Краљевство Израел (Самарија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Краљевство Израел (Самарија)


Kingdoms of Israel and Judah map 830.svg
Израел и Јудеја око 830. године п. н. е.
Географија
Континент Азија
Регија Палестина
Главни град Самарија
Друштво
Службени језик Хебрејски језик
Религија Јудаизам
Политика
Облик државе Монархија
 — Краљ
Историја
Историјско доба Антика
 — Оснивање 930. п. н. е.
 — Распад 722. п. н. е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Kingdom of Israel 1020 map.svg Краљевство Израел (уједињено) Новоасирско царство Human headed winged bull facing.jpg

Краљевство Израел (хеб. מַמְלֶכֶת יִשְׂרָאֵל, стан. Mamlekhet Yisra'el тиб. Mamléḵeṯ Yiśrāʼēl) је било, према Библији, једна од држава наследица старијег Уједињеног краљевства (које се такође често назива Краљевство Израел). Верује се да је постојало од 930их п. н. е. све до 720их п. н. е., када га је покорило Асирско краљевство. Најважнији градови краљевства било су Сихем, Терса и Шомрон (Самарија). Историчари често називају ову државу Северним краљевством или Краљевством Самарија да га разликују од јужног Краљевства Јудеје.

Извори[уреди]

Једино ванбиблијско помињање Израела и Јудеје налази се у асирским изворима. То није нимало чудно с обзиром на чињеницу да се историја Леванта од деветог века налазила у сенци све моћнијег Асирског царства. Главни извори за историју Израела и Јудеје налазе се у Књигама о царевима Старог завета. Израел је приказан као да заиста припада Јудеји. Опис се заснива на "историји краљева" Израела и "историји краљева" Јудеје. Дискутабилно је питање да ли су ове историје састављене као званичне дворске белешке или као облик популарне историје.

Небиблијски извори за историју Израела су ретки. Међутим, обимни археолошки остаци сведоче о чињеници да је краљ Омри (Амрије) основао нову престоницу на локалитету Самарије.

Пад Уједињеног краљевства[уреди]

Убрзане промене које су наступиле након Соломонове смрти показале су да је његова држава, и поред бројних успеха, била веома нестабилна и склона да се распадне на своје конститутивне делове. Тачно то се и догодило одмах после Соломонове смрти (око 930/922. године п. н. е). У време Соломонове смрти, државе Арам Зобе и Дамаска постале су независне, а Едом се успешно побунио. Опис пада уједињене краљевине дат је у Првој књизи о царевима. У њој је дат редослед догађаја по којима је Соломон запоставио одржавање чистоће у вези са култом Јахве. То је за последицу имало уздизање супарничког краља северу. Устанак је подстакао пророк Ахија из Силоха који је прорекао Јеровоаму, надзорнику државних најамних радника, да ће постати краљ десет племена на северу. Соломон је неуспешно покушао да убије Јеровоама који бежи у Египат. Јеровоам је по Соломоновој смрти изазвао његовог сина и наследника Ровоама у вези са питањем захтева принудно рада који је Јудеја наметала северном суседу. Ровоам је охоло одбио захте. Након безуспешних покушаја да наметне послушност, Ровоам се повукао у Јерусалим. Од уједињене краљевине Израиља настале су две државе: Северно краљевство са седиштем у Самарији и Јужно краљевство са центром у Јерусалиму.

Историја[уреди]

Депортовање Јевреја у Асирију

Политичка историја Израела и Јудеје реконструисана је на основу библијског материјала. Између две државе нису увек били лоши односи. Повремено су склапани и политички бракови. Међутим, две државе су увек нелагодно коегзистирале и постојало је неколико крвавих ратова на граници. Израел је био далеко већи од свог јужног суседа што је значило да је чешће и уз веће штете био увлачен у велике сукобе.

Након Соломонове смрти, Северно краљевство било је политички нестабилно. Није имало општеприхваћеног краља нити признати центар. Због тога је једно време (до 876. године п. н. е.) трајала борба за контролу. И поред тога, Израел је остао стабилна политичка јединица. Важан владар Израела био је Омри (876-869) . Након успешног доласка на власт, Омри је основао нову престоницу - Самарију. Самарија је од тада била политички центар Израела. Под Омријевом династијом, односи са Јудејом били су мирни због династичког брака. Асирски извори помињу Израел као "кућу Омрија" што сведочи о значају и моћи овог краља. Богатство Израела огледа се и у савезу којег је краљевство склопило са богатим феничанским градом Тиром. Савез је био уперен против асирске контроле важних трговачких тачака на Леванту под владавином краља Шалмансера III (853. година).

Омријева династија збачена је крвавом побуном која је, могуће, била резултат напада Асираца. Побуну је подигао један од Омријевих генерала, Јуј, који је побио читаву Омријеву породицу и основао нову династију која ће Израелом владати стотину година. Најважнији догађај током владавине ове династије јесте сукоб са Дамаском око трговачких путева.

Узрок пада династије Јуја је, вероватно, војна акција асирског краља Тиглат-Пилесера III. У периоду од 745. до 722. године, Израел су погодили унутрашњи немири праћени честим узурпирањем краљевског престола. Асирском краљу је вероватно већ у овом периоду плаћао данак израелски краљ Менајим. У замену за то, асирски краљ помогао је Менајиму да освоји власт. Менајимови крвави покушаји да сакупи новац за Асирију довели су до атентата у коме је убијен. На престо долази Фекај који ступа у савез са старим противником Асирије, Дамаском. Савезу се прикључио и Едом. Њихов циљ био је да створе антиасирски блок који би преузео чворне тачке у трговини.

Пад Израела[уреди]

У оваквој ситуацији, јудејски краљ Ахаз (Јоахаз I) замолио је Тиглат-Пилесера III да интервенише у његову корист против непријатеља, нудећи му заузврат савез и данак. Асирски краљ се одазвао позиву и опсео Дамаск. Град је пао након двогодишње опсаде, 732. године. Територија Дамаска подељена је на асирске провинције, а део народа је депортован. Краљ је погубљен. Током истог похода, Асирци су освојили велике делове Израела, остављајући слабу државу са средиштем у Самарији. Краљевство је постало вазална држава Асирије. Међутим, након ковања завере са Египтом, чак и преостали делови краљевства престали су да постоје. Краљ, племство и елитни коњички одреди су депортовани. Народи из области Загроса, Вавилона и Арабије насељени су на просторима Израела.

Израелски краљеви[уреди]

Израелски краљеви

Постоје бројне различите хронологије владавина израелских краљева. Наведену хронологију саставио је амерички оријенталист и археолог Вилијам Албрихт.

Владар Владавина
Јеровоам 922-901
Надаб 901-900
Баша Израелски 900-887
Ила 877-876
Зимрије 876
Омри 876-869
Ахаб 869-850
Охозија 850-849
Јорам 849-842
Јуј 842-815
Јоахаз 815-801
Јоас 801-786
Јеровоам II 786-746
Захарија Израелски 746-745
Салум 745
Менајим 745-738
Факија 738-737
Фекеј 737-732
Осија Израелски 732-722

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић
  • Историја старог истока - Амели Курт