Краљица Гиневра

С Википедије, слободне енциклопедије

Краљица Гиневра (енгл. Guinevere, велш. Gwenhwyfar) је легендарна краљица Камелота и супруга краља Артура, која се помиње у средњовековним велшким хроникама, као и енглеским и француским епским песмама о краљу Артуру и витезовима округлог стола, које чине Британски циклус (енгл. Matter of Britain) у енглеској и француској средњовековној књижевности.[1][2]

Легенда[уреди | уреди извор]

Легенда о Артуру и Гиневри први пут се помиње у Историји краљева Британије (лат. Historia Regum Britanniae) велшког монаха Џефрија од Монмута (1095-1155), и разликује се у детаљима зависно од извора. У основи, Гиневра се из дужности удаје за краља Артура, кога поштује као јунака и господара, али брак остаје без деце. Гиневру отимају краљеви непријатељи, а спасава је Артуров најбољи витез и пријатељ, Ланселот. Ослобођена краљица се заљубљује у Ланселота, који, након дугог колебања између дужности према краљу, витешке части и својих осећања, постаје њен тајни љубавник. Проказани од краљевих непријатеља, љубавници су ухваћени на делу и осуђени на смрт, али их Артур обоје помилује: Ланселот је протеран, а Гиневра затворена у манастир. Губитак супруге и најбољег пријатеља тешко погађа Артура, што користе његови непријатељи да започну рат, који се завршава Артуровом смрћу и падом Британије.[1][2]

Популарност[уреди | уреди извор]

Легенда о краљу Артуру и Гиневри била је веома популаран мотив у поезији и књижевности, од француских витешких романси из 12. и 13. века, преко Томаса Малорија и његовог романа Артурова смрт (франц. Le Morte d'Arthur), до модерних историјских романа Бернарда Корнвела (енгл. The Warlord Chronicles, 1995-1997). Ова тема је екранизована много пута, а краљицу Гвинивир играле су:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Coghlan, Ronan (1992). The encyclopaedia of Arthurian legends. Internet Archive. Shaftesbury, Dorset ; Rockport, Mass. : Element Books. ISBN 978-1-85230-199-6. 
  2. ^ а б Hopkins, Andrea (2004). The book of Guinevere : legendary Queen of Camelot. Internet Archive. Glasgow : Saraband. ISBN 978-1-887354-04-2.