Краљевина Дарданија

Краљевина Дарданија; Дарданија
	; Мапа античке Краљевине Дарданије
Географија
Континент	Европа
Регија	Балкан
Престоница	Ускана
Друштво
Религија	паганизам
Политика
Облик државе	краљевина
— Краљ	Бардил (396-358. п. н. е.)
	Клит (358-330. п. н. е.)
	Бардил II (330-300. п. н. е.)
	Монун (300-280. п. н. е.)
	Бато I (280-231. п. н. е.)
Историја
Историјско доба	стари век
— Оснивање	396. п. н. е.
— Укидање	28. п. н. е.
Земље претходнице и наследнице;
Претходнице:	Наследнице:

Краљевина Дарданија је назив независне државе која је постојала на Балканском полуострву у античко доба. Била је прва држава на простору данашње Србије који је основао рудар Бардил 396. године пре нове ере.

Држава је чинила неку врсту конфедерације са заједничком подлогом етничког елемента низа племена која су учествовала у тој заједници. Дарданци су имали централизовану власт која се манифестовала у облику једног владара. Тада је на подручју Косова, Метохије, Југоисточне Србије и Северне Македоније краљ Бардил ујединио сва племена и створио Краљевину Дарданију. Свој положај је ојачао и савезом са Дионизијем Сиракушким који му пружа додатну сигурност у виду војне помоћи.^[1]

Први дардански краљ Бардил гине 358. године пне, када је заустављен од стране Спартанаца, приликом рата са Македонцима који су тај пораз искористили да се уједине са Епирцима и Пеонцима у покушају да ослободе своје територије. Ту савезничку војску је предводио Филип II.

Своју моћ дардански краљ Лонгар показује 279. п. н. е., у време када је нудио војну помоћ од 20.000 војника македонском Птолемеју Керауну за борбу против најезде Келта ради стварања савеза против њих. За време његове владавине краљевство досеже највећи опсег и постаје највећа сила на тим просторима.^[2]

Дарданци су прве контакте са Римљанима успоставили 200. године п. н. е. када су са њима склопили договор против заједничког непријатеља, Краљевине Македоније.

Независна Краљевина Дарданија је постојала све до прве половине 2. века п. н. е, када је покоравају најпре Македонци, а потом Римљани.

Владари

Бардил, краљ (396-358. п. н. е.)
Клит, краљ (358-330. п. н. е.)
Бардил II (330-300. п. н. е.)
Монун, краљ (300-280. п. н. е.)
Бато I (280-231. п. н. е.)
Лонгар, краљ (231-206. п. н. е.)
Бато II, краљ (206-176. п. н. е.)
Монун II, краљ (176-167. п. н. е.)

Дардански краљеви у наредних 139 година су непознати, а Римљани су Краљевину Дарданију освојили 28. године пре нове ере оснивајући провинцију Мезију.

Наслеђе

Римљани су подручје некадашње Дарданске краљевине првобитно укључили у провинцију Горњу Мезију и територијално се налазила на самом југу и постала граница провинције на западу, а границе су јој биле оивичене данашњом линијом Ђаковица - Пећ - Нови Пазар - Ивањица - Чачак. У каснијем периоду 284. године за време Диоклецијана формирали посебну провинцију Дарданију. Једна од градских четврти данашње Приштине на Косову и Метохији названа је Дарданија, по овој античкој дежави.^[2]

Види још

Референце

^ „Tovarović, Ilirski ratovi”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 30. 07. 2020.
^ ^а ^б Балкански институт

Литература

Budimir, Milan (1937). „O etničkom odnosu Dardanaca prema Ilirima”. Југословенски историски часопис. 3: 1—29.
Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert.
Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ.
Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. Balkanološki institut SANU. 37: 7—23.

[1] „Tovarović, Ilirski ratovi”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 30. 07. 2020.

[Балкански_институт-2] а ^б Балкански институт

[1]

[2]