Краљевина Галиција и Лодомерија

За друге употребе, погледајте Галиција (вишезначна одредница).

Королівство Галичини та Володимирії Краљевина Галиција и Лодомерија Królestwo Galicji i Lodomerii Галиција
Застава Грб
Краљевина Галиција и Лодомерија на мапи Аустроугарске
Географија
Континент		Европа
Регија		Југоисточна Европа
Земља		Аустроугарска
Главни град		Лемберг
Површина		78.497 km²
Становништво		8.029.387
Друштво
Званични језици		њемачки, и говорни језици: пољски и украјински
Религија		римокатоличанство гркокатоличанство
Владавина
Оснивање		1772.
Престанак		1918.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Државна заједница Пољске и Литваније	Пољска
	Варшавско војводство	Западноукрајинска Народна Република
Портал:Историја

Краљевина Галиција и Лодомерија је била краљевина у саставу Аустрије и Аустроугарске која је основана 1772, приликом прве подјеле Пољске.

Географија

Територије Краљевине Галиције и Лодомерије

Краљевина Галиција и Лодомерија је заузимала подручја данашњих држава: југозападну Украјину, југоисточну Пољску и дијелове држава које граниче са Украјионм и Пољском (Мађарска, Румунија и Словачка) — подручје историјских покрајина Галиције и Лодомерије.

Површина Галиције и Лодомерије је 1914. била 78.497 км²

Историја

Краљевина Галиција и Лодомерија је настала када је први пут подијељена Пољска. Галиција са градом Лавовом је припала Хабзбуршкој монархији. У Галицији је основана гркокатоличка црква. Године 1774. Хабзбурзи су заузели Буковину која је сједињена с Галицијом и Лодомеријом. Трећом подјелом Пољске, град Краков је припао Галицији. Послије Наполеонових ратова Галиција је дала Русији област око Лублина, али је добила Тернопољску област. 1849. је Буковина поново постала аустријска крунска земља. у Првом свјетском рату у Галцији и Лодомерији су вођене тешке борбе између Аустроугарске и Русије. 1918. Пољска је Галицију припојила себи, а Украјинци су због тога основали независну државу Галицију. 1921. совјетско-пољским уговором је Галиција припојена Пољској.

Демографија

Географска карта Галиције и Лодомерије

Процјена становништва из 1772. године

По процјени из 1772. године у Галицији и Лодомерији живило је око 2.600.000 становника.

Попис становништва из 1851. године

По попису из 1851. године у Галицији и Лодомерији живило је 4.555.477 становника.

Попис становништва из 1857. године

По попису из 1857. године у Галицији и Лодомерији живило је око 5.200.000 становника.

Попис становништва из 1869. године

По попису из 1869. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.444.689 становника.

Попис становништва из 1880. године

По попису из 1880. године у Галицији и Лодомерији живило је 5.958.907 становника.

Попис становништва из 1890. године

Овај чланак је део серије о историји Пољске
Историја Пољске
Праисторија и антика Праисторија на тлу Пољске Пољска у старом веку
Средњи и нови век Пољани Кнежевина западних Пољана Краљевство Пољска * Пјастовска ера * Јагелонска ера Државна заједница Пољске и Литваније Поделе Пољске Краљевина Галиција и Лодомерија Варшавско војводство Конгресна Пољска * Новембарски устанак Слободни град Краков Велика позњанска кнежевина Велика краковска кнежевина Пољска у Првом светском рату Краљевство Пољска (1917−1918)
Савремено доба Друга пољска република Пољска у Другом светском рату Пољска подземна држава Народна Република Пољска Пољска влада у егзлу Република Пољска

По попису из 1890. године у Галицији и Лодомерији живило је 6.607.816 становника.

Попис становништва из 1900. године

По попису из 1900. године у Галицији и Лодомерији живило је 7.315.939 становника.

Националност

По националности, на попису 1900. године већина су били Пољаци (у западном дијелу) и Украјинци-Рутени (у источном дијелу).

Народ	Број становника	Проценат
Пољаци	4.005.477	54,75%
Украјинци (Рутени)	3.087.326	42,20%
Нијемци	211.752	2,89%
Чеси, Моравци и Словаци	9.014	0,12%
остали	2.370	0,04%
Укупно	7.315.939	100%

Религија

По религији, на попису 1900. године већина су римокатолици и гркокатолици. Пољаци су били већином римокатолици, а Рутени гркокатолици.

Религија	Број становника	Проценат
римокатолици	3.352.163	45,82%
гркокатолици	3.105.616	42,45%
јевреји	812.069	11,10%
евангелисти	45.359	0,62%
јермени-католици	732	0,01%
Укупно	7.315.939	100%

Попис становништва из 1910. године

По попису из 1910. године у Галицији и Лодомерији живило је 8.025.675 становника.

Националност

У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили Пољаци и Украјинци (Русини).

Матерњи језик	Становништво	Проценат
пољски	4.703.046	58,6%
украјински (русински)	3.226.321	40,2%
остали (хебрејски, њемачки и мађарски)	96.308	1,2%
Укупно	8.025.675	100%

Религија

У Галицији и Лодомерији су по попису у Аустроугарској 1910. године већину чинили римокатолици и гркокатолици.

Религија	Становништво	Проценат
римокатолици	3.731.939	46,5%
гркокатолици	3.378.809	42,1%
јевреји	874.799	10,9%
остали (протестанти и други)	40.128	0,5%
Укупно	8.025.675	100%

Владари

Административна подјела Галиције и Лодомерије 1914. године

Владари Краљевине Галиције и Лодомерије:

Име владара	Дужина владања	Слика
Марија Терезија	1772-1780
Јозеф II Хабзбуршки	1780-1790
Леополд II	1790-1792
Франц II	1792-1835
Фердинанд I од Аустрије	1835-1848
Франц Јозеф	1848-1916
Карл I од Аустрије	1916-1918