Крај династије Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крај династије Обреновић
Kraj dinastije Obrenovic DVD.jpg
ДВД омот
Жанр Драма
Сценарио Радомир Путник
Режија Сава Мрмак
Креативни режисер Радмило Стефановић
Улоге Тихомир Станић
Љиљана Благојевић
Александар Берчек
Аљоша Вучковић
Композитор Душан Каруовић
Земља Савезна Република Југославија СРЈ
Језик Српски
Број епизода 12
Време трајања 55:00
Продукција
Извршни продуцент Петар Галовић
Уредник Милован Витезовић
Монтажер Тихомир Дукић
Камера Слободан Обрадовић
Милош Воркапић
Саша T. Стојановић
Богдан Обрадовић
Продукција РТС
Емитовање
Прво
приказано на

RTS logo.svg РТС
Премијерно
приказивање

22. јануар 1995. — 2. април 1995.
Профил на IMDb-ју

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1900. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 12 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Тихомир Станић Краљ Александар Обреновић
Љиљана Благојевић Краљица Драга Обреновић
Александар Берчек Краљ Милан Обреновић
Драгослав Илић Кнез Петар Карађорђевић
Аљоша Вучковић Пуковник / Генерал Лазар Петровић
Александар Груден краљев секретар Вељковић
Милан Михаиловић доктор Коле, краљичин гинеколог
Олга Познатов Драгина служавка Мара
Александар Срећковић Драгин брат Никодије Луњевица
Владан Гајовић Драгин брат Никола Луњевица
Јелица Сретеновић Драгина сестра Христина
Бојана Маљевић Драгина сестра Војка
Александра Симић-Радовановић Драгина сестра Ђина
Синиша Ћопић Поручник / Капетан Драгутин Димитријевић Апис
Бошко Пулетић Живан Живановић, Аписов зет и министар просвете
Љиљана Драгутиновић Јелена Живановић, Аписова сестра и Живанова супруга
Небојша Дугалић Поручник Антоније Антић
Горан Шушљик Драгутин Дулић
Миодраг Кривокапић Ђорђе Генчић
Ана Команин Гита Генчић
Велимир Животић Митрополит београдски Инокентије
Иван Бекјарев Божа Маршићанин
Марко Николић Генерал Димитрије Цинцар-Марковић
Андреја Маричић Капетан Радомир Аранђеловић
Петар Краљ Никола Пашић
Данило Лазовић Пуковник Димитрије Николић
Александар Алач Потпуковник Михаило Наумовић
Бранислав Цига Јеринић Генерал Јован Атанацковић
Бранко Јеринић Генерал Милован Павловић
Велимир Бата Живојиновић Алекса Новаковић
Јелена Јовановић Жигон госпођа Новаковић супруга Алексе Новаковић
Мики Крстовић Пуковник Александар Машин
Душан Тадић Пуковник Петар Мишић
Душан Голумбовски руски посланик Мансуров
Стево Жигон руски посланик Чариков
Предраг Милетић Официр Петровић
Миодраг Радовановић аустроугарски посланик Константин Думба
Миленко Павлов Бранислав Нушић
Душан Булајић Пуковник / Генерал Леонида Соларевић
Лепомир Ивковић Михаило Ристић „Уча” „Џервинац”
Мирко Бабић Мајор Милисав Живановић
Душан Јанићијевић Јован Авакумовић
Горан Султановић Потпуковник Лукић
Васа Пантелић Цар Франц Јозеф
Богољуб Петровић Генерал Јован Мишковић
Игор Первић Поручник Велимир Вемић
Тони Лауренчић Потпуковник Рекалић
Мирослав Бијелић Генерал Милош Васић
Предраг Тодоровић
Милица Исаковић Милша супруга пуковника Димитрија Николића
Милутин Бутковић Никола Христић
Мирко Буловић Никола Хаџи Тома
Душан Почек патолог
Бранко Видаковић сликар Влахо Буковац

Награде[уреди]

Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили Љиљана Благојевић за улогу Краљице Драге и Тихомир Станић за улогу Краља Александра Обреновића на Филмским сусретима у Нишу 1995. године.[1]

Историјска подлога[уреди]

Сценарио за серију написан је по аутентичном сведочењу сестре краљице Драге, Ане Милићевић Луњевице које је објављено у њеној књизи под називом Моја сестра краљица Драга.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]