Пређи на садржај

Крајње угрожена врста

С Википедије, слободне енциклопедије
Статус угрожености
по ризику од изумирања
Изумрле
Изумрли
Изумрли у дивљини
Угрожене
Крајње угрожени
Угрожени
Рањиви
Мањи ризик
Скоро угрожени
Најмање угрожени
Види још
Међународна унија за заштиту природе
Црвени списак IUCN
Црвена књига флоре Србије
Флоридска пума (Puma concolor coryi), угрожена подврста пуме, има статус CR
Црвени вук је крајње угрожена врста.

Крајње угрожена врста је, према црвеној листи IUCN, врста којој пријети изумирање.[1] Од 18. новембра 2016. године, 4749 врста је класификовано као врсте које су на ивици потпуног изумирања, укључујући 2427 врста животиња, 4 врсте гљива, 2314 врста биљака и 4 врсте хромиста.[2] Од 2020. године, 7762 врсте су класификоване у ову категорију, укључујући 4337 врста биљака, 3395 врста животиња, 30 врста гљива и протиста.[3][4] Закључно са 2021. годином, постоји 6.811 врста за које се сматра да су крајње угрожене.[5] Од децембра 2023. године, од 157.190 врста које су тренутно на Црвеној листи ИУЦН-а, 9.760 од њих је наведено као критично угрожено, при чему је 1.302 могуће изумрло, а 67 је могуће изумрло у дивљини.[6]

Црвена листа ИУЦН-а пружа јавности информације о статусу очувања животиња, гљива и биљних врста.[7] Ова листа садржи попис различитих врста у седам различитих категорија очувања које се заснивају на опсегу станишта, величини популације, станишту, пријетњама итд. Свака категорија представља другачији ниво глобалног ризика од изумирања. Врсте за које се сматра да су критично угрожене сврстане су у категорију "угрожене".[8]

Пошто Црвена листа ИУЦН-а не сматра да је врста изумрла док се не спроведу опсежна циљана истраживања, врсте које су можда изумрле и даље су наведене као критично угрожене. ИУЦН одржава листу[9] "могуће изумрлих" и"евентуално изумрлих у дивљини" врста, по узору на категорије које користи BirdLife International за категоризацију ових таксона.

Критеријуми

[уреди | уреди извор]

Да би била дефинисана као критично угрожена на Црвеној листи, врста мора да испуњава било који од сљедећих критеријума (А-Е) ("3G/10Y" означава три генерације или десет година - шта год је дуже - током максимално 100 година; "МИ" означава зреле појединце):[10]

А: Смањење величине становништва

  1. Стопа смањења се мјери или током 10 година или преко три различите генерације унутар те врсте.
  2. Узрок овог пада такође мора бити познат.
  3. Ако се разлози за смањење становништва више не јављају и могу се преокренути, становништво мора бити смањено за најмање 90%
  4. Ако не, онда становништво мора бити смањено за најмање 80%

Б: Смањење у географском опсегу

  1. Ово смањење мора да се деси на мање од 100 km2 ИЛИ површина попуњености је мања од 10 km2.
    1. Озбиљна фрагментација станишта или постојећа на само једној локацији.
    2. Пад у обиму појављивања, заузимање површина, површина/ обим/ квалитет станишта, број локација/ субпопулација, или количина МИ.
    3. Екстремне флуктуације у обиму појављивања, подручју попуњености, броју локација/ субпопулација или количини МИ.

В: Пад популације

  1. Популација мора опадати на мање од 250 МИ и или:
    1. Пад од 25% у односу на 3G/10I
    2. Екстремне флуктуације, или преко 90% МИ у једној субпопулацији, или не више од 50 МИ у било којој субпопулацији.

Г: Смањење величине популације

  1. Величина популације мора бити смањена на број мањи од 50 МИ.

Д: Вјероватноћа изумирања

  1. Мора постојати најмање 50% вјероватноће да ће изумријети у дивљини у року од преко 3G/10I

Узроци

[уреди | уреди извор]
Моруна је примјер критично угрожене врсте. Њихове дивље популације су смањене због прекомјерне жетве због свог кавијара.

Тренутна криза изумирања је свједок стопе изумирања које се јављају брже од природне стопе изумирања. У великој мјери је заслужан за људски утицај на климатске промене и губитак биодиверзитета. То је заједно са природним силама које могу створити стрес на врсти или довести до изумирања животињске популације.[11]

Тренутно је највећи разлог за изумирање врста људска интеракција која резултира губитком станишта.[12] Врсте се ослањају на своје станиште за ресурсе потребне за њихов опстанак. Ако станиште буде уништено, доћиће до пада популације која је насељава. Активности које узрокују губитак станишта укључују загађење, урбанизацију и пољопривреду. Други разлог за биљке и животиње да постану угрожене је због увођења инвазивних врста. Инвазивне врсте нападају и експлоатишу ново станиште за своје природне ресурсе као метод да надмаше домаће организме, на крају преузимајући станиште. То може довести до изумирања аутохтоних врста или до тога да постану угрожене, што такође на крају узрокује изумирање. Биљке и животиње такође могу изумријети због болести. Увођење болести у ново станиште може довести до ширења међу аутохтоним врстама.

Примјери угрожених врста

[уреди | уреди извор]

Водоземци

[уреди | уреди извор]
  • Andrias davidianus
    Andrias davidianus
  • Ambystoma mexicanum
    Ambystoma mexicanum
  • Atelopus zeteki
    Atelopus zeteki

Птице

[уреди | уреди извор]
  • Gymnogyps californianus
    Gymnogyps californianus
  • Sarcogyps calvus
    Sarcogyps calvus
  • Anodorhynchus glaucus
    Anodorhynchus glaucus
  • Strigops habroptilus
    Strigops habroptilus
  • Palmeria dolei
    Palmeria dolei

Сисари

[уреди | уреди извор]
  • Canis rufus
    Canis rufus
  • Gorilla beringei
    Gorilla beringei
  • Macaca nigra
    Macaca nigra
  • Saiga
    Saiga
  • Diceros bicornis
    Diceros bicornis

Рибе

[уреди | уреди извор]
  • Acipenser sturio
    Acipenser sturio
  • Latimeria chalumnae
    Latimeria chalumnae
  • Thunnus maccoyii
    Thunnus maccoyii

Гмизавци

[уреди | уреди извор]
  • Alligator sinensis
    Alligator sinensis
  • Crocodylus intermedius
    Crocodylus intermedius
  • Testudo kleinmanni
    Testudo kleinmanni
  • Eretmochelys imbricata
    Eretmochelys imbricata

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Категории и критерии Красного списка МСОП. Версия 3.1 : [арх. 18 января 2018]. — МСОП — Международный союз охраны природы, 2001. — 48 с. — ISBN 2-8317-0633-5. — Информације о овој књизи, као и списак њених других језичких верзија, доступни су на сајту ИУЦН-а Архивирано 18. јануара 2018. на Wayback Machine.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „IUCN RED LIST CATEGORIES AND CRITERIA” (PDF). 9. 2. 2000. 
  2. ^ The IUCN Red List SpeciesШаблон:Нет в источнике
  3. ^ „Summary Statistics” (PDF). Dropbox. Приступљено 2020-12-22.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  4. ^ „European bison recovering, 31 species declared Extinct – IUCN Red List”. IUCN. 2020-12-10. Архивирано из оригинала 2020-12-22. г. Приступљено 2020-12-22.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  5. ^ „IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN. 
  6. ^ „IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN. Приступљено 19. 1. 2024. 
  7. ^ „What is The IUCN Red List?”. IUCN Red List. Приступљено 13. 8. 2020. 
  8. ^ „Endangered Species”. National Geographic. 17. 3. 2011. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2020. 
  9. ^ „Summary Statistics”. www.iucnredlist.org. Приступљено 2017-12-10. 
  10. ^ IUCN (фебруар 2014). „Guidelines for Using the IUCN Red List Categories and Criteria” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2018. 
  11. ^ Chandler, David (22. 11. 2019). „What Are the Causes of Animals Becoming Endangered?”. Sciencing. Приступљено 20. 8. 2020. 
  12. ^ „What Causes Extinction”. American Museum of Natural History. Приступљено 7. 10. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајње_угрожена_врста&oldid=29865380”