Краљевско хрватско домобранство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Краљевско хрватско домобранство
Coat of Arms of the Royal Croatian Home Guard.svg
Ознака на капи официра Краљевског хрватског домобранства у Првом свјетском рату
Постојање1868—1918.
ЗемљаШаблон:Подаци о застави Краљевина Хрватска и Славонија
 Аустроугарска
ОгранакКраљевско угарско домобранство
Гарнизон (сједиште)Загреб
МотоЗа краља и домовину
Ангажовање
Команданти
Врховни заповједник Краљевског угарског домобранстваВилим Клобучар
Заповједник Краљевског хрватског домобранстваМихаел Михаљевић
Значајни
команданти
Мирослав Кулмер
Стјепан Саркотић
Светозар Боројевић
Инсигније
Застава пукова Краљевског хрватског домобранстваColors k.k. Domobranstvo.PNG
Реверс заставе пукова Краљевског хрватског домобранстваColors k.k. Domobranstvo R.png

Краљевско хрватско домобранство,[1][2][3][4] познато и као Краљевско хрватско-угарско домобраство[5][6] или Хрватско-славонско домобранство[7][8] (њем. Kroatisch-slawonische Landwehr,[9] мађ. Horvát-szlavon Honvédség[10]), било је територијална оружана сила на подручју Краљевине Хрватска и Славоније у саставу Краљевског угарског домобранства од 1868. до 1918. године. Настало је послије Хрватско-угарске нагодбе и уз аустријско и угарско, било је дефакто једно од три посебна домобранства у саставу Аустроугарске војске.[11]

Јединице домобранства учествовале су у окупацији Босне и Херцеговине 1878. године и у Првом свјетском рату. Оружане јединице под истим називом су осниване у два наврата, први пут 1941—1944. и други пут 1991—2003.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Izvještaj sa sjednice Sabora”. Primorac, list za politiku, narodno gospodarstvo i pomorstvo (на језику: хрватски). Kraljevica. 136. 12. 11. 1876. Приступљено 19. 11. 2019. 
  2. ^ „Narodnjačka čestitka hrvatskoj domovini”. Primorac, list za politiku, narodno gospodarstvo i pomorstvo (на језику: хрватски). Kraljevica. 117. 30. 12. 1875. Приступљено 19. 11. 2019. 
  3. ^ „Naš vjestnik”. Branislav, list za politiku i narodno gospodarstvo (на језику: хрватски). Osijek. 21. 8. 1878. Приступљено 19. 11. 2019. 
  4. ^ „sjednica održana 12. siječnja 1884”. Saborski dnevnik Kraljevinah Hrvatske, Slavonije i Dalmacije (на језику: хрватски) (LXXI изд.). Tiskara "Narodnih novinah,". 1884. стр. 1001. Приступљено 19. 11. 2019. 
  5. ^ Pliverić, Josip (1907). Spomenica o državnopravnih pitanjih hrvatsko-ugarskih (на језику: хрватски). Zagreb: Komisionalna naklada knjižare L. Hartmana (Stj. Kugli). стр. 20—31. Приступљено 19. 11. 2019. 
  6. ^ Krleža, Miroslav (1964). Sabrana djela Miroslava Krleže (на језику: хрватски). Zora. стр. 456. Приступљено 19. 11. 2019. 
  7. ^ „Zemlje ugarske krune 1880.-1914. u svijetlu statističkih izvora”. www.ffzg.unizg.hr (на језику: хрватски). Odsjek za povijest - Filozofski fakultet u Zagrebu. Приступљено 19. 11. 2019. 
  8. ^ Suchorzebska, Ewelina (2009). „Zur Geschichte der polnischen Militärsprache in der Habsburgermonarchie” (на језику: немачки). uniwien: 16. doi:10.25365/thesis.5455. Приступљено 19. 11. 2019. »...ein gemeinsames Heer und eine gemeinsame Marine unter einem Reichskriegsminister vor, außerdem drei Landwehren, eine österreichische, eine ungarische und eine kroatisch-slawonische.« 
  9. ^ Kulmer, Friedrich (Miroslav) Gf. (на језику: немачки). Österreichisches Biographisches Lexikon und biographische Dokumentation. 2003. ISBN 978-3-7001-3213-4. Приступљено 19. 11. 2019. 
  10. ^ „A Pallas nagy lexikona”. mek.oszk.hu (на језику: мађарски). 1895. Приступљено 19. 11. 2019. »Horvát-Szlavonország« 
  11. ^ Deák, István (1995). Der K.(u.)K. Offizier 1848-1918 (на језику: немачки). Böhlau. стр. 72. ISBN 9783205982425. Приступљено 19. 11. 2019. »Die beiden Wehrgesetze sahen ein gemeinsames Heer und eine gemeinsame Marine unter einem Reichskriegsminister sowie drei Landwehren, nämlich eine östrreichische, eine ungarische und eine kroatisch-slawonische«