Креативна индустрија

Креативне индустрије се односе на низ економских активности које се баве генерисањем или експлоатацијом знања и информација . Могу се називати и културним индустријама (посебно у Европи) или креативном економијом, а у Латинској Америци и на Карибима се називају наранџастом економијом.

Креативна економија Џона Хокинса обухвата оглашавање, архитектуру, уметност, занате, дизајн, моду, филм, музику, сценске уметности, издаваштво, истраживање и развој, софтвер, играчке и игре, ТВ и радио и видео игре. Неки стручњаци сматрају да образовна индустрија, укључујући јавне и приватне услуге, чини део креативних индустрија. Постоје различите дефиниције шта обухвата овај сектор.

Креативне индустрије постају све важније за економско благостање, а заговорници сугеришу да је „људска креативност ултимативни економски ресурс“ и да ће „индустрије двадесет првог века све више зависити од стварања знања кроз креативност и иновације“.

Види још

• Забава
• Издаваштво
• Паметни град

Литература

• „The Creative Economy”. BusinessWeek magazine. 2000-08-28. Архивирано из оригинала 18. 10. 2000. г. Приступљено 2006-08-18. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Buitrago, Pedro & Duque, Iván. The Orange Economy: An Infinite Opportunity Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2014). Washington, DC: Inter-American Development Bank 2013
• Caves, Richard E. (2000), Creative Industries: Contracts between Art and Commerce, Harvard Univ. Press, ISBN 978-0674001640  Description and preview.
• DCMS (2001), Creative Industries Mapping Document 2001 (2 изд.), London, UK: Department of Culture, Media and Sport, Архивирано из оригинала 2008-07-27. г., Приступљено 2007-05-26 
• DCMS (2006), Creative Industries Statistical Estimates Statistical Bulletin (PDF), London, UK: Department of Culture, Media and Sport, Архивирано из оригинала (PDF) 2007-06-14. г., Приступљено 2007-05-26 
• De Beukelaer, Christiaan (2015), Developing Cultural Industries: Learning from the Palimpsest of Practice, European Cultural Foundation, Архивирано из оригинала 13. 08. 2022. г., Приступљено 27. 10. 2025 
• De Beukelaer, Christiaan; Spence, Kim-Marie (2019), Global Cultural Economy, Routledge 
• Florida, Richard (2002), The Rise of the Creative Class. And How It's Transforming Work, Leisure and Everyday Life, Basic Books, ISBN 978-1541617742 
• Hesmondhalgh, David (2002), The Cultural Industries, SAGE, ISBN 978-1526424099 
• Howkins, John (2001), The Creative Economy: How People Make Money From Ideas, Penguin, ISBN 978-0141977034 
• Lash, S; Urry, J (1994), Economies of Sign and Space, SAGE, ISBN 978-0803984714 
• Landry, Charles; Bianchini, Franco (1995), The Creative City (PDF), Demos, ISBN 978-1-898309-16-1, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2022. г., Приступљено 27. 10. 2025 
• Nielsén, Tobias (2006), The Eriba Model – an effective and successful policy framework for the creative industries (PDF), The Knowledge Foundation, Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-03. г., Приступљено 2013-02-11 
• UNCTAD (2008), Creative Economy Report (PDF), UNCTAD, ISBN 978-0-9816619-0-2, Приступљено 2009-11-28 
• UNESCO, Creative Industries – UNESCO Culture, UNESCO, Архивирано из оригинала 2009-08-26. г., Приступљено 2009-11-24 
• Parrish, David (2005). T-Shirts and Suits: A Guide to the Business of Creativity, Merseyside ACME.
• Pasquinelli, Matteo (2006). „Immaterial Civil War: Prototypes of Conflict within Cognitive Capitalism”. Архивирано из оригинала 2015-03-29. г. Приступљено 2015-05-16. . In: Lovink, Geert and Rossiter, Ned (eds). MyCreativity Reader: A Critique of Creative Industries, Amsterdam: Institute of Network Cultures, 2007.
• Towse, Ruth (2002). Book Review of Creative Industries, Journal of Political Economy, 110: 234-237.
• Van Heur, Bas (2010) Creative Networks and the City: towards a Cultural Political Economy of Aesthetic Production. Bielefeld: Transcript.
• Gielen, Pascal (2013) "Creativity and other Fundamentalisms". Mondriaan: Amsterdam.