Крешо Ракић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
КРЕШО РАКИЋ
Krešo Rakić.jpg
Крешо Ракић
Датум рођења (1919-10-27)27. октобар 1919.(98 год.)
Место рођења Метковић
 Краљевина Југославија
Датум смрти почетак децембра 1941. (22 год.)
Место смрти Раков Поток, код Загреба
Хрватска НД Хрватска
Професија ђак Техничке школе
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 23. јула 1952.

Крешо Ракић (Метковић, 27. октобар 1919Раков Поток, код Загреба, почетак децембра 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 27. октобра 1919. године у Метковићу. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у родном граду, након чега се 1932. године његова породица преселила у Загреб, где је завршио трећи и четврти разред гимназије. Године 1936, уписао је Средњу техничку школу (грађевински смер), коју је због болести завршио тек у пролеће 1941. године. Средња техничка школа, која је била под утицајем комуниста, утицала је на Крешино политичко опредељење. Године 1936, био је примљен за члана Савеза комунистичке омладине Југославије. У периоду од 1939. до 1941. године, допринео је учвршћењу и омасовљењу скојевске организације у Средњој техничкој школи. Био је оснивач културно-уметничког друштва „Техничар“. Тада је постао и члан Комунистичке партије Југославије.

После уласка окупатора у Загреб и проглашења Независне Државе Хрватске 1941, Крешо је већ крајем маја био један од организатора демонстрација средњошколске омладине против усташке националистичке политике. Био је и један од покретача и организатора растурања летака по школама и писања антифашистичких парола по Загребу. Убрзо је постао руководилац ударне групе, те организатор и извршилац неколико диверзантских акција по Загребу. Средином јула, учествовао је у организовању бега групе интернираца из логора Керестинец. Истог месеца, он и његова група запалили су стадион у Максимиру, чији је материјал био предвиђен за изградњу логора. Учествовао је, почетком августа, у акцији код Ботаничког врта, када је ударна група бомбама напала 28 усташа. У септембру је био један од нападача на немачки аутобус с војницима у Звонимировој улици. Поред планирања и извођења диверзантских акција, радио је и на упућивању нових бораца из Загреба у партизане.

Приликом једног састанка, 22. новембра 1941, на углу Кватерникова трга и Хајнзелове улице, ухапшен је са још четворицом другова и одведен у полицијску станицу. Након уласка у полицијску заграду, извукао је бомбу из џепа и покушао да је активира, али су га полицијаци оборили на под и у томе спречили. После тога је наредних дана био изложен бруталном мучењу и батинању, али ништа није признао. Почетком децембра, заједно са седамнаесторицом другова био је одведен на стрелиште код Ракова Потока у близини Загреба, где су стрељани.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]