Криптон
|
| |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | криптон, Kr | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 36 | ||||||
| Група, периода | група 18 (племенити гасови), периода 4 | ||||||
| Блок | p-блок | ||||||
| Категорија | племенити гас | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 83,798(2)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Ar]3d104s24p6 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 8 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | безбојан | ||||||
| Агрегатно стање | гасовито | ||||||
| Тачка топљења | 115,79 K (−157,36 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 119,93 K (−153,22 °C) | ||||||
| Густина | 3,708 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 27,99×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 1,638 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 9,029 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 248 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 0 | ||||||
| Електронегативност |
3,00 (Полинг) bd (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације |
1: 1.350,8 kJ/mol 2: 2.350,4 kJ/mol 3: 3.565 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | bd (88) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 110 pm | ||||||
| Валсов радијус | 202 pm | ||||||
| |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | постраничноцентр. кубична (FCC) | ||||||
| Брзина звука | 1.120 m/s (293,15 K) | ||||||
| Топл. водљивост | 0,00949 W/(m·K) | ||||||
| CAS број | 7439-90-9 | ||||||
Криптон (Kr, латински: krypton) племенити је гас VIIIА групе.[2] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 72-94. Постојани изотопи су: 78, 80, 82, 83, 84 i 86.[3]
Заступљена је у земљиној атмосфери у количини од око 1,14 ppm (енг. parts per million), такође је заступљен и као један од продуката распада уранијума и плутонијума Откривен је 1898. године од стране William Ramsaya и Morris William Traversa.
Криптон је нереактиван племенити гас, а познат је веома мали број његових једињења.
Биолошки значај — нема.
Криптон је безбојан. Реагује са гасовитим флуором под високим притиском градећи флуориде. Једини практични значај је његова детекција која омогућава проналажење руда уранијума.
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Криптон на Викимедијиној остави