке), донели су досељеници земљорадници – дрворезбари из Херцеговине. Њихово средиште су била села Грушка, Рибари, Чичево и Бијела[1].
У периоду Аустроугарске управе, државни чиновници, вршећи административне послове по коњичким селима, запазили су надарене резбаре у селу Бијела, чији су производи примитивног израза, али се тим производима се не може да порекне вредност, јер сведоче о великом таленту.
Путописац Хеинрих Ренер у Коњицу је боравио је два пута, током 1885. и 1895. године, и о Коњицу, односно коњичком дрворезбарству записао[2]:
Вриједно је препоручити и директни излет из Коњица у долину Бијеле, што смо ју већ споменули. Ту се израђују веома лепе дрвене резбарије и справе, посебно сандуци у којима сељаци спремају своју одјећу и вредније ствари.
Почетком 1906. године у Коњицу је почео и први дуборезбарски курс, а 1911. године, званично је регистрована и радионица за обучавање дрворезбара. Образовани столари обично су отварали своје столарске радионице.
У 1937. помиње се да је остало само пет резбара.[3]
Номинација за нематеријалну културну баштину[уреди | уреди извор]
Резбарење дрвета у Коњицу уврштено је на Прелиминарни отворени списак нематеријалне културне баштине 2012. године од стране Федералног министарства културе и спорта. Процес номиновања за коњичку дрвену производњу почео је 2014. године, у сарадњи са Федералним министарством културе и спорта и локалном заједницом у Коњицу, која наслеђује овај елемент[4]..
2017. године Коњичко дрворезбарство уврштено је на УНЕСЦО ов Репрезентативни списак нематеријалне културне баштине човечанства[5].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Drvorezbarska radnja "Braća Nikšić" Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018), Turistička zajednica Hercegovačko Neretvanske Županije
- ^ Renner, Heinrich (1896). Bosnom i Hercegovinom uzduž i poprijeko. Dobra knjiga. стр. 285. ISBN 978-9958-688-03-4.
- ^ "Политика", 26. јул 1937
- ^ Konjičko drvorezbarstvo kulturna baština UNESCO-a Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018). N1 6. 12. 2017. (bos.) Приступљено 28. 3. 2020.
- ^ „Konjic woodcarving - intangible heritage - Culture Sector”. UNESCO. Приступљено 28. 3. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Konjic Woodcarving listed on the World Heritage List of UNESCO Sarajevo Times, 28. 3. 2020
- Konjičko drvorezbarstvo - duša u teksturi drveta, 28. 3. 2020
- Konjičko drvorezbarstvo na flickr.com, 28. 3. 2020
- Konjičko drvorezbarstvo je definitivno evropsko kulturno naslijeđe, 28. 3. 2020
