Крајњи производи гликације

С Википедије, слободне енциклопедије

Крајњи производи гликације (AGEs) формирају се неензимском кондензационом реакцијом (неензимском гликацијом) између редукције глукози и унутарћелијских и екстраћелијских протеине и липида или нуклеинске киселине кроз низ сложених реакције које дају неповратну унакрсно повезану комплексну групу једињења названу AGEs (енгл. Аdvanced glycation end products).

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Развој процеса старења у директној је вези са количином и трајањем хипергликемије. Блага повећања концентрација глукозе, показала су истраживања, дају велико повећања нивоа и доводе до акумулације крајњих производа напредне гликације (AGE).[1] AGEs функционално мења матрицу базалне мембране укључујући ту и промене типа IV колагена и ламинина. AGEs у интеракцији са типом IV колагена инхибира бочно спајање ових молекула у структуру мреже базалне мембране.

Ефекти ламинина укључују и смањење везивања за тип IV колагена и смањена самомоуградње.[2] Измене на компонентама матрикса мрежњаче одговарне су за ткивна задебљање у доњем делу мембране код болесника са шећерном болешћу. AGEs заправо мења ћелијску функцију тако што се везивањем за рецепторе за гликозилацију крајњих производа (RAGEs).[3][4]

Везивањеm AGE на специфичним рецепторима ендотелних ћелије повећавају коагулациони фактори (фактор IX and X),[4] а смањују антикоагулациони фактори (тромбомодулини),[4] и индуковани вазоконстриктивни фактор (ендотелин-1),[5] који може довести до вазоконстрикције и тромбозе у окружењу AGEs.

AGEs, такође може да промени и структуру ДНК нуклеарних протеина ћелија нензимском модификацијом која може да резултује измењеном експресијом гена.[6]

AGEs повећа и екстралуминалну акумулацију плазма протеина, укључујући и липопротеине ниске густине након хемијског везивања са реактивним АГЕ прекурсорима матрикса протеина.[7][8]

Зато су AGEs и промене изазване AGEs, предложен као одговоран чинилац за настанак патолошких промена које се могу видети код хроничних инфламаторних болести везаних за старост и шећерну болест, као што су атеросклероза, астма, артрис, инфаркт миокарда, нефропатија, пародонтитис, неуропатија, дијабетесна ретинопатија.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tanaka S, Aviga G, Brodsky B, Eikenberry EF. Glycation induces expansion of the molecular packing of collagen. J Mol Biol. 1988;203:495–505.
  2. ^ Charonis AS, Reger LA, Dege JE, et al. Laminin alterations after in vitro nonenzymatic glucosylation. Diabetes. 1990;39:807–814.
  3. ^ Vlassara H, Brownlee M, Cerami A. High-affi nity receptor-mediated uptake and degradation of glucose-modifi ed proteins: a potential mechanism for the removal of senescent macromolecules. Proc Natl Acad Sci USA. 1985;82:5588–5592.
  4. ^ а б в Esposito C, Gerlach H, Brett J, et al. Endothelial receptor-mediated binding of glucose modifi ed albumin is associated with increased monolayer permeablility and modulation of cell surface coagulant properties. J Exp Med. 1989;170:1387–1407.
  5. ^ Schiekofer S, Balletshofer B, Andrassy M, Bierhaus A, Nawroth PP. Endothelial Dysfunction in diabetes mellitus. Semin Thromb Hemost. 2000;26(5):503–511.
  6. ^ Bucala R, Model P, Russel M, Cerami A. Modifi cation of DNA by glucose-6-phosphate induces DNA rearrangements in an E. coli plasmid. Proc Natl Acad Sci USA. 1985;82:8439–8442.
  7. ^ Brownlee M, Vlassara H, Cerami A. Nonenzymatic glycosylation products on collagen covalently trap low-density lipoproteins. Diabetes. 1985;34:938–941.
  8. ^ Sensi M, Tanzi P, Bruno MR, Mancuso M, Andriani D. Human glomerular basement membrane: altered binding characteristics following in vitro non-enzymatic glycosylation. Ann NY Acad Sci. 1986;488:549–552.
  9. ^ Brownlee M, Vlassara H, Cerami A. Nonenzymatic glycosylation products on collagen covalently trap low-density lipoproteins. Diabetes. 1985;34:938–941.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).