Краљевина Грузија

С Википедије, слободне енциклопедије
Sakartvelos samepo
საქართველოს სამეფო
Краљевство Грузија
Застава
Caucasus 1124 AC en alt.svg
Територија Краљевства 1124. године
Географија
Континент Азија
Главни град Кутаиси (до 1122), Тбилиси
Друштво
Службени језик грузински
Религија православље
Политика
Облик државе монархија
 — Краљ
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1008.
 — Укидање 1490.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Caucasus 750n de.png Кнежевина Иберија Краљевина Картлија Coat of arms of Kartli Georgia1.png
Caucasus 750n de.png Краљевина Абхазија Краљевина Кахетија Kakheti COA.JPG
Caucasus 750n de.png Емират Тбилиси Краљевина Имеретија Geo imereti.JPG
Caucasus 750n de.png Емират Тбилиси
Тао-Кларџети

Краљевство Грузија (груз. საქართველოს სამეფო [Sak’art’velos Samep’o]) је била средњовековна монархија на просторима Кавказа. Постојала је у периоду од 1008. до 1490. године.

Настанак[уреди | уреди извор]

До успона династије Багратиони долази у 8. веку када су њени чланови дошли на престо Тао-Кларјетија. Рестаурација Грузијског краљевства започиње 888. године када је Адарнас IV Иберски узео титулу "краља" Грузина. Уједињено Краљевство Грузија основано је 1008. године када је Баграт III постао владар Краљевине Абхазије (западног дела Грузије) укључујући и Имеретију, Самагрело, Абхазију, Гурију и Сванети.

Успон[уреди | уреди извор]

Током 11. века Краљевина Грузија је задржала независност упркос моћним Селџуцима и Византинцима. Успон је доживела у време Давида IV Градитеља који је владао од 1089. до 1125. године. Давид је одбио све селџучке нападе и довршио уједињење Грузије поново освајајући Тбилиси (1122. године). Опадањем византијске моћи и падом Селџучког царства, Грузини су постали један од најзначајнијих хришћанских народа истока. Царство је наставило да напредује и током владавине Деметрија I (1125—1156), Георгија III (1156—1184), а посебно током владавине његове кћери Тамаре (1184—1213).

Владавина Монгола и пад[уреди | уреди извор]

Монголска инвазија из 1236. године прекинула је "златно доба" Грузије. Борба са Монголима створила је дијархију. Бочна грана династије Багратиони овладала је Имеретијом на западу Грузије. Многе моћне грузијске и јерменске породице постале су независне од грузијског краља пружајући подршку Монголима. Грузини су учествовали у свим ратовима Илканата. Године 1327. илканатски владар Абу Саид погубио је Чупана, штићеника Георгије V Грузијског. Махмуд, Чупанов син и командант монголског гарнизона у Грузији, ухапшен је и погубљен. Резултат је побуна Грузина против монголске власти. Грузини су успели да поврате независност и да се поново уједине.

Између 1386. и 1403. године долази до упада монголског освајача Тамерлана у Грузију. Био је то велики ударац за Краљевство које је нагло почело да слаби. Јединство државе коначно је докрајчено 1490/1. године када се Грузијско краљевство распало на три независна краљевства: Картли (централни и источни део Грузије), Кахетију (источна Грузија) и Имерети (западна Грузија). Сваку су предводили владари који су потицали од династије Багратиони.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Heinz Fähnrich: Geschichte Georgiens von den Anfängen bis zur Mongolenherrschaft. Shaker, Aachen. 1993. ISBN 978-3-86111-683-7..