Криптогени падови код жена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Атонични напад
Криптогени падови код жена
Огуљотина на длану након криптогеног пада
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУргентна медицина
МКБ-10R29.6

Криптогени падови код жена (енгл. Cryptogenic drop attacks) посебна је врста тенденције ка падању, карактеристична за особе женског пола старости између 40 и 65 година. Означени су као „криптогени“, јер лекари немају сазнања зашто се дешавају, а истовремено не поседују ни јасан доказ да су функционалног порекла.[1] Криптогени падови код жена су понекад (доста ретко), застрашујући јер доводе до повреда; најчешће колена, подлактице и лица.

Код особа млађих од 65 година, ако се након дијагностичких истраживања испостави да правог узрока пада нема, они се проглашавају криптогеним падовима јер настају као последица посебне врсте функционалних неуролошких симптома, који се могу сматрати неким обликом врло кратки подвојених (неепилептичких напада).[2]

Ова врста поремећаја не захтева било какву специфичну терапију.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Криптогени падови код здравих жена старијих од 40 година, јављају се у око 3% случајева.[2]

Досадашња истраживања, која су показала да иако се преко 90% ових падова јавља искључиво код особа женског пола, у око 10% случајева они се могу јавити и код мушкараца.

Просечна старост болесника на почетку болести (или од првог пада) је између 45 и 55 година живота, али се падови могу јавити и у било ком делу живота.[3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Криптогени падови најчешће се дешавају без претходног упозорења, претежно док болесница хода. Нису праћени претходним губитком свести, вртоглавицом или осећајем нестабилности.

Узрок њихове појаве је најасан. [2] Како у овој области медицине постоји још увек много тога што о овој врсти падова, није схваћено и разјашњено, они су означени као „криптогени“, јер лекари немају сазнања зашто се дешавају, а истовремено не поседују ни јасан доказ да су функционалног порекла.[1]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Демонстрација атоничног напада

Криптогени пад настаје док пацијент стоји или хода и насатју нагло, без икаквог упозорења. Пацијент у начелу пада милитаво (као да се згужвао) на земљу због изненадног губитка мишићне снаге или хипотоније. Трајање хипотоније мишића креће се од неколико секунди до неколико минута, а опоравак је потпун, тако да је након пада пацијент обично у стању да без ичије помоћи одмах устане и настави са претходном активношћу. Без икаквог видљивог резидуалног напада.[4]

Карактеристично за овај поремећај је да пацијент остаје потпуно свесна током целог догађаја, јер је функција вида, слух, и говора све време очувана.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу:

  • Анаменестичких података, да се ради о жени средњих година, која из необјашњивих разлога повремено падне.
  • Података да ове жене имају нормалан неуролошки налаз
  • Да не постоји (или није доказан) ни један други вероватни узрок који би могао објаснити овај догађај.[1]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести, за које је у више од две трећине падова утврђено да имају сличне менифестације као и криптогени падови:

  • Епилептични напади
  • Менијерова болест са мигренозним вртоглавицама.[5]
  • Вертебробазиларна инсуфицијенција. Ова неуролошка манифестација (нпр, губитак вида, диплопија, вртоглавица, утрнулост, итд), поред изненадног губитка мишићног тонуса у ногама, карактерише се и случајевима изненадног пада без јасно повезаних клиничких манифестација, које се тек накнадним истраживањем могу приписати вертебробазиларној инсуфицијенцији.[6]
  • Кардиоваскуларна синкопа, која укључује синдром каротидног синуса.
  • Ортостатска хипотензије, и вазовагална синкопа.[7][8]
  • Цереброваскуларни поремећаји.[9]
  • Аутоимуни поремећаји, нпр. аутоимуни енцефалитис.[10]
  • Хиподиреоидизама.[11]

Терапија[уреди | уреди извор]

Специфичан облик лечења за ову врсту поремећаја не постоји.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Remler BF, Daroff RB. Falls and Drop Attacks. In: Neurology in Clinical Practice. Ed Bradley WG, Daroff RB, Fenichel GM, Marsden CD. Butterworth-Hainemann, (2000), стр. 19-23.
  2. ^ а б в Remler BF, Daroff RB. Neurology in Clinical Practice. Ed Bradley WG, Daroff RB, Fenichel GM, Marsden CD. Butterworth-Hainemann, 2000.
  3. ^ „Functional or dissociative neurological symptoms, Drop attack”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2016. 
  4. ^ KUBALA, MARK J.; CLARK H. MILLIKAN (1964). „Diagnosis, Pathogenesis, and Treatment of "Drop Attacks"” (Arch Neurol. 1964;11(2):): 107—113. Приступљено 14. 4. 2016. 
  5. ^ Tumarkin A. The otolithic catastrophe: a new syndrome. Br Med J 1936;1:175-7.
  6. ^ Brust JC, Plank CR, Healton EB, Sanchez GF. The pathology of drop attacks: a case report. Neurology 1979;29:786-90.
  7. ^ Dey AB, Stout NR, Kenny RA. Cardiovascular syncope is the most common cause of drop attacks in the elderly. Pacing Clin Electrophysiol 1997;20(3 Pt 2):818-9.
  8. ^ Tan MP, Chadwick TJ, Kerr SR, Parry SW. Symptomatic presentation of carotid sinus hypersensitivity is associated with impaired cerebral autoregulation. J Am Heart Assoc 2014;3(3):e000514.
  9. ^ Lee H, Yi HA, Lee SR, Ahn BH, Park BR. Drop attacks in elderly patients secondary to otologic causes with Meniere’s syndrome or non-Meniere peripheral vestibulopathy. J Neurol Sci 2005;232:71-6.
  10. ^ Maramattom BV, Jeevanagi SR, George C. Facio-brachio-crural dystonic episodes and drop attacks due to leucine rich glioma inactivated 1 encephalitis in two elderly Indian women. Ann Indian Acad Neurol 2013;16(4):590-2.
  11. ^ Kramer U, Achiron A. Drop attacks induced by hypothyroidism. Acta Neurol Scand 1993;88:410-1.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rubenstein, L. Z. (1 September 2006). "Falls in older people: epidemiology, risk factors and strategies for prevention". Age and Ageing 35 (Supplement 2): ii37–ii41.
  • Bisdorff, A; Von Brevern, M; Lempert, T; Newman-Toker, DE (2009). "Classification of vestibular symptoms: towards an international classification of vestibular disorders". Journal of vestibular research : equilibrium & orientation 19 (1–2): 1–13.
  • Zamponi, N.; Passamonti, C.; Cesaroni, E.; Trignani, R.; Rychlicki, F. (2011). "Effectiveness of vagal nerve stimulation (VNS) in patients with drop-attacks and different epileptic syndromes". Seizure 20 (6): 468–474.
  • Abd-El-Barr, Muhammad M.; Joseph, Jacob R.; Schultz, Rebecca; Edmonds, Joseph L.; Wilfong, Angus A.; Yoshor, Daniel (2010). "Vagus nerve stimulation for drop attacks in a pediatric population". Epilepsy & Behavior 19 (3): 394–399.
  • Ruckenstein, MJ; Shea, JJ Jr (1999). Harris, JP, ed. Meniere's Disease. Kugler Publications : 266.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криптогени_падови_код_жена&oldid=27441626”