Крива Феја

Крива Феја
Крива Феја;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врањска Бања
Становништво
— 2011.	590
Географске карактеристике
Координате	42° 33′ 03″ СГШ; 22° 11′ 19″ ИГД / 42.550833° СГШ; 22.1885° ИГДКоординате: 42° 33′ 03″ СГШ; 22° 11′ 19″ ИГД / 42.550833° СГШ; 22.1885° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1310 м
	Крива Феја Крива Феја на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	17543
Позивни број	017
Регистарска ознака	VR

Крива Феја је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 870 становника (према попису из 1991. било је 1223 становника).

Овде се налази Основна школа Краљ Петар Први Ослободилац (Крива Феја).

Порекло имена[уреди | уреди извор]

Предање каже да је у овом селу подно планине Бесна Кобила живела девојка по имену Феја. Једног дана је она узјахала кобилу која је затим почела да се баца као да је бесна. Феја је пала са ње и од тада су је прозвали Крива Феја. Касније је и њено село добило то име, а планина име Бесна кобила.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Крива Феја живи 736 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (41,7 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.708
1953.	1.785
1961.	1.779
1971.	1.823
1981.	1.594
1991.	1.223	1.222
2002.	870	879
2011.	590

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	861	98,96%
Црногорци	1	0,11%
Муслимани	1	0,11%
Бугари	1	0,11%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	6	12
80+	7	20
75—79	13	17
70—74	21	34
65—69	27	47
60—64	38	33
55—59	28	29
50—54	35	32
45—49	27	24
40—44	36	25
35—39	27	20
30—34	36	15
25—29	40	21
20—24	30	19
15—19	30	13
10—14	21	19
5—9	11	21
0—4	17	19
Просек :	41,7	46,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	272	283	304	372	399	357	298

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	60	92	56	35	29	11	13	2	0	0	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	401	147	219	25	10
Женски	361	55	214	85	7
УКУПНО	762	202	433	110	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	176	41	0	80	10
Женски	51	22	0	8	7
УКУПНО	227	63	0	88	17
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	12	5	0	4
Женски	0	0	4	1	0
УКУПНО	0	12	9	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	8	6	2
Женски	0	0	0	1	6
УКУПНО	0	1	8	7	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	5
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	2	0	0	7

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Град Врање
Градске општине	Врање Врањска Бања
Насељена места	Александровац Бабина Пољана Барбарушинце Барелић Бели Брег Бојин Дел Бресница Бујковац Буљесовце Буштрање Вишевце Власе Врање Врањска Бања Вртогош Големо Село Горња Отуља Горње Жапско Горње Пунушевце Горње Требешиње Горњи Нерадовац Градња Гумериште Давидовац Добрејанце Доња Отуља Доње Жапско Доње Пунушевце Доње Требешиње Доњи Нерадовац Драгобужде Дреновац Дубница Дуга Лука Дулан Дупељево Златокоп Изумно Катун Клашнице Клисурица Копањане Корбевац Корбул Коћура Крива Феја Крушева Глава Кумарево Купининце Лалинце Лева Река Лепчинце Липовац Луково Марганце Мечковац Мијаковце Мијовце Миланово Миливојце Моштаница Наставце Несврта Нова Брезовица Обличка Сена Оштра Глава Павловац Паневље Пљачковица Првонек Превалац Преображење Ранутовац Ратаје Рибинце Ристовац Рождаце Русце Себеврање Сикирје Сливница Смиљевић Содерце Средњи Дел Станце Стара Брезовица Стари Глог Стрешак Стропско Струганица Студена Суви Дол Сурдул Тесовиште Тибужде Топлац Трстена Тумба Ћуковац Ћурковица Урманица Ушевце Црни Врх Црни Луг Честелин
Знамења, тврђаве и музеји	Бели мост Чика Митке Пашин конак Марково Кале Амам Народни музеј у Врању Сараина Зграда старог начелства у Врању
Верски објекти	Саборна црква у Врању Манастир Светог оца Николаја у Врању Црква Свете Петке у Врању
Култура	Позориште Бора Станковић Јавна библиотека Бора Станковић Врање Омладински културни центар Врање
Образовање	Гимназија Бора Станковић Педагошки факултет Народни универзитет Висока школа примењених струковних студија
Грб Врања

Претрага

Мени за навигацију

Крива Феја

Садржај

Порекло имена[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]