Крајслер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крајслер
енгл. Chrysler
подружница Крајслер групе (ФЦА)
ДелатностАутомобилска индустрија
Основано1925.
ОснивачиВалтер Крајслер
СедиштеОберн Хилс (Мичиген), САД
Руководиоци
Серђо Маркионе
Производиаутомобили
СлоганAmerica's Import
Веб-сајтchrysler.com (на језику: енглески)

Крајслер (енгл. Chrysler) је амерички произвођач аутомобила и робна марка Крајслер групације, са седиштем у Оберн Хилсу, у држави Мичиген. Компанију је основао Валтер Крајслер 1925. године. Од 2014. године је у саставу мултинационалне компаније Фијат Крајслер аутомобили.

Историја[уреди]

Валтер Крајслер је пре него што је основао сопствену фирму радио у многим фирмама попут Џенерал моторса, Бјуика, Willy’s Car Company као и Maxwell Motor Company у којем је био запослен са циљем да руководи како би поправио лоше стање у компанији. Искористивши своја ранија искуства оснива сопствену компанију која се бави производњом аутомобила. Тако је 1924. године представио свој први аутомобил на сајму у Њујорку под називом Chrysler Six, јер је мотор имао шест цилиндара и био је веома успешан. Био је опремљен многим функцијама које се нису могле видети у то време у ауто-индустрији. Убрзо затим Maxwell Motor Company пропада, што је била основа за развој нове фирме под називом Крајслер.[1]

Крајслер 200

Пет година од оснивања фирма је била веома успешна и била је у стању да избаци многа возила са 6 и 4 цилиндра, која су помогла произвођачу да их позиционира на друго место у укупној продаји 1936. године у САД. Ово је био један од најбољих достигнућа у историји Крајслера. У то време компанија је створила дивизију Мопар, која је производила делове.[1]

Бренд Крајслер је првобитно био у позицији премијум луксузних аутомобила, као конкурент Кадилаку и Линколну, луксузних брендова у власништву Џенерал моторса и Форда. Крајслер је био врхунски бренд, тада познат као Крајслер корпорација, на челу са луксузним возилом под називом Империјал. Корпорација 1955. године одлучује да Империјал буде посебан бренд, како би се боље такмичио са Кадилаком и Линколном.

Крајслер 300

Педесетих година Крајслер уводи хемисферичне V8 моторе, који се одликују мањим губитком топлоте, бољим сагоревањем и већом компресијом што ствара више коњских снага него ранији V8-s. 1955. године се удружује са фирмом Philco и први уводи радио уређаје у аутомобиле. Исте године Крајслер уводи возило из серије 300. 1957. уводе електронске системе за убризгавање горива, који су били доступни у моделима 300D и Plainsman.[1]

Средином седамдесетих година, компанија је увела Кордобу, који је постао један од најупечатљивијих аутомобила тог доба. Међутим, компанија је почетком осамдесетих година почела западати у финансијску кризу. Да би избегли стечај, Крајслер је затражио од америчке владе да преузме гаранцију дуговања од 1,5 милијарди долара, што је условно и прихваћено. Тих година постају популарни породични MPV модели. У Европи су ови модели имали ознаку Крајслер Гранд Војаџер/Војаџер. Са фирмом Крајслер је спојен скандал из 1987. године, када је откривено да је фабрика код више од 30.000 возила извршила тест вожње без мерача километраже. Неки аутомобили су прешли и више од 500 mi (800 km), пре него што их је фирма предала дилерима за даљу продају.[2]

Крајслер делта (УК и Ирска)
Крајслер гранд војаџер (Европа)

Деведесетих година Крајслер склапа бројна партнерства са другим произвођачима аутомобила, међу којима је Дајмлер-Бенц. Од 2009. године је у сарадњи са Фијатом. Крајслер је 2010. године на сајму у Детроиту први пут приказан са знаком Ланче. 2014. године бренд постаје власништво Фијата, чија возила од тада деле платформу са Ланчом.[1]

Модели[уреди]

Садашњи модели[уреди]

За тржиште Северне Америке:

Некадашњи модели[уреди]

Аутомобили продавани у САД:

Остали:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Chrysler Logo, History Timeline and Latest Models” (на језику: енглески). globalcarsbrands.com. Приступљено 14. 10. 2015. 
  2. ^ „Историја Крајслера” (на језику: српски). cars.cz. Приступљено 14. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди]