Крик (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крик
Křik12.jpg
Крик
Изворни наслов Křik
Режија Јаромил Јиреш
Сценарио Лудвик Ашкензи на основу његове приповетке
Главне улоге Ева Лиманова
Јозеф Абрхам
Музика Јан Клусак
Камера Јарослав Кучера
Студио Студио Барандов
Година 1963.
Трајање 80 минута
Земља  Чехословачка
Језик чешки
IMDb веза

Крик“ (чеш. Křik) чехословачки је играни филм из 1963. Режирао га је Јаромил Јиреш и представља његово прво дугометражно остварење у каријери. Сценарио је заснован на приповеци Лудвика Ашкензија. У овом поетском филму[1] главни протагонисти су млади брачни пар, Славек (Јосеф Абрхам) и Ивана (Ева Лиманова), који очекују прву бебу. Славек одводи Ивану у породилиште, али обоје интензивно размишљају једно о другом. И док се Ивана кроз флешбекове сећа заједничке прошлости, Славек, сусрећући се са различитим клијентима док поправља телевизоре широм Прага, постаје осетљив на многобројне негативне апсекте несавршеног света, у којем треба да расте њихово дете.

„Крик” се сматра једним од првих, ако не и првим филмом, чехословачког новог таласа. Интернациналној публици је приказан на Канском фестивалу 1964. „Крик” је формално инспирисан француским авангардним филмом и остварењима француског новог таласа, поготово у погледу тежње ка документаризму. Јиреш је, такође, примењивао до тада неубичајне поступке кретања камере и поигравао се са тачкoм гледишта.

Заплет филма[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Телевизијски сервисер Славек (Јозеф Абрхам) доводи своју жену Ивану (Ева Лиманова) у породилиште. Од тренутка растанка, њих двоје не престају да мисле једно о другом. Њихово сећање на заједнички живот се представља у низу сценских фрагментата. Сећају се како су се упознали, бриге живота у изнајмљеном стану, венчање, опремање новог стана итд. Такође, сећају се ситних свађа и чињенице да у први мах нису желели бебу. Док Ивана чека порођај, Славек наставља са својим дневним обавезама сервисирања телевизора. У сусрету са различитим клијентима широм Прага Славек постаје осетљивији на различите неправде попут класне неједнакости, опасности од атомске бомбе, прељуба, расизма, лицемерних припадника елите и чињенице да је историја света једна непрестана историја ратовања. Он схвата да је свет где ће расти његово дете далеко од идеалног. Филм се завршава рађањем Славекове и Иванине ћерке.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Ева Лиманова Ивана
Јозеф Абрхам Славек
Јан Верих наратор

Референце[уреди]

  1. Hames (2009). стр. 57.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]