Кримски бор
| Кримски бор | |
|---|---|
| |
| Pinus nigra var. pallasiana | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Дивизија: | Pinophyta |
| Класа: | Pinopsida |
| Ред: | Pinales |
| Породица: | Pinaceae |
| Потпородица: | Pinoideae |
| Род: | Pinus |
| Врста: | |
| Подврста: | P. n. subsp. pallasiana
|
| Триномијално име | |
| Pinus nigra subsp. pallasiana (Lamb.) Holmboe
| |
Кримски бор (лат. Pinus nigra var. pallasiana), познат и као кримски црни бор и Паласов црни бор је подврста црног бора (Pinus nigra) чији ареал обухвата полуострво Крим, по ком је и добио име, источну Турску, северни Иран и Кавказ.[2] Као у самљене енклаве, састојине кримског бора јављају се још и у Грчкој, Бугарској, Северној Македонији и Србији.[3]
У Србији се јавља само као усамљена енклава[4] на југозападној падини Црноока, највишег врха планине Дукат[5] осилеграда.[6] Због тога је законом заштићен, као природна реткост на подручју Србије, док је станиште на Црнооку проглашено за Строги природни резерват Јарешник.[7]
Станиште
[уреди | уреди извор]
Кримски бор је дуговечна врста. Може доживети 500–600 година. Лако се прилагођава различитим врстама земљишта, иако преферира кречњачко. Као приморска врста има мале захтеве у односу на влагу земљишта.[8] На Црнооку, једином станишту ове врсте у Србији, расте на подлози од кристаластих шкриљаца.[4] Расте на надморским висинама до 2.000 метара.[2] Нешто слабије подноси мраз од обичног црног бора. Отпоран је на градско загађење.[9]
Изглед
[уреди | уреди извор]Кримски бор разликује се од црног бора пре свега дужим лисним рукавцима (18-26 mm). Четине су круте и тамнозелене. Шишарице су нешто веће него код основне врсте и светлосмеђе.[3] Овогодишње гранчице су жуте до светлосмеђе и сјајне.[7]
Овај бор расте веома споро.[9] Старија стабла достижу висину до 30 m, са дугим и јаким гранама код стабала која расту на осами. Стабла која расту у густом склопу имају дуго и чисто дебло, и малу крошњу.
У резервату природе „Јарешник“ кримски бор расте у густом склопу, где су присутне све класе старости – од подмлатка до зреле састојине. У млађим и средњедобним деловима састојине налази се велики број јединки на јединици површине. Стабла су права, чиста од грана, са јако кратком и малом крошњом. Код најстаријих стабала пречник на прсној висини прелази 1 m а висина 30 m. Најдебља стабла су са дебелом кором, ишараном са сиво – смеђим плочама, које су подељене тањим браздицама у горњем делу стабла, и дебљим браздама у доњем делу стабла. Старост најстаријих борова износи око 250 година.[8]
Заштита
[уреди | уреди извор]До пре 300 година кримски бор покривао је већи део полуострва Крим. Међутим, борове шуме су интензивно сечене за изградњу поморске флоте Руског царства, а истовремено су се ослобађале површине за обрадиво земљиште. Због тога се број стабала кримског бора на Криму драстично смањио. Врста се налази у Црвеној књизи Украјине и Руске Федерације и њена сеча је забрањена.[9]
Присуство кримског бора у Србији први пут је споменуо Лујо Адамовић 1909. године, али без прецизних података о његовој дистрибуцији. Тачан локалитет ове популације на територији Србије први пут је објавио хрватски ботаничар руског порекла[10] Лав Рајевски 1950. године.[4] Подручје шуме кримског бора на југозападној падини планине Црноок у југоисточној Србији стављен је под заштиту I категорије, као Строги резерват природе „Јарешник“. Заштићено је као природно добро од међународног и националног, односно изузетног значаја. Његова заштита је веома важна ради очувања ове јединствене шуме кримског бора у Србији, која је опстала на крајњој северозападној граници свог ареала. Опстанак шума кримског бора на крајњој северозападној граници свог ареала, представља посебну еколошку вредност.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Aljos Farjon (IUCN SSC Conifer Specialist Group) (2011-08-11). „IUCN Red List of Threatened Species: Pinus nigra subsp. pallasiana”. IUCN Red List of Threatened Species. Архивирано из оригинала 04. 08. 2025. г. Приступљено 2026-01-28.
- ^ а б „Pinus nigra ssp. pallasiana”. Cambridge University Botanic Garden (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-27.
- ^ а б „Pinus nigra”. Pokloni mi cvet. 4. 1. 2018. Приступљено 2026-01-28.
- ^ а б в Šarac 2014, стр. 171-172
- ^ „DUKAT (Crnook 1881 m) -”. Planinarenje za neupućene (на језику: српски). Приступљено 2026-01-27.
- ^ а б ЈП Србијашуме 2019, стр. 3
- ^ а б Šarac 2014, стр. 11
- ^ а б ЈП Србијашуме 2019, стр. 8
- ^ а б в „Crimean pine”. arboretum.live (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-28.
- ^ „Rajevski, Lav”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2026-01-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Šarac, Zorica (2014). UTVRĐIVANJE VARIJABILNOSTI I DIFERENCIJACIJE PRIRODNIH POPULACIJA PINUS NIGRA ARNOLD U SRBIJI KORIŠĆENJEM FITOHEMIJSKIH I MOLEKULARNIH MARKERA (PDF). Beograd: UNIVERZITET U BEOGRADU, BIOLOŠKI FAKULTET. Приступљено 27. 1. 2026.
- ПЛАН УПРАВЉАЊА СТРОГИМ РЕЗЕРВАТОМ ПРИРОДЕ „ЈАРЕШНИК“ за период 2020 - 2029. године (PDF). ЈП Србијашуме. октобар 2019. стр. 3.
- Ostojić, Dragana; Jovanović, Biljana (2007). „Characteristics of Crimean pine (Pinus pallasiana Lamb.) forests in the reserve “Jarešnik” in the district of Bosilegrad” (PDF). Зборник на трудови од III Конгрес на еколозите од Македонија: 86—91.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
