Крадљивци бицикала (филм)
Крадљивци бицикала | |
---|---|
![]() Оригинални италијански биоскопски постер | |
Изворни наслов | Ladri di biciclette |
Жанр | драма |
Режија | Виторио де Сика |
Сценарио | Виторио де Сика Чезаре Цаватини Зузо Чеки Д'Амико Ђерардо Гверијери Оресте Бјанколи Адолфо Франчи Герардо Герарди |
Продуцент | Виторио де Сика (ко-продуценти: Ерколе Грацијадеј, Серђо Бернарди, Гроф Чикоња)[1] |
Главне улоге | Ламберто Мађорани Енцо Стајола Лијанела Карел Виторио Антонучи |
Музика | Алесандро Чикоњини |
Сценограф | Антонио Траверсо |
Сниматељ | Карло Монтуори |
Монтажа | Ералдо да Рома |
Студио | PDS Produzioni De Sica[2] |
Година | 1948. |
Трајање | 93 минута |
Земља | ![]() |
Језик | италијански |
Буџет | 133.000 долара[3] |
IMDb веза |
Крадљивци бицикала (итал. Ladri di biciclette)[4] је италијански филм редитеља Виторија де Сике из 1948.[5] Сматра се једним од најпознатијих филмова свих времена,[6] а најпознатији је играни филм италијанског неореализама.[тражи се извор]
Радња[уреди | уреди извор]
Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.
Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем.
Улоге[уреди | уреди извор]
- Ламберто Мађорани - Антонио Ричи
- Енцо Стајола - Бруно
- Лијанела Карел - Марија
- Ђино Залтамеренда - Бајоко
- Виторио Антонучи - лопов
- Ђулио Кјари
- Елента Алтијери
- Карло Ђакино
Награде[уреди | уреди извор]
Филм је награђен Почасним Оскаром 1949.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wagstaff, Christopher (2007). Italian Neorealist Cinema. Универзитет у Торонту. Приступљено 09. 06. 2012.
- ^ Gordon, Robert (2008). Bicycle Thieves (Ladri Di Biciclette). New York: Macmillan. стр. 26. ISBN 9781844572380. Приступљено 29. 4. 2018.
- ^ Metalluk (04. 02. 2006). „Desperate Times Make Desperate People”. Epinions. Архивирано из оригинала 28. 11. 2012. г. Приступљено 05. 5. 2009.
- ^ Crowther, Bosley (13. 12. 1949). „The Bicycle Thief (1948) THE SCREEN; Vittorio De Sica's 'The Bicycle Thief,' a Drama of Post-War Rome, Arrives at World”. The New York Times.
- ^ Scott, A.O. (13. 8. 2020). „Why You Should Still Care About 'Bicycle Thieves' - On the unforgettable heartbreak and enduring pleasures of an Italian neorealist masterpiece.”. The New York Times. Приступљено 16. 8. 2020.
- ^ Ebert, Roger (19. 3. 1999). „The Bicycle Thief / Bicycle Thieves (1949) review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 27. 2. 2009. г. Приступљено 20. 7. 2010.