Кримски Татари

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Татари.
Кримски Татари
Qırımtatarlar
Flag of the Crimean Tatar people.svg
Menli I Giray.jpg
Tuhaj Bej.jpg
Islam I Giray.gif
Taras Triasylo.jpg
Agatangel Krymskyi.jpg
Gaspirali1872.jpg
Noman Chelebicihan.jpg
Amet-khan Sultan.jpg
Конкурс кузнечных костюмов на 12 международном кузнечном фестивале в Донецке 010.jpg
Mustafa Dzhemilev2.jpg
Photo of Bekir Chobanzade in poetry collection "Boran".jpg
ESC2016 winner's press conference 05.jpg
Језици
кримскотатарски, украјински и руски
Религија
сунитски ислам, ханафијски мезхеб
Кримскотатарске жене на Криму с почетка 20. века
Процентуално учешће Кримских Татара у рејонима Крима

Кримски Татари су туркијски народ који претежно живи на полуострву Крим, у којој чини око 12% становништва и представља трећи народ по бројности, после Руса (58%) и Украјинаца (24%). Језик Кримских Татара је један од три службена језика Аутономне Републике Крим. По вери су муслимани, а говоре кримско-татарски језик који припада туркијској групи алтајске породице језика. У Украјини их има око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики број живи и у дијаспори, посебно у Турској и Узбекистану. У прошлости су имали своју државу која се називала Кримски канат.

Током Другог светског рата, цела популација Кримских Татара је била жртва совјетске политике. Иако је велики број Кримских Татара служио у Црвеној армији и учествовао у партизанским активностима на Криму током рата, постојање Татарске легије у војсци нацистичке Немачке и колаборација татарских верских и политичких вођа са Хитлером послужило је Совјетима као изговор да прогласе целокупно становништво Кримских Татара за сараднике нациста.

Сви Кримски Татари су депортовани масовно, у виду колективног кажнавања, 18. маја 1944. као специјални насељеници у Узбечку ССР и друге удаљене делове Совјетског Савеза.[1]

Мада је совјетски декрет из 1967. повукао оптужнице против Кримских Татара, совјетска влада није урадила ништа да убрза њихово поновно насељавање на Крим и исплати одштете за изгубљене животе и конфисковану имовину. Кримски Татари су, имајући традицију отпора комунизму, успели да створе независну мрежу активиста.[2] Кримским Татарима није било дозвољено да се врате на Крим све до почетка перестројке средином осамдесетих година 20. века.

Референце[уреди]

  1. Subtelny (2000). стр. 483.
  2. Buttino (1993). стр. 68.

Литература[уреди]