Краљевина Галиција и Лодомерија

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Галиција (вишезначна одредница).
Краљевина Галиција и Лодомерија
Królestwo Galicji i Lodomerii
Королівство Галичини та Володимирії
1772.—1918.
Galizien Donaumonarchie.png
Краљевина Галиција и Лодомерија на мапи Аустроугарске
Главни градЛемберг
Земља Аустроугарска
Површина78.497 км2
Становништво8.029.387
Догађаји
Историја 
• Успостављено
1772.
• Укинуто
1918.
Претходник
Следбеник
Државна заједница Пољске и Литваније
Варшавско војводство
Пољска
Западноукрајинска Народна Република

Краљевина Галиција и Лодомерија (нем. Königreich Galizien und Lodomerien) је била краљевина у саставу Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства и Аустроугарске монархије. Установљена је 1772. године, непосредно након Прве поделе Пољске. Обухватала је територије које су том приликом прикључене Хабзбуршкој монархији. Просторни опсег краљевине је прошириван или сужаван у неколико наврата (1786, 1803, 1809, 1815, 1846, 1849). Након Аустроугарске нагодбе (1867), краљевина је припала аустријском делу Аустроугарске монархије. Постојала је до 1918. године. Главни град је био Лавов.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Географска карта Галиције и Лодомерије

Краљевина Галиција и Лодомерија је током историје заузимала области које највећим делом припадају данашњој Украјини и Пољској, а мањим делом Словачкој и Румунији.

Јужна граница краљевине је била природна, поштоје пратила гребен Карпата.

Површина Галиције и Лодомерије је 1914. године била 78.497 km²

Историја[уреди | уреди извор]

Територијални развој Краљевине Галиције и Лодомерије
Административна подела (1914)

Краљевина Галиција и Лодомерија је настала након Прве поделе Пољске (1772). Том приликом, Краљевина Пољска је била приморана да Хабзбуршкој монархији уступи део својих територија, које су потом организоване као јединствена покрајина у рангу краљевине.[2]

Покрајина је добила двојни назив "Галиција и Лодомерија" пошто је поред Галиције обухватала и јужни део историјске области Лодомерије. Поменути називи су такође били одраз старих територијалних претензија, које су Хабзбурзи наследили заједно са угарском круном, па су на основу тога полагали право на те области.[3]

Иако је новостворена покрајина обухватала и део малопољских матичних области између горње Висле и Сана, то није било изражено у називу, пошто се уношење додатне пољске одреднице у назив краљевине могло тумачити у смислу хабзбуршких претензија на остале делове Пољске, која је у то време још увек постојала као држава.

Хабзбуршка војска је 1774. године заузела суседну Буковину, која је до тада била у саставу Кнежевине Молдавије, а пошто је поменута област у средњем веку била део старе Галичко-волинске кнежевине, хабзбуршке власти су 1786. године одлучиле да Буковину укључе у састав Краљевине Галиције и Лодомерије.

Приликом Треће поделе Пољске (1795), Хабзбуршка монархија је добила додатно проширење према северу, укључујући и градове Краков и Лублин. Иако су нове области биле део средишњих пољских земаља, бечки двор је у циљу избегавања употребе пољског имена одлучио да те области организује као посебну хабзбуршку покрајину, под именом "Западна Галиција". Та покрајина је 1803. године прикључена Краљевини Галицији и Лодомерији.[4]

Краљевина је 1809. године изгубила северне територије (краковско-лублинска област) у корист новоствореног Варшавског војводства, као и део источне територије (тернопољска област) у корист царске Русије. Према накнадном споразуму, Русија је тај део вратила Аустрији (1815).[5]

Краљевина је 1846. године поново добила Краков, али је 1849. године изгубила Буковину, која је потом организована као посебна аустријска покрајина.[6]

Током Првог светског рата (1914-1918) у овој покрајини су вођене тешке борбе између аустроугарске и руске војске. Русија је већ током 1914. године ослободила највећи део покрајине, али руска војска је након касније контраофанзиве централних сила била потиснута.

У време распада Аустроугарске (1918), Краљевина Галиција и Лодомерија је престала да постоји, пошто се и сама распала на западни и источни део. Западна подручја су ушла у састав Пољске, а на источним подручјима је створена Западноукрајинска Народна Република.[7]

Демографија[уреди | уреди извор]


По процени из 1772. године у Галицији и Лодомерији живело је око 2.600.000 становника.[8]

По попису из 1851. године у Галицији и Лодомерији живело је 4.555.477 становника.[8]

По попису из 1857. године у Галицији и Лодомерији живело је око 5.200.000 становника.[8]

По попису из 1869. године у Галицији и Лодомерији живело је 5.444.689 становника.[9]

По попису из 1880. године у Галицији и Лодомерији живело је 5.958.907 становника.[9]

По попису из 1890. године у Галицији и Лодомерији живело је 6.607.816 становника.[9]

Попис становништва из 1900. године[уреди | уреди извор]

По попису из 1900. године у Галицији и Лодомерији живело је 7.315.939 становника.[9]

Етнички састав[уреди | уреди извор]

По етничком саставу, на попису 1900. године већина су били Пољаци и "Рутени" (званични аустроугарски назив за источнословенско становништво).

Народ Број становника Проценат
Пољаци 4.005.477 54,75%
"Рутени" (данашњи Украјинци и Русини) 3.087.326 42,20%
Нијемци 211.752 2,89%
Чеси, Моравци и Словаци 9.014 0,12%
остали 2.370 0,04%
Укупно 7.315.939 100%

Религија[уреди | уреди извор]

По религији, на попису 1900. године већина су римокатолици и гркокатолици. Пољаци су били већином римокатолици, а Рутени гркокатолици.

Религија Број становника Проценат
римокатолици 3.352.163 45,82%
гркокатолици 3.105.616 42,45%
јевреји 812.069 11,10%
евангелисти 45.359 0,62%
јермени-католици 732 0,01%
Укупно 7.315.939 100%

Попис становништва из 1910. године[уреди | уреди извор]

По попису из 1910. године у Галицији и Лодомерији живило је 8.025.675 становника.[8]

Матерњи језик[уреди | уреди извор]

По попису из 1910. године, у Галицији и Лодомерији су најзаступљенији били језици: пољски и "рутенски" (званични аустроугарски назив за источнословенске језике).

Матерњи језик Становништво Проценат
пољски 4.703.046 58,6%
"рутенски" (данашњи украјински и русински) 3.226.321 40,2%
остали (хебрејски, њемачки и мађарски) 96.308 1,2%
Укупно 8.025.675 100%

Религија[уреди | уреди извор]

У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили римокатолици и гркокатолици.

Религија Становништво Проценат
римокатолици 3.731.939 46,5%
гркокатолици 3.378.809 42,1%
јевреји 874.799 10,9%
остали (протестанти и други) 40.128 0,5%
Укупно 8.025.675 100%

Владари[уреди | уреди извор]

Владари Краљевине Галиције и Лодомерије:[1]

Име владара Дужина владања Слика
Марија Терезија 1772-1780 Kaiserin Maria Theresia (HRR).jpg
Јозеф II Хабзбуршки 1780-1790 Joseph II.jpg
Леополд II 1790-1792 Leopold II.jpg
Франц II 1792-1835 Francis II, Holy Roman Emperor by Friedrich von Amerling 003.jpg
Фердинанд I од Аустрије 1835-1848 Ferdinand I; Keizer van Oostenrijk.jpg
Франц Јозеф 1848-1916 Franz Joseph 1865.jpg
Карл I од Аустрије 1916-1918 Emperor karl of austria-hungary 1917.png

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Краљевина Галиција и Лодомерија-Династија Хабзбурга” (на језику: (језик: енглески)). 
  2. ^ Magocsi 1996, стр. 300-301.
  3. ^ Wolff 2004, стр. 818-840.
  4. ^ Magocsi 1996, стр. 301-302, 385-386.
  5. ^ Magocsi 1996, стр. 386-387.
  6. ^ Magocsi 1996, стр. 418.
  7. ^ Magocsi 1996, стр. 512-514.
  8. ^ а б в г „Историја аустријских крунских земаља-Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (језик: немачки)). 
  9. ^ а б в г „Краљевина Галиција и Лодомерија” (на језику: (језик: немачки)). 

Литература[уреди | уреди извор]