Крајњи живац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Крајњи или терминални живац (лат. nervus terminalis) је тзв. „нулти“ кранијални живац, кога је открио немачки научник Густав Фрич (нем. Gustav Fritsch) 1878. године у мозгу ајкула. Код људи је први пут описан 1913. године,[1] мада је његово присуство у лобањи и даље контроверзно. Поједине студије указују да је терминални живац нормално присутан у лобањској дупљи одраслих особа.[2] Он се пружа из носне дупље и улази у мозак непосредно испред осталих можданих живаца, у виду микроскопског сплета немијелизованих периферних нервних влакана.

Током аутопсија живац се често превиди јер је неуобичајено танак за мождане живце и потребна је пажљива дисекција да би се уочио. Његова улога није до краја разјашњена и често се изоставља у уџбеницима из анатомије.[1]

Мада је позициониран веома близу мирисним живцима, он не улази у мирисну главицу где се анализирају мирисне информације. Ова чињеница указује да је у питању вестигијални живац или живац укључен у сензацију феромона. У прилог овој хипотези иде и чињеница да се крајњи живац пружа до унутрашњег и спољашњег септалног једра и преоптичких регија мозга, који су укључени у регулисање сексуалног понашања сисара.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 R. Douglas Fields, Sex and the Secret Nerve, February/March 2007; Scientific American Mind, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Fuller GN, Burger PC (1990). "Nervus terminalis (cranial nerve zero) in the adult human". Clin. Neuropathol. 9 (6): 279-83.


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац