Краљевина Галиција и Лодомерија
| Королівство Галичини та Володимирії Краљевина Галиција и Лодомерија Królestwo Galicji i Lodomerii Галиција |
|||
|---|---|---|---|
 Грб
|
|||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Југоисточна Европа | ||
| Земља |  Аустроугарска |
||
| Главни град | Лемберг | ||
| Површина | 78.497 km² | ||
| Становништво | 8.029.387 | ||
| Друштво | |||
| Званични језици | њемачки, и говорни језици: пољски и украјински | ||
| Религија | римокатоличанство гркокатоличанство |
||
| Владавина | |||
| Оснивање | 1772. | ||
| Престанак | 1918. | ||
| Догађаји | |||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
 |
 |
||
 |
 |
||
| Портал:Историја | |||
.svg)
Краљевина Галиција и Лодомерија је била краљевина у саставу Аустрије и Аустроугарске која је основана 1772, приликом прве подјеле Пољске.[1]
Садржај
- 1 Географија
- 2 Историја
- 3 Демографија
- 3.1 Процјена становништва из 1772. године
- 3.2 Попис становништва из 1851. године
- 3.3 Попис становништва из 1857. године
- 3.4 Попис становништва из 1869. године
- 3.5 Попис становништва из 1880. године
- 3.6 Попис становништва из 1890. године
- 3.7 Попис становништва из 1900. године
- 3.8 Попис становништва из 1910. године
- 4 Владари
- 5 Извори
Географија[уреди]
Краљевина Галиција и Лодомерија је заузимала подручја данашњих држава: југозападну Украјину, југоисточну Пољску и дијелове држава које граниче са Украјионм и Пољском (Мађарска, Румунија и Словачка) — подручје историјских покрајина Галиције и Лодомерије.
Површина Галиције и Лодомерије је 1914. била 78.497 км2
Историја[уреди]
Краљевина Галиција и Лодомерија је настала када је први пут подијељена Пољска. Галиција са градом Лавовом је припала Хабзбуршкој монархији. У Галицији је основана гркокатоличка црква. Године 1774. Хабзбурзи су заузели Буковину која је сједињена с Галицијом и Лодомеријом. Трећом подјелом Пољске, град Краков је припао Галицији. Послије Наполеонових ратова Галиција је дала Русији област око Лублина, али је добила Тернопољску област. 1849. је Буковина поново постала аустријска крунска земља. у Првом свјетском рату у Галцији и Лодомерији су вођене тешке борбе између Аустроугарске и Русије. 1918. Пољска је Галицију припојила себи, а Украјинци су због тога основали независну државу Галицију. 1921. совјетско-пољским уговором је Галиција припојена Пољској.[2]
Демографија[уреди]
Процјена становништва из 1772. године[уреди]
По процјени из 1772. године у Галицији и Лодомерији живило је око 2.600.000 становника.[2]
Попис становништва из 1851. године[уреди]
По попису из 1851. године у Галицији и Лодомерији живило је 4.555.477 становника.[2]
Попис становништва из 1857. године[уреди]
По попису из 1857. године у Галицији и Лодомерији живило је око 5.200.000 становника.[2]
Попис становништва из 1869. године[уреди]
По попису из 1869. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.444.689 становника.[3]
Попис становништва из 1880. године[уреди]
По попису из 1880. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.958.907 становника.[3]
Попис становништва из 1890. године[уреди]
По попису из 1890. године у Галицији и Лодомерији живило је 6.607.816 становника.[3]
Попис становништва из 1900. године[уреди]
По попису из 1900. године у Галицији и Лодомерији живило је 7.315.939 становника.[3]
Националност[уреди]
По националности, на попису 1900. године већина су били Пољаци (у западном дијелу) и Украјинци-Рутени (у источном дијелу).
| Народ | Број становника | Проценат |
|---|---|---|
| Пољаци | 4.005.477 | 54,75% |
| Украјинци (Рутени) | 3.087.326 | 42,20% |
| Нијемци | 211.752 | 2,89% |
| Чеси, Моравци и Словаци | 9.014 | 0,12% |
| остали | 2.370 | 0,04% |
| Укупно | 7.315.939 | 100% |
Религија[уреди]
По религији, на попису 1900. године већина су римокатолици и гркокатолици. Пољаци су били већином римокатолици, а Рутени гркокатолици.
| Религија | Број становника | Проценат |
|---|---|---|
| римокатолици | 3.352.163 | 45,82% |
| гркокатолици | 3.105.616 | 42,45% |
| јевреји | 812.069 | 11,10% |
| евангелисти | 45.359 | 0,62% |
| јермени-католици | 732 | 0,01% |
| Укупно | 7.315.939 | 100% |
Попис становништва из 1910. године[уреди]
По попису из 1910. године у Галицији и Лодомерији живило је 8.025.675 становника.[2]
Националност[уреди]
У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили Пољаци и Украјинци (Русини).
| Матерњи језик | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| пољски | 4.703.046 | 58,6% |
| украјински (русински) | 3.226.321 | 40,2% |
| остали (хебрејски, њемачки и мађарски) | 96.308 | 1,2% |
| Укупно | 8.025.675 | 100% |
Религија[уреди]
У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили римокатолици и гркокатолици.
| Религија | Становништво | Проценат |
|---|---|---|
| римокатолици | 3.731.939 | 46,5% |
| гркокатолици | 3.378.809 | 42,1% |
| јевреји | 874.799 | 10,9% |
| остали (протестанти и други) | 40.128 | 0,5% |
| Укупно | 8.025.675 | 100% |
Владари[уреди]
Владари Краљевине Галиције и Лодомерије:[1]
| Име владара | Дужина владања | Слика |
|---|---|---|
| Марија Терезија | 1772-1780 | .jpg) |
| Јозеф II Хабзбуршки | 1780-1790 |  |
| Леополд II | 1790-1792 |  |
| Франц II | 1792-1835 |  |
| Фердинанд I од Аустрије | 1835-1848 |  |
| Франц Јозеф | 1848-1916 |  |
| Карл I од Аустрије | 1916-1918 |  |
Извори[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 „Краљевина Галиција и Лодомерија-Династија Хабзбурга” (на језику: (на језику: енглески)).
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Историја аустријских крунских земаља-Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (на језику: немачки)).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 „Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (на језику: немачки)).
