Крајпуташ браћи Ђурашевићима − Ђорђу (†1912), Вукоману (†1915) и Радомиру (†1945) из села Луке

С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ браћи Ђурашевићима у селу Луке код Ивањице
Krajputaš braći Đuraševićima, selo Luke kod Ivanjice 01.jpg
Крајпуташ у Лукама
Опште информације
МестоЛуке (Ивањица)
ОпштинаОпштина Ивањица
Држава Србија
Време настанка20. век

Крајпуташ браћи Ђурашевићима − Ђорђу (†1912), Вукоману (†1915) и Радомиру (†1945) из села Луке Општина Ивањица налази се у засеоку Стругаревићи, са десне стране пута Ивањица-Каона-Краљево. Крајпуташ је подигнут тројици браће Ђурашевић преминулим у између почетка Првог балканског и краја Другог светског рата.[1]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Споменик је у облику стуба од пешчара, са покривком у виду профилисане капе. На предњој, јужној страни приказана је фигура регрута Вукана Ђурашевића у ставу „мирно”, са рукама опруженим низ тело и пушком „к нози”.[2] Испод леве руке назире се бајонет.[3] Тело војника приказано је плошно, док је глава моделована у плиткој правоугаоној ниши, што одаје утисак барељефа. Са страна уклесано је име и презиме. На десној бочној страни споменика приказана је симболична представа голуба на цветној грани који кљуца грозд.[4]

Осим оштећеног лика покојника, споменик је релативно добро очуван. Површина камена прекривена је лишајем.

Епитаф[уреди | уреди извор]

Натпис уклесан на полеђини и левој бочној страни споменика гласи:

Браћо мила не жалите труда
прочитајте овај спомен дични
три младости из прошлости
браће Ђурашевића.
ЂОРЂЕ који поживи 24. г. а умро код куће 30. августа 1912. год.
ВУКОМАН који поживи 19. год. а као регрут разболи се у Приштини
дође кући на боловање и умре 15. фебруара 1915. г. и
РАДОМИР који поживи 45. г, а умро 9. маја 1945. г.
Бог да им душу прости.
Спомен подигоше им отац Миљко мајка Јелисавка и брат Лазар.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  2. ^ Јовановић, Владан (2016). Српска војна лексика и терминологија. Београд: Институт за српски језик САНУ. ISBN 978-86-82873-55-6. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  4. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Марковић, Љубомир М.; Марковић, Светислав Љ. (2002). Становништво Моравичког Старог Влаха. Београд: Београд : Географски институт "Јован Цвијић". ISBN 86-80029-19-X. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Јовановић, Владан (2016). Српска војна лексика и терминологија. Београд: Институт за српски језик САНУ. ISBN 978-86-82873-55-6. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]