Крапина (град)
| Крапина | |
|---|---|
| Град | |
Крапина | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Крапинско-загорска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 4.201 |
| Агломерација (2021) | 11.530 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 09′ 38″ С; 15° 52′ 21″ И / 46.16049203310781° С; 15.87241031261536° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јосип Хорват |
| Поштански број | 49000 |
| Позивни број | +385 49 |
| Регистарска ознака | KR |
| Веб-сајт | |
| www | |
Крапина је град у Хрватској, у Крапинско-загорској жупанији. Према попису из 2021. у граду је живело 11.530 становника, а у самом насељу је живео 4.201 становник.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Средишње место Загорја је град Крапина. Смештен је уз реку Крапинчицу. Сам назив града уско је повезан са називом реке која је некада обиловала слатководном рибом шараном (на кајкавском риба шаран назива се крап). Налази се у Крапинско-загорској жупанији. Градоначелник је Јосип Хорват.
Историја
[уреди | уреди извор]
Историја људскога рода у Крапини досеже у далеку прошлост о чему сведоче остаци неандерталског човека на брду Хушњаково у западном дијелу Крапине. Први писани документи спомињу Крапину 1193. године.
У средњем веку постојала је тврђава Крапина подно које се почело развијати насеље. Сама тврђава као и тадашње властелинство су били краљевски поседи. Од 14. века почињу га добивати поједине племићке породице.
На првом сачуваном пореском попису из 1507. године, Крапина је убележена као град (лат. Opidum KRAPYNA) са 24 пореских димњака, а околни посед (лат. Provincia Krapiniensis) имао је 125 димњака.[2] По попису из 1513, град је имао 30 димњака, а провинција 100 димњака. Постојала су и 4 црквена поседа са укупно 35 димњака.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису из 2001. године у граду је живело 12.950 становника.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Крапина је имало 4.481 становника, следећег националног састава:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ Адамчек & Кампуш 1976, стр. 38.
- ^ Адамчек & Кампуш 1976, стр. 69.
Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- Adamček, Josip; Kampuš, Ivan (1976). POPISI I OBRAČUNI POREZA U HRVATSKOJ U XV I XVI STOLJEĆU. Zagreb: SVEUČILIŠTE U ZAGREBU — INSTITUT ZA HRVATSKU POVIJEST. стр. 38, 69, 107, 111, 139, 160, 171, 500, 501, 578.