Краљевски југословенски аероклуб Наша крила

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални Аероклуб Србије „Наша крила“ (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia) је удружење грађана чији је циљ развој цивилног ваздухопловства у Србији[1].

Историјат[уреди | уреди извор]

Дом Аеро клуба у Београду ул. Узун Миркова 4

Све што је у земљи Србији основано у кафани има шансе на успех. Тако је и са овим удружењем. Основано је у Београду у кафани "код Белог орла" 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски Аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, Др. Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аероклуба изабран је др. Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.

Прва редовна скупштина Аероклуба одржана је 14. маја 1922. године на којој је изабран управни и надзорни одбор, усвојена правила клуба и изабрано ново руководство. Нову управу Аероклуба су сачињавали: председник Матија Хођера, потпредседник Тадија Сондермајер, секретар Милан Ивановић, благајник Драгиша Вујић и библиотекар Сава Симић. На овој скупштини је промењен и назив тако да је од ње Аероклуб званично носио назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца” тј. добија југословенски карактер[2]. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић.

Аероклуб је неколико пута мењао име, 1928. званичан назив му је Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила, и коначно 1935. Краљевски југословенски Аероклуб „Наша крила”.

Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања.

Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су: подизање ваздухопловне културе, образовање потребних кадрова, оснивање домаће аеро-наутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, развој ваздухопловног спорта и организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције.

Од 19241941, Аероклуб издаје свој часопис Наша крила(први број је изашао 1. јуна 1924. године), а од половине тридесетих година и посебан прилог за подмладак — Млада крила.

Клуб се развијао све до 1941. године, а 1939. је имао око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји јер је окупатор, нацистичка Немачка, забранио рад и распустио организацију пошто је имала национална и патриотска обележја, по наредби генерал-пуковника Максимилијана фон Вајкса, окупационог команданта Србије.

Аероклуб данас[уреди | уреди извор]

После распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аероклуба Наша Крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аероклуба Наша Крила[3]. Аероклуб Србије је уписан 17. септембра 2010. године у Регистар удружења код Агенције за привредне регистре Републике Србије под називом: Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ (НАКС) са седиштем у Београду Узун Миркова бр.4, настављајући традицију Српског Аероклуба основаног 22. октобра 1921. године.

Чиме се бави Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" данас:

  • наставило се са издавањем листа „Наша крила“, док је било средстава и ваздухопловство како-тако функционисало,
  • преко електронских медија обавештава се јавност о дешавањима у авијацији у свету и код нас,
  • организовали округле столове ради промене Закона у ваздухопловству,
  • организовали до сада десетак аеромитинга у Београду на Калемегдану,
  • организовали академије на дан оснивања првог српског АК, 22. октобра,
  • организовали разне друге манифестације, н.пр. јубилеј Браће Рајт, спасавање америчких авијатичара у Другом светском рату (уз помоћ МСП), помагали манифестације првенства државе у једриличарству итд.
  • давали разне предлоге у вези јачања ваздухопловног саобраћаја и индустрије,
  • и што је најважније, стално се води брига о младима; организовали обуку за пилоте почетнике на рачунару,
  • преко АК ЈАТ организује се параглајдинг обука и учествује на манифестацијама у овом спорту,
  • непрестано се води брига о имовини АК – тековини наших претходника, да се имовина коју су они створили користи онако како је намењена за добробит ваздухопловства у Србији.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" (НАКС)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 10. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Правила Аеро-Клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Наша Крила, бр.8-9. 1925, Београд,
  3. ^ Статут Националног Аероклуба Србије "Наша Крила" (измењен на 34. скупштини 26. марта 2010.)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Алманах југословенског спорта 1943—1963 издање Спортске књиге из Београда 1964. године.
  • Janić, Čedomir; Petrović,Ognjan; The Century of Sport Aviation in Serbia, Aerokomunikacije, Beograd, 2011.
  • Микић Сава Ј., Историја југословенског ваздухопловства, 1933 Штампарија Драг. Грегорић, Београд
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Милош Црњански, Наша воља, Наша Крила, 3/4, Септембар-октобар 1926.
  • Аеро-клуб Краљевине Југославије, Алманах југослованског ваздухопловства 1931-1932., Београд, (1933). стр. 19
  • Правила Аеро-Клуба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Наша Крила, бр.8-9. 1925, Београд,
  • Aero-klub Kraljevine Jugoslavije "Naša krila", Pravila Aero-kluba Kraljevine Jugoslavije "Naša krila", Sloga, Beograd, 1935.
  • Статут Националног Аероклуба Србије "Наша Крила" (измењен на 34. скупштини 26. марта 2010.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]