Кристијан Хајгенс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан Хајгенс

Christiaan Huygens-painting.jpeg
Хајгенсов портерт из 1671. године

Општи подаци
Датум рођења 14. април 1629.
Место рођења Хаг (Холандија)
Датум смрти 8. јул 1695.(1695-07-08)(66 год.)
Место смрти Хаг (Холандија)
Рад
Поље математика, физика, астрономија
Институција Краљевско друштво
Француска академија наука
Познат по сат са клатном

Кристијан Хајгенс (хол. Christiaan Huygens; Хаг, 14. април 1629Хаг, 8. јул 1695) је био холандски математичар, астроном и физичар.

Рођен је у Хагу као син богатог Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Орање Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари науке често говоре о Хајгенсу као једном од најсвестранијих научника.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. То је у физици познато као Хајгенсов принцип. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. претпоставио да се прстенови састоје од великог броја мањих тела која заједно чине прстен. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж маглине Орион, први такве врсте, објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да разлучи маглину на појединачне звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико међузвезданих маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску опсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови „ваздушни“ телескоп (без тубуса).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је опозив Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

По Хајгенсу су названи[уреди]

Спољашње везе[уреди]