Криптон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Криптон
Krypton-glow.jpg
Општа својства
Име, симбол криптон, Kr
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ar

Kr

Xe
бромкриптонрубидијум
Атомски број (Z) 36
Група, периода група 18 (племенити гасови), периода 4
Блок p-блок
Категорија   племенити гас
Рел. ат. маса (Ar) 83,798(2)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p6
по љускама
2, 8, 18, 8
Физичка својства
Боја безбојан
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 115,79 K (−157,36 °‍C)
Тачка кључања 119,93 K (−153,22 °C)
Густина 3,708 kg/m3
Моларна запремина 27,99×10−3 m3/mol
Топлота фузије 1,638 kJ/mol
Топлота испаравања 9,029 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 248 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 0
Електронегативност 3,00 (Полинг)
bd (Олред)
Енергије јонизације 1: 1.350,8 kJ/mol
2: 2.350,4 kJ/mol
3: 3.565 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус bd (88) pm
Ковалентни радијус 110 pm
Валсов радијус 202 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за криптон
Брзина звука 1.120 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 0,00949 W/(m·K)
CAS број 7439-90-9
референцеВикиподаци

Криптон (Kr, лат. krypton) племенити је гас VIIIА групе.[2] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 72-94. Постојани изотопи су: 78, 80, 82, 83, 84 i 86.[3]

Заступљена је у земљиној атмосфери у количини од око 1,14 ppm (енг. parts per million), такође је заступљен и као један од продуката распада уранијума и плутонијума Откривен је 1898. године од стране William Ramsaya и Morris William Traversa.

Криптон је нереактиван племенити гас, а познат је веома мали број његових једињења.

Биолошки значај — нема.

Криптон је безбојан. Реагује са гасовитим флуором под високим притиском градећи флуориде. Једини практични значај је његова детекција која омогућава проналажење руда уранијума.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Криптон на Викимедијиној остави