Криминалистика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Криминалистика (по прагматичкој дефиницији) је она наука која проучава, проналази и усавршава научне и на практичном искуству засноване методе и средства, која су најпогоднија да се открије и разјасни кривично дјело, открије и приведе кривичној санкцији учинилац, обезбиједе и фиксирају сви докази ради утврђивања (објективне) истине, као и да се спријечи извршење будућих планираних и непланираних кривичних дјела.

Израз тактика долази од грчког „taktike techne“ – вјештина поступања. Ради се о стручном изразу из области ратних вјештина, а значи учење о вођењу чета. Израз „криминалистичка тактика“ први пут употребљава Алберт Вајнгарт у свом дјелу истог назива, 1904. године.

Подјела[уреди]

Традиционална подјела је:

  • Криминалистичка тактика је емпиријска дисциплина која изучава и усавршава општа криминалистичка правила и радне методе у циљу њихове практичне примјене приликом сузбијања криминалитета, односно, у циљу откривања и расвјетљавања извршених кривичних дјела, као и њиховог спречавања.
  • Криминалистичка техника представља посебну област криминалистике која се бави изналажењем, прилагођавањем, усавршавањем и примјеном најпогоднијих метода и средстава из области природних и техничких наука.
  • Криминалистичка методика (посебна тактика) има за циљ примјену метода и средстава криминалистичке тактике и криминалистичке технике на одређену врсту кривичних дјела. Према томе, криминалистичка методика изграђује и усавршава сопствене методе и средства која се заснивају на специфичностима конкретних врста кривичних дјела.

Криминалистика се такође може подијелити и на:

  • Хеуристичку криминалистику — која приступа кривичном дјелу као реалној појави, дјелатности од почетне сумње о кривичном дјелу коју творе: прикупљања података и њихово испитивање, стварање претпоставки, закључивање, поређење, одбацивање, прихваћање итд. Њена средишња категорија је податак који је у поступовном смислу показатељ. У истраживачкој компоненти означује се и као откривање (спрјечавање) кривичног дјела и починилаца. Сврха је прикупљање сазнања нужних за покретање кривичног поступка.
  • Силогистичку криминалиситику — за разлику од хеуристичке, приступа кривичном дјелу такође као стварној појави, али уоквиреној у предмету кривичног поступка. Она полази од вјероватности да је одређена особа починила одређено кривично дјело и разматра најсврсиходније начине извођења поступовних радњи, нарочито извођења појединих доказа. Њена средишња категорија је у поступовноме смислу доказ, али усто она разматра и друга важна питања.

Златна питања криминалистике[уреди]

Златна или основна питања криминалистике су она питања на која треба дати тачне одговоре, који се потврђују прикупљеним доказима, чиме се сматра да је одређено кривично дело расветљено и доказано. Ова питања треба да буду присутна током целог кривичног поступка, како у истрази, тако и на главном претресу.

Постоји девет златних питања криминалистике:

  • ШТА се десило - (да ли се ради о кривичном делу)
  • ГДЕ се десило - (место извшења)
  • КАДА се десило - (време извршења)
  • КАКО је извршено - (начин извршења)
  • ЧИМЕ је извршено - (средство извршења)
  • С КИМЕ је извршено - (колико лица је учествовало у извршењу кривичног дела)
  • ЗАШТО се десило - (мотив извршења)
  • КО је учинилац - (најважније питање)
  • НАД КИМ је извршено - (објекат напада, жртва)

Златна питања криминалистике постављају се приликом:

  • пријављивања кривичних дела од стране оштећених
  • прикупљања потребних обавештења од грађана, очевидаца и других лица
  • обављања свакодневних полицијских послова
  • вршења увиђаја
  • саслушања осумњиченог
  • суђења

Литература[уреди]

  • Quinche, Nicolas, « Les victimes, les mobiles et le modus operandi du criminaliste suisse R.-A. Reiss. Enquête sur les stratégies discursives d’un expert du crime (1906-1922)" in Revue Suisse d’Histoire, 58, no 4, décembre 2008.
  • Đorđe Ignjatović, - "Kriminologija", izdavač: "Dosije", 11.izdanje, 2011.
  • Momira Kostić, Slobodanka Konstantinović-Vilić, Vesna Nikolić-Ristanović, - "Kriminologija", izdavač: "Prometej-Zemun", 4.izdanje, 2011.
  • Berislav Pavišić, Petar Veić, Duško Modly, - "Kriminalistika", izdavač: "Dušević & Kršovnik", 2012.

Спољашње везе[уреди]