Крај династије Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крај династије Обреновић
Kraj dinastije Obrenovic DVD.jpg
ДВД омот
Жанр Драма
Сценарио Радомир Путник
Режија Сава Мрмак
Креативни режисер Радмило Стефановић
Улоге Тихомир Станић
Љиљана Благојевић
Александар Берчек
Аљоша Вучковић
Композитор Душан Каруовић
Земља Савезна Република Југославија СРЈ
Језик Српски
Број епизода 11
Време трајања 55:00
Продукција
Извршни продуцент Петар Галовић
Уредник Милован Витезовић
Монтажер Тихомир Дукић
Камера Слободан Обрадовић
Милош Воркапић
Саша T. Стојановић
Богдан Обрадовић
Продукција РТС
Емитовање
Прво
приказано на

RTS logo.svg РТС
Премијерно
приказивање

22. јануар 1995. — 2. април 1995.
Профил на IMDb-ју

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1900. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Награде[уреди]

Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили Љиљана Благојевић за улогу Краљице Драге и Тихомир Станић за улогу Краља Александра Обреновића на Филмским сусретима у Нишу 1995. године.[1]

Историјска подлога[уреди]

Сценарио за серију садржи елементе неколико мемоарских и историографских извора:

  • Антоније К. Антић Белешке,
  • Ђорђе Генчић Дворски преврат,
  • Божа К. Маршићанин Тајна двора Обреновића,
  • Живан Живановић Политичка историја Србије,
  • Ана Милићевић Моја сестра краљица Драга.

Разлике у односу на праве историјске догађаје и грешке[уреди]

  • Пошто је серија углавном снимана на аутентичним историјским локацијама, које су се за готово један век приметно измениле, многи објекти и амбијент су снимани само делимично. Тако зграда двора у Београду никада споља није приказана у целости, јер је у међувремену срушен Стари конак са још неколицином помоћних зграда (које видно недостају у појединим кадровима), зграда Новог двора још није постојала, а постављена је и привремена монтажна ограда. Са друге стране, како је у великој мери сачувао аутентични изглед, Летњиковац Обреновића у Смедереву је приказан у целости.
  • Неки битни историјски догађаји из обухваћеног периода су изостављени, попут сусрета краља Александра и руског министра иностраних послова, грофа Ламсдорфа, у Нишу крајем 1902. године. Но, интересантно, већина догађаја из друге половине 1901. и прве половине 1902. године није приказана.
  • Због видне разлике у физичком изгледу глумца Тихомира Станића и краља Александра, краљеви портрети употребљени у серији користе Станићев лик. Изузетак су, наравно, сцене из серије "Димитрије Туцовић", где се појављују прави портрети краља Александра и краљице Драге.
  • У четвртој епизоди, дворски ађутант, пуковник Лазар Петровић, проводи краља и будућу краљицу кроз двор и упознаје их са просторијама. Том приликом, он им показује и малу одају иза собног огледала у спаваћој соби, где се налази улаз у тајни пролаз, којим се напушта двор (наравно, реч је о просторији у којој је у последњој епизоди извршена егзекуција краљевског пара). Краљ наређује да се тај улаз затвори, не би ли се створио простор за краљичину гардеробу.
    У стварности, по свему судећи, ова просторија се није налазила иза огледала, већ иза тајних врата у тапацираном зиду (интересантно је да се на само огледало, иако је визуелно присутно, у дијалозима не реферише ни у једној епизоди серије, тако да је могуће да нису постојале продукцијске могућности да се скровиште другачије прикаже). Постојање тајног пролаза (који је, како се наводи у серији, водио до суседне зграде руског посланства) није поуздано утврђено (зграда старог конака у коме се просторија налазила је срушена већ 1904. године), али се у њој, према појединим фотографским анализама, налазио мали прозор, који је гледао на двориште (данашњи Пионирски парк).
  • У десетој епизоди, после убиства Наумовића и Миљковића, официри разносе динамитом врата од дворског крила у коме се налази краљевски пар, што се чује у целом граду (нагони браћу Луњевице да се покрену). Краљ и краљица се, пак, буде тек кад чују накнадну револверску пуцњаву из обрачуна завереника са гардистима.
  • У наредној сцени, Апис бива рањен од стране гардисте, којег је појурио низ степениште двора, верујући да је реч о краљу. Апис потом рањава гардисту, али се затим стропоштава и лежи повређен у приземљу. Мада је ово могућа историјска верзија, Аписа је по свему судећи дочекао читав вод гардиста, и само му је његова снажна физичка конституција омогућила да преживи ово рањавање.
  • Мада је у десетој епизоди приказано како је војска изнела топове на улице, не наводи се шта је била њихова права намена: требало је разорити двор у случају да пуч не пође по плану. Овакво наређење је и издао поручних Антоније Антић, када су два покушаја потраге за краљевским паром пропала, но ово је обуставио пуковник Александар Машин.
  • У истој епизоди, пуковник Машин објашњава пешадијском воду како је краљица напала краља и како су му притекли у помоћ. Супротно овој логици, он потом позива курире из истог строја и говори им како треба пренети наређење да се побију људи блиски краљу.
  • Сама сцена убиства краљевског пара у великој мери не одговара објективним детаљима, иако историчари и данас полемишу како се оно заиста одиграло. Поред већ наведене чињенице да се пар није скривао иза огледала, тачно је да је тајну просторију пронашао Велимир Вемић и да је Петровић покушао да дозове краљевски пар. За разлику од догађаја приказаних у серији, официри су најпре одбили да потврде заклетву (што је краљ тражио), док у просторију није ступио четврти завереник, Петар Марковић, који је то учинио. Сама егзекуција је у серији почела покличом: "Смрт тиранина!", и метком који је најпре испаљен у краља, а потом је краљица покушала да га заштити својим телом, после чега су се обоје срушили. Ристић потом убија Петровића, који је безуспешно покушао да извади тајни револвер, а затим сва тројица официра празне своје револвере на краљевски пар. Према већини историјских извора, краљица је већ била раније рањена кроз поменути прозор тајне просторије, и то пушчаним метком који је из дворишта испалио командант чете краљевске гарде, Љуба Костић (нејасно да ли одмах по упаду завереника у двор или пре саме егзекуције). Кад је тајни простор отворен, краљ је према једним изворима молио за милост, али према већини других је претио да ће повешати све официре. Такође, мада поједини историчари наводе да је краљ први упуцан, а да га је краљица потом бранила својим телом, вероватније је да је она најпре изрешетана, да је потом генерал Петровић успео да рани једног официра, а да је напослетку на краља испаљено двадесетак метака. Такође, број егзекутора је дискутабилан: у серији су то тројица: Михајло Ристић, Велимир Вемић и Илија Радивојевић, но по свему судећи је учествовао још барем Петар Марковић, а могуће и још неки официри. Такође, револвери сигурно нису били једино средство егзекуције: официри су користили и пушке, сабље и бајонете (интересантно, иако се то спомиње у историјски тачно приказаној сцени аутопсије, није приказано).
  • Кад су тела краља и краљице избачена у двориште, у серији су се официри без много речи окупили око њих, а Александар Машин наређује да се унесу у двор да би се извршила аутопсија. Заправо се крвави пир и тада наставио: краљу и краљици су тада одсечени поједини делови тела.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Тихомир Станић Краљ Александар Обреновић
Љиљана Благојевић Краљица Драга Обреновић
Александар Берчек Краљ Милан Обреновић
Драгослав Илић Кнез Петар Карађорђевић
Аљоша Вучковић Пуковник / Генерал Лазар Петровић
Александар Груден краљев секретар Вељковић
Милан Михаиловић доктор Коле, краљичин гинеколог
Олга Познатов Драгина служавка Мара
Александар Срећковић Драгин брат Никодије Луњевица
Владан Гајовић Драгин брат Никола Луњевица
Јелица Сретеновић Драгина сестра Христина
Бојана Маљевић Драгина сестра Војка
Александра Симић-Радовановић Драгина сестра Ђина
Синиша Ћопић Поручник / Капетан Драгутин Димитријевић Апис
Бошко Пулетић Живан Живановић, Аписов зет и министар просвете
Љиљана Драгутиновић Јелена Живановић, Аписова сестра и Живанова супруга
Небојша Дугалић Поручник Антоније Антић
Горан Шушљик Драгутин Дулић
Миодраг Кривокапић Ђорђе Генчић
Ана Команин Гита Генчић
Велимир Животић Митрополит београдски Инокентије
Иван Бекјарев Божа Маршићанин
Марко Николић Генерал Димитрије Цинцар-Марковић
Андреја Маричић Капетан Радомир Аранђеловић
Петар Краљ Никола Пашић
Данило Лазовић Пуковник Димитрије Николић
Александар Алач Потпуковник Михаило Наумовић
Бранислав Цига Јеринић Генерал Јован Атанацковић
Бранко Јеринић Генерал Милован Павловић
Велимир Бата Живојиновић Алекса Новаковић
Јелена Јовановић Жигон госпођа Новаковић супруга Алексе Новаковић
Мики Крстовић Пуковник Александар Машин
Душан Тадић Пуковник Петар Мишић
Душан Голумбовски руски посланик Мансуров
Стево Жигон руски посланик Чариков
Предраг Милетић Официр Петровић
Миодраг Радовановић аустроугарски посланик Константин Думба
Миленко Павлов Бранислав Нушић
Душан Булајић Пуковник / Генерал Леонида Соларевић
Лепомир Ивковић Михаило Ристић „Уча” „Џервинац”
Мирко Бабић Мајор Милисав Живановић
Душан Јанићијевић Јован Авакумовић
Горан Султановић Потпуковник Лукић
Васа Пантелић Цар Франц Јозеф
Богољуб Петровић Генерал Јован Мишковић
Игор Первић Поручник Велимир Вемић
Тони Лауренчић Потпуковник Рекалић
Мирослав Бијелић Генерал Милош Васић
Предраг Тодоровић
Милица Исаковић Милша супруга пуковника Димитрија Николића
Милутин Бутковић Никола Христић
Мирко Буловић Никола Хаџи Тома
Душан Почек патолог
Бранко Видаковић сликар Влахо Буковац
Милош Кодемо Ђорђе Петровић, Христинин син


Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]