Крадљивци бицикла (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крадљивци бицикала
Ladri3.jpg
Оригинални италијански биоскопски постер
Изворни наслов Ladri di biciclette
Жанр драма
Режија Виторио де Сика
Сценарио Виторио де Сика
Чезаре Цаватини
Зузо Чеки Д'Амико
Ђерардо Гверијери
Оресте Бјанколи
Адолфо Франчи
Герардо Герарди
Продуцент Виторио де Сика (ко-продуценти: Ерколе Грацијадеј, Серђо Бернарди, Гроф Чикоња)[1]
Главне улоге Ламберто Мађорани
Енцо Стајола
Лијанела Карел
Виторио Антонучи
Музика Алесандро Чикоњини
Сценографија Антонио Траверсо
Камера Карло Монтуори
Монтажа Ералдо да Рома
Студио PDS Produzioni De Sica
Година 1948.
Трајање 93 минута
Земља  Италија
Језик италијански
Буџет 133.000 $[2]
IMDb веза

Крадљивци бицикала (итал. Ladri di biciclette) је италијански филм редитеља Виторија де Сике (итал. Vittorio De Sica) из 1948. Сматра се једним од најпознатијих филмова свих времена, а најпознатији је играни филм италијанског неореализама.[тражи се извор од 06. 2014.]

Радња[уреди]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.

Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем.

Награде[уреди]

Филм је награђен Почасним Оскаром 1949.

Улогe[уреди]


Референце[уреди]

  1. Christopher Wagstaff (2007). Italian Neorealist Cinema. Универзитет у Торонту. Приступљено 9. јуна, 2012. 
  2. Metalluk (4. фебруара, 2006). „Desperate Times Make Desperate People”. Epinions. Приступљено 5. V 2009. 

Спољашње везе[уреди]