Крапинско-загорска жупанија
Крапинско-загорска жупанија | |
---|---|
![]() | |
Држава | ![]() |
Админ. центар | Крапина |
Жупан | Жељко Колар(СДП) |
Површина | 1,224 km² km2 |
— број ст. | 120.942 |
— ISO 3166-2 | HR-02 |
Позивни број | 049 |
Званични веб-сајт |
Крапинско-загорска жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске и припада простору средишње Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 120.942 становника.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. у жупанији је живело 132.892 становника.
Према попису становништва 2001. године на подручју Крапинско-загорске жупаније живело је 142.432 становника, што износи 3,2% од укупног броја становника Републике Хрватске. Етнички састав је био следећи: Хрвати 98,4%, Словенци 0,3%, Срби 0,2% и други.
На подручју Крапинско-загорске жупаније преовладавају сеоска насеља. Насеља која су проглашена градовима представљају подручја прелазног урбано-сеоског карактера. У урбанизованом подручју општина и градова живи 36.142 становника што је 24% укупног броја становника жупаније.
Пораст броја становника континуирано је присутан у свим урбанизованим насељима док се у сеоским насељима бележи смањење броја становника.
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 142.432 | 148.779 | 153.567 | 161.247 | 168.952 | 178.938 | 181.586 | 175.227 | 163.594 | 168.404 | 152.047 | 139.547 | 125.394 | 113.711 | 100.804 |
Извор[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857.2001 године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Политика[уреди | уреди извор]
Жупанијска скупштина има 45 чланова. Председница Скупштине је Соња Боровчак (SDP).
Жупанијско поглаварство се, по Статуту Жупаније, састоји од 13 чланова. Жупаница, уједно и председница Жупанијског поглаварства је Власта Хубицки (HSS).
Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:
- Хрватска демократска заједница (HDZ) 12
- Хрватска сељачка странка (HSS) 9
- Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 9
- Хрватска народна странка (HNS) 8
- Загорска демократска странка (ZDS) 7
- Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 3
- независни кандидати 3
Географија[уреди | уреди извор]
Посебна је географска целина која се пружа од врхова Мацеља и Иванчице на северу до Медведнице на југоистоку са Страхинчицом у средини. Западна граница, уједно и државна са Републиком Словенијом, је река Сутла, а источна граница је развође порјечја Крапине и Лоње. Овако разграничен простор жупаније подудара се са природном регијом Доње Загорје.
Крапинско-загорска жупанија се граничи:
- на северу са Републиком Словенијом и Вараждинском жупанијом
- на западу са Републиком Словенијом
- на југу са градом Загребом и Загребачком жупанијом
- на истоку са Загребачком и Вараждинском жупанијом.
По површини ова жупанија је једна од мањих у Хрватској (1.224,22 km²), али је густоином становника од 116 становника/km² изнад хрватског просека (78 становника/km²). Крапинско-загорска жупанија је уз Међимурску и Вараждинску жупанију, најгушће насељено подручје Хрватске.
Кроз жупанију пролази ауто-пут А2 Загреб–Мацељ, део европског пута Е59 који повезује Хрватску са земљама средње Европе.
Клима[уреди | уреди извор]
На подручју Крапининско-загорске жупаније влада континентални тип климе који карактеришу умерено топла лета и доста кишовите и хладне зиме.
- Температура ваздуха
Највеће температуре које прелазе 30 °C забиљежене су у јуну, јулу и августу. Минималне годишње температуре ниже од 10 °C забиљежене су у јануару (–20,5 °C), фебруару (–22 °C), марту (–15,5 °C) и децембру (–17,2 °C). Само три мјесеца (јун, јул и август) немају негативних температура. Хладних дана у години има највише у јануару, фебруару и децембру.
- Падавине
Крапинско-загорска жупанија је подручје са честим и обилним кишама у мају, јуну и јулу тј. у току вегетацијског периода. Други максимум падавина је у новембру док је најмање падавина у фебруару и марту.
- Магла
Магла се појављује током целе године и у летњој сезони у јутарњим и вечерњим деловима дана, у зимском периоду током целог дана. Највећи број дана са маглом имају септембар, октобар, новембар и децембар. Годишње је укупно 56 дана са маглом (15,3% године са смањеном видљивошћу).
- Ветар
У Загорју се струјање ветрова модификује под утицајем рељефа. Најучесталији су западни ветрови са 45% трајањем током године. На другом месту су источни ветрови са 29% трајања, док је временско раздобље без ветра око 6% годишњег времена. Максималне јачине вјетра крећу се од 6–9 Бофора, а најјачи ветрови јављају се од касне јесени до почетка пролећа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- http://www.zagorje.hr/ (језик: хрватски)