Крапинско-загорска жупанија

Крапинско-загорска жупанија
Крапинско-загорска жупанија;
	; Застава ; Грб
Држава	Хрватска
Админ. центар	Крапина
Жупан	Жељко Колар(СДП)
Површина	1,224 km² km2
— број ст.	120.942
— ISO 3166-2	HR-02
Позивни број	049
	Званични веб-сајт

Крапинско-загорска жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске и припада простору средишње Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 120.942 становника.^[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Старосна пирамида Крапинско-загорске жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 132.892 становника.

Попис 2011.^[2]‍

Хрвати	131.352	98,84%
Срби	217	0,16%
Албанци	132	0,10%
Аустријанци	3	0,00%
Бошњаци	72	0,05%
Бугари	1	0,00%
Власи	0	0%
Мађари	16	0,01%
Македонци	48	0,04%
Јевреји	0	0%
Италијани	10	0,01%
Немци	48	0,04%
Пољаци	7	0,01%
Роми	3	0,00%
Румуни	12	0,01%
Руси	32	0,02%
Русини	4	0,00%
Словаци	13	0,01%
Словенци	408	0,31%
Турци	1	0,00%
Украјинци	13	0,01%
Црногорци	10	0,01%
Чеси	15	0,01%
остали	81	0,06%
регионална припадност	37	0,03%
верска припадност	28	0,02%
нераспоређено	2	0,00%
неизјашњени	108	0,08%
непознато	219	0,16%
укупно: 132.892

Према попису становништва 2001. године на подручју Крапинско-загорске жупаније живело је 142.432 становника, што износи 3,2% од укупног броја становника Републике Хрватске. Етнички састав је био следећи: Хрвати 98,4%, Словенци 0,3%, Срби 0,2% и други.

На подручју Крапинско-загорске жупаније преовладавају сеоска насеља. Насеља која су проглашена градовима представљају подручја прелазног урбано-сеоског карактера. У урбанизованом подручју општина и градова живи 36.142 становника што је 24% укупног броја становника жупаније.

Пораст броја становника континуирано је присутан у свим урбанизованим насељима док се у сеоским насељима бележи смањење броја становника.

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	142.432	148.779	153.567	161.247	168.952	178.938	181.586	175.227	163.594	168.404	152.047	139.547	125.394	113.711	100.804

Извор[уреди | уреди извор]

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857.2001 године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Политика[уреди | уреди извор]

Жупанијска скупштина има 45 чланова. Председница Скупштине је Соња Боровчак (SDP).

Жупанијско поглаварство се, по Статуту Жупаније, састоји од 13 чланова. Жупаница, уједно и председница Жупанијског поглаварства је Власта Хубицки (HSS).

Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:

Хрватска демократска заједница (HDZ) 12
Хрватска сељачка странка (HSS) 9
Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 9
Хрватска народна странка (HNS) 8
Загорска демократска странка (ZDS) 7
Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 3
независни кандидати 3

Географија[уреди | уреди извор]

Посебна је географска целина која се пружа од врхова Мацеља и Иванчице на северу до Медведнице на југоистоку са Страхинчицом у средини. Западна граница, уједно и државна са Републиком Словенијом, је река Сутла, а источна граница је развође порјечја Крапине и Лоње. Овако разграничен простор жупаније подудара се са природном регијом Доње Загорје.

Крапинско-загорска жупанија се граничи:

на северу са Републиком Словенијом и Вараждинском жупанијом
на западу са Републиком Словенијом
на југу са градом Загребом и Загребачком жупанијом
на истоку са Загребачком и Вараждинском жупанијом.

По површини ова жупанија је једна од мањих у Хрватској (1.224,22 km²), али је густоином становника од 116 становника/km² изнад хрватског просека (78 становника/km²). Крапинско-загорска жупанија је уз Међимурску и Вараждинску жупанију, најгушће насељено подручје Хрватске.

Кроз жупанију пролази ауто-пут А2 Загреб–Мацељ, део европског пута Е59 који повезује Хрватску са земљама средње Европе.

Клима[уреди | уреди извор]

На подручју Крапининско-загорске жупаније влада континентални тип климе који карактеришу умерено топла лета и доста кишовите и хладне зиме.

Температура ваздуха

Највеће температуре које прелазе 30 °C забиљежене су у јуну, јулу и августу. Минималне годишње температуре ниже од 10 °C забиљежене су у јануару (–20,5 °C), фебруару (–22 °C), марту (–15,5 °C) и децембру (–17,2 °C). Само три мјесеца (јун, јул и август) немају негативних температура. Хладних дана у години има највише у јануару, фебруару и децембру.

Падавине

Крапинско-загорска жупанија је подручје са честим и обилним кишама у мају, јуну и јулу тј. у току вегетацијског периода. Други максимум падавина је у новембру док је најмање падавина у фебруару и марту.

Магла

Магла се појављује током целе године и у летњој сезони у јутарњим и вечерњим деловима дана, у зимском периоду током целог дана. Највећи број дана са маглом имају септембар, октобар, новембар и децембар. Годишње је укупно 56 дана са маглом (15,3% године са смањеном видљивошћу).

Ветар

У Загорју се струјање ветрова модификује под утицајем рељефа. Најучесталији су западни ветрови са 45% трајањем током године. На другом месту су источни ветрови са 29% трајања, док је временско раздобље без ветра око 6% годишњег времена. Максималне јачине вјетра крећу се од 6–9 Бофора, а најјачи ветрови јављају се од касне јесени до почетка пролећа.