Краљевина Галиција и Лодомерија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Королівство Галичини та Володимирії
Краљевина Галиција и Лодомерија
Królestwo Galicji i Lodomerii
Галиција
Galizien Donaumonarchie.png
Краљевина Галиција и Лодомерија на мапи Аустроугарске
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља  Аустроугарска
Главни град Лемберг
Површина 78.497 km²
Становништво 8.029.387
Друштво
Званични језици њемачки, и говорни језици: пољски и украјински
Религија римокатоличанство
гркокатоличанство
Владавина
Оснивање 1772.
Престанак 1918.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Chorągiew królewska króla Zygmunta III Wazy.svg Државна заједница Пољске и Литваније Пољска Flag of Poland.svg
Flag of the Duchy of Warsaw.svg Варшавско војводство Западноукрајинска Народна Република Flag of the Ukranian State.svg
Портал:Историја

Краљевина Галиција и Лодомерија је била краљевина у саставу Аустрије и Аустроугарске која је основана 1772, приликом прве подјеле Пољске.[1]

Географија[уреди]

Територије Краљевине Галиције и Лодомерије

Краљевина Галиција и Лодомерија је заузимала подручја данашњих држава: југозападну Украјину, југоисточну Пољску и дијелове држава које граниче са Украјионм и Пољском (Мађарска, Румунија и Словачка) — подручје историјских покрајина Галиције и Лодомерије.

Површина Галиције и Лодомерије је 1914. била 78.497 км2

Историја[уреди]

Краљевина Галиција и Лодомерија је настала када је први пут подијељена Пољска. Галиција са градом Лавовом је припала Хабзбуршкој монархији. У Галицији је основана гркокатоличка црква. Године 1774. Хабзбурзи су заузели Буковину која је сједињена с Галицијом и Лодомеријом. Трећом подјелом Пољске, град Краков је припао Галицији. Послије Наполеонових ратова Галиција је дала Русији област око Лублина, али је добила Тернопољску област. 1849. је Буковина поново постала аустријска крунска земља. у Првом свјетском рату у Галцији и Лодомерији су вођене тешке борбе између Аустроугарске и Русије. 1918. Пољска је Галицију припојила себи, а Украјинци су због тога основали независну државу Галицију. 1921. совјетско-пољским уговором је Галиција припојена Пољској.[2]

Демографија[уреди]

Географска карта Галиције и Лодомерије

Процјена становништва из 1772. године[уреди]

По процјени из 1772. године у Галицији и Лодомерији живило је око 2.600.000 становника.[2]

Попис становништва из 1851. године[уреди]

По попису из 1851. године у Галицији и Лодомерији живило је 4.555.477 становника.[2]

Попис становништва из 1857. године[уреди]

По попису из 1857. године у Галицији и Лодомерији живило је око 5.200.000 становника.[2]

Попис становништва из 1869. године[уреди]

По попису из 1869. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.444.689 становника.[3]

Попис становништва из 1880. године[уреди]

По попису из 1880. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.958.907 становника.[3]

Попис становништва из 1890. године[уреди]

Овај чланак је део серије о историји Пољске
Историја Пољске
Herb Polski.svg

По попису из 1890. године у Галицији и Лодомерији живило је 6.607.816 становника.[3]

Попис становништва из 1900. године[уреди]

По попису из 1900. године у Галицији и Лодомерији живило је 7.315.939 становника.[3]

Националност[уреди]

По националности, на попису 1900. године већина су били Пољаци (у западном дијелу) и Украјинци-Рутени (у источном дијелу).

Народ Број становника Проценат
Пољаци 4.005.477 54,75%
Украјинци (Рутени) 3.087.326 42,20%
Нијемци 211.752 2,89%
Чеси, Моравци и Словаци 9.014 0,12%
остали 2.370 0,04%
Укупно 7.315.939 100%

Религија[уреди]

По религији, на попису 1900. године већина су римокатолици и гркокатолици. Пољаци су били већином римокатолици, а Рутени гркокатолици.

Религија Број становника Проценат
римокатолици 3.352.163 45,82%
гркокатолици 3.105.616 42,45%
јевреји 812.069 11,10%
евангелисти 45.359 0,62%
јермени-католици 732 0,01%
Укупно 7.315.939 100%

Попис становништва из 1910. године[уреди]

По попису из 1910. године у Галицији и Лодомерији живило је 8.025.675 становника.[2]

Националност[уреди]

У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили Пољаци и Украјинци (Русини).

Матерњи језик Становништво Проценат
пољски 4.703.046 58,6%
украјински (русински) 3.226.321 40,2%
остали (хебрејски, њемачки и мађарски) 96.308 1,2%
Укупно 8.025.675 100%

Религија[уреди]

У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили римокатолици и гркокатолици.

Религија Становништво Проценат
римокатолици 3.731.939 46,5%
гркокатолици 3.378.809 42,1%
јевреји 874.799 10,9%
остали (протестанти и други) 40.128 0,5%
Укупно 8.025.675 100%

Владари[уреди]

Административна подјела Галиције и Лодомерије 1914. године

Владари Краљевине Галиције и Лодомерије:[1]

Име владара Дужина владања Слика
Марија Терезија 1772-1780 Kaiserin Maria Theresia (HRR).jpg
Јозеф II Хабзбуршки 1780-1790 Joseph II.jpg
Леополд II 1790-1792 Leopold II.jpg
Франц II 1792-1835 Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg
Фердинанд I од Аустрије 1835-1848 Ferdinand I; Keizer van Oostenrijk.jpg
Франц Јозеф 1848-1916 Franz Joseph 1865.jpg
Карл I од Аустрије 1916-1918 Emperor karl of austria-hungary 1917.png

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Краљевина Галиција и Лодомерија-Династија Хабзбурга” (на језику: (на језику: енглески)). 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Историја аустријских крунских земаља-Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (на језику: немачки)). 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (на језику: немачки)).