Краљевина Галиција и Лодомерија
| Краљевина Галиција и Лодомерија Królestwo Galicji i Lodomerii Королівство Галичини та Володимирії | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1772.—1918. | |||||||||||||
 Грб
| |||||||||||||
 Краљевина Галиција и Лодомерија на мапи Аустроугарске | |||||||||||||
| Главни град | Лемберг | ||||||||||||
| Земља |  Аустроугарска | ||||||||||||
| Површина | 78.497 км2 | ||||||||||||
| Становништво | 8.029.387 | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1772. | ||||||||||||
• Укинуто | 1918. | ||||||||||||
| |||||||||||||
.svg)
Краљевина Галиција и Лодомерија је била краљевина у саставу Аустрије и Аустроугарске која је основана 1772, приликом прве подјеле Пољске.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Краљевина Галиција и Лодомерија је заузимала подручја данашњих држава: југозападну Украјину, југоисточну Пољску и дијелове држава које граниче са Украјионм и Пољском (Мађарска, Румунија и Словачка) — подручје историјских покрајина Галиције и Лодомерије.
Површина Галиције и Лодомерије је 1914. била 78.497 km²
Историја[уреди | уреди извор]
Краљевина Галиција и Лодомерија је настала када је први пут подијељена Пољска. Галиција са градом Лавовом је припала Хабзбуршкој монархији. У Галицији је основана гркокатоличка црква. Године 1774, Хабзбурзи су заузели Буковину која је сједињена с Галицијом и Лодомеријом. Трећом подјелом Пољске, град Краков је припао Галицији. Послије Наполеонових ратова Галиција је дала Русији област око Лублина, али је добила Тернопољску област. 1849. је Буковина поново постала аустријска крунска земља. у Првом свјетском рату у Галцији и Лодомерији су вођене тешке борбе између Аустроугарске и Русије. 1918. Пољска је Галицију припојила себи, а Украјинци су због тога основали независну државу Галицију. 1921. совјетско-пољским уговором је Галиција припојена Пољској.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
Процјена становништва из 1772. године[уреди | уреди извор]
По процјени из 1772. године у Галицији и Лодомерији живило је око 2.600.000 становника.[2]
Попис становништва из 1851. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1851. године у Галицији и Лодомерији живило је 4.555.477 становника.[2]
Попис становништва из 1857. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1857. године у Галицији и Лодомерији живило је око 5.200.000 становника.[2]
Попис становништва из 1869. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1869. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.444.689 становника.[3]
Попис становништва из 1880. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1880. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.958.907 становника.[3]
Попис становништва из 1890. године[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Пољске |
| Историја Пољске |
|---|
 |
По попису из 1890. године у Галицији и Лодомерији живило је 6.607.816 становника.[3]
Попис становништва из 1900. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1900. године у Галицији и Лодомерији живило је 7.315.939 становника.[3]
Националност[уреди | уреди извор]
По националности, на попису 1900. године већина су били Пољаци (у западном дијелу) и Украјинци-Рутени (у источном дијелу).
| Народ | Број становника | Проценат |
|---|---|---|
| Пољаци | 4.005.477 | 54,75% |
| Украјинци (Рутени) | 3.087.326 | 42,20% |
| Нијемци | 211.752 | 2,89% |
| Чеси, Моравци и Словаци | 9.014 | 0,12% |
| остали | 2.370 | 0,04% |
| Укупно | 7.315.939 | 100% |
Религија[уреди | уреди извор]
По религији, на попису 1900. године већина су римокатолици и гркокатолици. Пољаци су били већином римокатолици, а Рутени гркокатолици.
| Религија | Број становника | Проценат |
|---|---|---|
| римокатолици | 3.352.163 | 45,82% |
| гркокатолици | 3.105.616 | 42,45% |
| јевреји | 812.069 | 11,10% |
| евангелисти | 45.359 | 0,62% |
| јермени-католици | 732 | 0,01% |
| Укупно | 7.315.939 | 100% |
Попис становништва из 1910. године[уреди | уреди извор]
По попису из 1910. године у Галицији и Лодомерији живило је 8.025.675 становника.[2]
Националност[уреди | уреди извор]
У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили Пољаци и Украјинци (Русини).
| Матерњи језик | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| пољски | 4.703.046 | 58,6% |
| украјински (русински) | 3.226.321 | 40,2% |
| остали (хебрејски, њемачки и мађарски) | 96.308 | 1,2% |
| Укупно | 8.025.675 | 100% |
Религија[уреди | уреди извор]
У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили римокатолици и гркокатолици.
| Религија | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| римокатолици | 3.731.939 | 46,5% |
| гркокатолици | 3.378.809 | 42,1% |
| јевреји | 874.799 | 10,9% |
| остали (протестанти и други) | 40.128 | 0,5% |
| Укупно | 8.025.675 | 100% |
Владари[уреди | уреди извор]
Владари Краљевине Галиције и Лодомерије:[1]
| Име владара | Дужина владања | Слика |
|---|---|---|
| Марија Терезија | 1772-1780 | .jpg)
|
| Јозеф II Хабзбуршки | 1780-1790 | 
|
| Леополд II | 1790-1792 | 
|
| Франц II | 1792-1835 | 
|
| Фердинанд I од Аустрије | 1835-1848 | 
|
| Франц Јозеф | 1848-1916 | 
|
| Карл I од Аустрије | 1916-1918 | 
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Краљевина Галиција и Лодомерија-Династија Хабзбурга” (на језику: (језик: енглески)).
- ^ а б в г д „Историја аустријских крунских земаља-Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (језик: немачки)).
- ^ а б в г „Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (језик: немачки)).
| Административна подела Аустроугарске (1867—1918) | |
|---|---|
| Цислајтанија |
|
| Транслајтанија |
|
| Кондоминијум |
|
 |
Краљевина Галиција и Лодомерија на Викимедијиној остави. |