Коњугована вакцина

Конјугована вакцина посебан је тип савремених субјединичних вакцина које су развијене с почетка 21. века. Вакцине из ове групе настале су као резултат напретка имунологије и разумевања механизама којим помоћнички Т-лимфоцити стимулишу Б-лимфоците да продукују високоафинитетна антитела у оквиру Т-зависног хуморалног одговора.

Принцип дејства ове вакцине заснива се на томе да се полисахарид патогена (слаб имуногени код деце) везује (конјугује) за протеин другог патогена (који је добар имуноген).

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Код ових врста вакцина ради се о вакцинама за инкапсулиране бактерије и то пнеумококе,^[1] менингококе и хемофилус инфлуенце тип Б. Важан фактор вируленције ових бактерија је капсула која се састоји од полисахарида и која има антифагоцитна својства. Главни механизам одбране против инкапсулираних бактерија представља Т-независан хуморални одговор.

Како мала деца до две године старости и особе без слезине (спленектомисане особе) не могу да успоставе адекватан хуморални одговор на полисахариде и друге Т-независне антигене, они имају много већи ризик да развију тешке инфекције изазване овим врстама бактерија, укључујући и менингитис и сепсу које имају високу смртност или остављају тешке последице. У том смислу постојеће субјединичне, полисахаридни вакцине против ових бактерија код њих нису довољно ефикасне.

Тај проблем је превазиђен развојем конјугованих вакцина у којима је полисахарид капсуле ових бактерија (као Т-независан антиген) везана (конјугована) за неки протеин који представља Т-зависни антиген. Као протеин се најчешће користи дифтерични токсоид, с обзиром на чињеницу да мала деца одлично одговарају на тај антиген, а постоји и вишедеценијско искуство о његовој безбедности.

Принципи дејства конјуговане вакцине[уреди | уреди извор]

Принцип дејства ових вакцина заснива се на конјугацији која омогућава да Т-лимфоцити помогну и оним Б-лимфоцитима који су специфични за полисахариде капсуле, а не само за дифтерични токсин (слично хуморалном одговору на комплекс хаптен-носач).

Као резултат ове реакције долази до индукције имунолошке меморије и продукције високоафинитетних антитела (ИгГ) специфичних за полисахариде капсуле која могу да спрече тешке инфекције изазване инкапсулиране бактеријама.

Конјуговане вакцине имају исте особине као и субјединичне, безбедне су и дају се деци током прве године живота (у 3 до 4 дозе) и спленектомисаним особама.

Недостаци[уреди | уреди извор]

Поствакциналне реакције[уреди | уреди извор]

Ризици реакције на вакцину идентнични су онима као код сваког лека, али са малом шансом њихове појаве. Ако се и јаве то су обично благи симптоми, мада се не искључују и озбиљне реакције.^[1]

Врста и интензитет реакције варира од старости и дозе у серији.

Деца

Најчешћи проблеми пријављени код деце били су:

Поспаност после вакцинације, привремени губитак апетита, нервоза или раздражљивост (код 8 од 10 деце), блага температура (код 1 од 3 деце) оток, црвенило или осетљивост на месту убода (код 1 од 3 деце).^[1]

Одрасли

Одрасли су најчешже пријављили после вакцинације појаву: бола, црвенила, отока на месту убода, благо повишење температуре, умор, главобољу, грозницу, или болове у мишићима.^[1]