Крадљивци бицикала (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Крадљивци бицикала
Ladri3.jpg
Оригинални италијански биоскопски постер
Изворни насловLadri di biciclette
Жанрдрама
РежијаВиторио де Сика
СценариоВиторио де Сика
Чезаре Цаватини
Зузо Чеки Д'Амико
Ђерардо Гверијери
Оресте Бјанколи
Адолфо Франчи
Герардо Герарди
ПродуцентВиторио де Сика (ко-продуценти: Ерколе Грацијадеј, Серђо Бернарди, Гроф Чикоња)[1]
Главне улогеЛамберто Мађорани
Енцо Стајола
Лијанела Карел
Виторио Антонучи
МузикаАлесандро Чикоњини
СценографијаАнтонио Траверсо
КамераКарло Монтуори
МонтажаЕралдо да Рома
СтудиоPDS Produzioni De Sica[2]
Година1948.
Трајање93 минута
Земља Италија
Језикиталијански
Буџет133.000 долара[3]
IMDb веза

Крадљивци бицикала (итал. Ladri di biciclette)[4] је италијански филм редитеља Виторија де Сике (итал. Vittorio De Sica) из 1948.[5] Сматра се једним од најпознатијих филмова свих времена,[6] а најпознатији је играни филм италијанског неореализама.[тражи се извор]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.

Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем.

Награде[уреди | уреди извор]

Филм је награђен Почасним Оскаром 1949.

Улоге[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wagstaff, Christopher (2007). Italian Neorealist Cinema. Универзитет у Торонту. Приступљено 09. 06. 2012. 
  2. ^ Gordon, Robert (2008). Bicycle Thieves (Ladri Di Biciclette). New York: Macmillan. стр. 26. ISBN 9781844572380. Приступљено 29. 4. 2018. 
  3. ^ Metalluk (04. 02. 2006). „Desperate Times Make Desperate People”. Epinions. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2012. Приступљено 05. 5. 2009. 
  4. ^ Crowther, Bosley (13. 12. 1949). „The Bicycle Thief (1948) THE SCREEN; Vittorio De Sica's 'The Bicycle Thief,' a Drama of Post-War Rome, Arrives at World”. The New York Times. 
  5. ^ Scott, A.O. (13. 8. 2020). „Why You Should Still Care About 'Bicycle Thieves' - On the unforgettable heartbreak and enduring pleasures of an Italian neorealist masterpiece.”. The New York Times. Приступљено 16. 8. 2020. 
  6. ^ Ebert, Roger (19. 3. 1999). „The Bicycle Thief / Bicycle Thieves (1949) review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2009. Приступљено 20. 7. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]