Криптовалута

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Математичком факултету у Београду.
Датум уноса: новембар—децембар 2017.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Мајновање криптовалуте

Криптовалута је облик дигиталне имовине која се користи као средство размене користећи криптографију (криптографија) као начин обозбеђивања сигурности трансакција, контроле стварања додатних новчаних јединица и ради потврде трансфера валуте.[1][2][3]

Криптовалуте се дефинишу као подскуп дигиталних валута, алтернативних валута и виртуелних валута.

Прва криптовалута[уреди]

Биткоин, који је креиран 2009. је прва децентрализована криптовалута.[4]

Од тада, велики број криптовалута је створен.[5] Биткоин и његови деривати (Алткоини) користе децентрализовану контролу [6] насупрот централизованом електронском новцу централно банкарског система.[7] Децентрализована контрола користи биткоинову блокчејн технологију како би јединствену базу података свих трансакција превела у раздељену, децентрализовану главну књигу.[8]

Легалност[уреди]

Статус легалности криптовалута варира од државе до државе и још увек је недефинисан или у стању промене у многима од њих. Док већина држава законом не забрањује коришћење криптовалута, њихов статус као новца није чврсто утврђен. У земљама као сто су Мароко, Боливија, Еквадор, Киргистан, Бангладеш коришћење Биткојина је илегално и законом кажњиво, док је у већини других Бразил, Чиле, Колумбија, Аргентина легалан.

Предности[уреди]

  • Хаковање Blockchain је доста тежак посао, јер захтева истоврмено хаковање неколико хиљада рачунара, што је готово немогуће.
  • Има озбиљан потенцијал да замени тренутни новчани систем у свету, јер број корисника криптовалута расте.
  • Нико не може да промени количину новчића који се користе.
  • Због ограничене количине новчића, отпоран је на инфлацију.
  • Нема потребе да трошимо новац за некакво одржавање рачуна.
  • Свако може да види све трансакције које су икада направљене.
  • Није контролисан ни од кога, већ има своју сопствену мрежу по којој ради, односно користи принцип децентрализације (такозвани "peer to peer").

Критике и мане[уреди]

  • Трансакције криптовалута су неповратан процес након неколико потврда трансакције. Једна од ствари које криптовалуте немају у односу на стандардне кредитне картице је заштита корисника од преваре.
  • Традиционални финансијски производи имају имају јак и развијен систем за заштиту потрошача, за разлику од криптовалута.
  • Многе банке не пружају услуге криптовалутама и њиховим корисницима, такође одбијајући да сарађују са дигитално-валутним компанијама.
  • Криптовалуте треба да задовље многе услове да би могле да се користе на глобалном нивоу. Нпр. број трговаца Биткојином је мали, али константно растући.
  • Са технолошким напредовањем, јављају се потребе за све јачим рачунарима са специјализованим хардвером и софтвером за њихово коришћење.
  • Могу бити заувек изгубљене/уништене због неког штетног софтвера или губитка података на интеренту.[9]
  • Засноване су на компликованим математичким алгоритмима декодирања, тако да многе државе имају доста опрезан приступ њима, бојећи се њихових ефеката на финансијску сигурност.[10]
  • Забране у одређеним државама су достигле ниво огромних новчаних казни.[11]

Референце[уреди]

  1. Greenberg, Andy (20. 4. 2011). „Crypto Currency”. Forbes.com. Приступљено 8. 8. 2014. 
  2. Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
  3. Schuettel, Patrick (2017). The Concise Fintech Compendium. Fribourg: School of Management Fribourg/Switzerland. 
  4. Sagona-Stophel, Katherine. „Bitcoin 101 white paper” (PDF). Thomson Reuters. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 8. 2016. Приступљено 11. 7. 2016. 
  5. Tasca, Paolo (7. 9. 2015). „Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks”. SSRN 2657598Слободан приступ. 
  6. McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015). „What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold”. NewsBTC. Приступљено 15. 9. 2015. 
  7. Allison, Ian (8. 9. 2015). „If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless”. NewsBTC. Приступљено 15. 9. 2015. 
  8. Matteo D’Agnolo. „All you need to know about Bitcoin”. timesofindia-economictimes. 
  9. Sheppard, William (1. 4. 2014). „Keeping Your Cryptocurrency Safe”. C4ss.org. Приступљено 18. 12. 2017. 
  10. 3:00 PM (11. 4. 2014). „Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf”. Meetup.com. Приступљено 18. 12. 2017. 
  11. „Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules”. Bloomberg.com. 18. 12. 2013. Приступљено 18. 12. 2017. 

Литература[уреди]