Пређи на садржај

Крајпуташ Милану Трнавцу у Горњим Бранетићима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ Милану Трнавцу у Горњим Бранетићима
Крајпуташ крај гробља Трнавци
Опште информације
МестоГорњи Бранетићи
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ
Време настанка19. век

Крајпуташ Милану Трнавцу у Горњим Бранетићима Општина Горњи Милановац подигнут је на ободу старог гробља „Трнавци” на коме се покојници не сахрањују још од 1932. године.[1] Како се споменик налази непосредно уз пут, готово је извесно да не представља надгробно обележје, већ кенотаф. Подигнут је у помен Милану Трнавцу[2] војнику I позива из Горњих Бранетића.

Према податку да је споменик подигнут 1887. године,[1] као и рељефном приказу Споменице на рат 1885−1886, може се претпоставити да је Милан Трнавац изгубио живот током или непосредно после Српско-бугарског рата.

Опис споменика

[уреди | уреди извор]

На предњој, источној страни споменика уклесан је декоративан крст на постољу, испод кога је текст епитафа. На јужном боку текст се наставља, док је северном у рељефу приказана пушка.[1] На полеђини споменика исклесан је јединствен призор: у великом крстоликом ордену са лентом препознаје се Споменица на рат 1885−1886 године. Испод, на стилизованом опасачу виси бајонет.

Крајпуташ је исклесан од порозног бранетићског камена из мајдана Врановица[3]. Димензије стуба износе 160х35х30 cm. У дубљим урезима понегде су још видљиви трагови првобитне полихромије. Крајпуташ је у лошем стању, као и већина споменика на овом гробљу потпуно зараслом у густу вегетацију.

Епитаф

[уреди | уреди извор]

На предњој страни споменика читљиво је само:

ОВАИ
СПОМЕН
ПОКАЗУЈЕ
ВОИНИКА
I ПОЗИВА
МИЛАНА
ТРНАВЦА
КОИ ЖИВЕ

Текст се наставља у 9 редова на јужној бочној страни, од чега је читљиво само:

У НИШУ
.............
БРАТ
.............
1887.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 118. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ Столић, Ана (2007). „Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац”. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 118. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Ана, Столић (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Савовић Саша. Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2009. ISBN 978-86-519-0181-5.. ISBN 978-86-82877-29-5.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајпуташ_Милану_Трнавцу_у_Горњим_Бранетићима&oldid=26908553”