Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану

С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану
Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану под Рудником.
Опште информације
МестоМајдан
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикаКрајпуташи
Време настанка20. век

Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану (општина Горњи Милановац) налазе се на међи села Мајдан и Сврачковци, са леве стране Ибарске магистрале у правцу Београда. Смештени су високо у врзини изнад пута, на породичном имању Петровића. Виши крајпуташ, са приказом војника подигнут је Јовану Петровићу, војнику који је погинуо у Другом балканском рату 1913. године.[1] Други је подигнут његовом оцу Сими који је умро 1877. године. Оба споменика подигао је син, односно унук Гвозден.[2]

Споменици припадају типу "капаша". По обради и врсти камена очигледно је да су рад истог мајстора.

Крајпуташ Јовану Петровићу[уреди | уреди извор]

Материјал, димензије, стање[уреди | уреди извор]

Споменик је исклесан од тврдог грабовичког "љутика". Димензије стуба износе 160х34х22 cm. Камена "капа" је висока 12, а широка 48х36 cm. Крајпуташ је оштећен у горњем делу и прекривен лишајем.

Опис[уреди | уреди извор]

Са предње, источне стране споменика уклесана је фигура војника у ставу мирно, без оружја. Покојник је приказан као млађи човек озбиљног лика. Око његове главе лучно је уклесан је натпис: ЈОВАН ПЕТРОВИЋ. На левој бочној страни приказана је пушка са бајонетом, а на супротној крстолики орнамент. На полеђини крајпуташа је плитки урез рама, а у њему складан геометријски мотив троструког поновљеног крста. Испод је натпис у 12 грубо исклесаних редова.

Епитаф[уреди | уреди извор]

ЈОВАН ПЕТ
РОВИЋ ЖИВИ
25 ГОД А
ПОГИНУО 15.
ЈУЛА 1913. Г
НА ЧЕМРЕНИК
У НА БУГАРСК
ОЈ ГРАНИЦИ
СПОМЕН М
У ПОДИЖ
Е СИН ГВ
ОЗДЕН

Крајпуташ Сими Петровићу[уреди | уреди извор]

Опис[уреди | уреди извор]

Споменик поседује исте техничке и ликовне карактеристике. Лице споменика украшено је плитким геометријским урезом умноженог крста, испод кога је текст епитафа у 8 редова који се наставља на десној бочној страни. На левом боку је приказ пушке. И овде је полеђина споменика украшена плитким геометријским урезом троструког поновљеног крста.

Материјал, димензије, стање[уреди | уреди извор]

Исклесан је од тврдог грабовичког камена. Димензије стуба износе 130х27х20 cm, а камене покривке 13х31х29 cm. Споменик је добро очуван, осим што је прекривен лишајем.

Епитаф[уреди | уреди извор]

СИМО ПО
ЖИВИ 38
ГОД А У
МРЕ 1877
Г ТУРС
О РАТА
СПОМЕН
МУ ПОД

Текст се наставља на десном боку:

ЖЕ УНУК ГВОЗДЕН ПЕТРОВИЋ[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  2. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (2. допуњено и измењено изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 188. ISBN 978-86-82877-16-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.