Крајова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крајова
рум. Craiova
Craiova - Prefectura judetului Dolj02.jpg

Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Долж
Становништво
Становништво
 — 2011. 269506[1][2]
 — густина 3.675,2/км2
Географске карактеристике
Координате 44°19′00″ СГШ; 23°48′00″ ИГД / 44.316667° СГШ; 23.8° ИГД / 44.316667; 23.8Координате: 44°19′00″ СГШ; 23°48′00″ ИГД / 44.316667° СГШ; 23.8° ИГД / 44.316667; 23.8
Ндм. висина 75-116 м
Површина 81,41 km² км2
Крајова на мапи Румуније
Крајова
Крајова

Крајова (рум. Craiova) је један од најзначајнијих градова у Румунији. Овај град се налази у југозападном делу земље, у историјској покрајини Олтенија. Крајова је управно средиште округа Долж и културно и привредно средиште Олтеније. Представља највећи економски и културни центар области западно од Букурешта.

Крајова се простире се на 81,41 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 300.182 становника.

Главни трг у Крајови

Историја[уреди]

Име Крајова потиче из словенских језика и значи „Краљев град“. У 15. веку Крајова је била седиште Бана Олтеније ("Мале Влашке"). Од 1718. до 1738, Крајова је припадала Аустрији, а 1801. су је опљачкали Турци. Године 1858. ујединиле су се кнежевине Влашка и Молдавија. Тиме је Крајова изубила своју традиционалну функцију друге престонице Влашке (поред Букурешта).

Географија[уреди]

Град Крајова налази се у средишњем делу историјске покрајине Олтеније. Град је смештен месту где река Жиу излази из побрђа у подножју Карпата и улази у равницу Влашке низије. По томе је град идеално смештен на пола пута између Дунава на југу и Карпата на северу, односно Дунава на западу и Олта на истоку.

Срби у Крајови[уреди]

"Кројавски Банат" или српска крајина, са градом Крајевом, "тако рећи до јуче се зваше српским". Данашње Краљево (Крајова) кога основа Стефан Дечански српски краљ, и које Власи зову "Мала Влашка" (или Србешта) - него и народ у њему до скоро зваше се само Србјештима, што ће рећи Србима, па чак и по званичним актима, то је тако данас још и у самом народу. Владари Мале Влашке називани су "Бановићи од Крајова".[3]

Српска епска песма ""Цар Урош и мајка му", пева о "Крајови на реци Алтици" (Олту), где се налази српски владика. Цар Урош Немањић је позивајући на државни сабор, послао пето писмо том владици.[4]

у Крајови је 1838. године живео др Берон Петар, тамошњи лекар и "бугарски" књижевник. Он се заправо називао Петар хаџи Беронић родом из Казана 1794. године. Своје презиме је у то време "побугарио", да се не види његово српско порекло.[5]

У Крајови је организован велики претплатнички пункт, захваљујући скупљачу Атанасији Милановићу. Његов списак читалаца купаца књиге чине: Александар Петровић - Карађорђев син, Атанасије Милановић - агент грчког генералног посланства у Влашкој и Молдавској у Крајови, Анђел Теодоровић чиновник Влашки, Кича Теодоровић купец, Бањка Љубић земљеделац, Митранко Малић професор разних језика и Григорије Миленковић земљеделац.

Помињу се 1855. године приложници за споменик српском песнику и монаху Лукијану Мушицком. Тако су у Оравици свој прилог дали становници Крајове: Аврамовић трговац 2 ф., Костаки Димитријевић трговац 1 ф.[6]

У Крајови је живео и радио др Ђорђе Милетић, сарадник и синовац Светозара Милетића (1895). Ђорђе је био познат лекар и стручни писац о којем се чуло широм румунске државе.[7]

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
269.506

Матични Румуни чине већину градског становништва Крајове (чак 96,7%), а од мањина присутни су Роми (2,9%). Некада је у граду живела и заједница Јевреја.

Знаменитости[уреди]

Крајова је позната по очуваним црквама и бројним музејима. Град има 2 државна универзитета и неколико виших школа. Градска Виша школа за румунски језик је друга по старости у држави.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. Милош Милојевић: "Одломци историје Срба и српских- југословенских земаља у Аустрији и Турској", Београд 1872. године
  4. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1873. године
  5. "Српске новине за књижество и моду", Пешта 1838. године
  6. "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  7. "Застава", Нови Сад 1895. године

Спољашње везе[уреди]