Кристијан II Дански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан II Дански
ChristianII of denmark.jpg
Портрет Кристијана II Данског
Датум рођења (1481-07-01)1. јул 1481.
Место рођења Ниборг
Калмарска унија
Датум смрти 25. јануар 1559.(1559-01-25) (77 год.)
Место смрти Калундборг
Данска-Норвешка
Гроб Катедрала Светог Кнута
Династија Олденбург
Отац Ханс Дански
Мајка Кристина од Саксоније
Супружник Изабела од Аустрије
Потомство John of Denmark, Dorothea of Denmark, Electress Palatine, Кристина од Данске
краљ Калмарске уније, тј. краљ Данске
Период 1513 - 1223.
Претходник Ханс Дански
Наследник Фредерик I Дански
Armoiries de Kristian II de Danmark.svg

Кристијан II Дански [1] (дан. Christian) или Христијан II Дански, познат и као Северни Нерон, због своје опакости [2], (1. јул 1481, Ниборг - 25. јануар 1559, Калундборг) је био краљ Калмарске уније (1513—1223 [2]) из династије Олденбург. Био је син претходног краља Калмарске уније Ханса Данског и његове супруге Кристине од Саксоније.

Долазак на престо[уреди]

Године 1513. Кристијан је наследио свог оца на престолу Данске [2] [1]. Данска је тада Калмарском унијом под својом врховном влашћу држала Норвешку и Шведску [2].

Ни током Кристијанове владавине се није сазивао тзв. Danehof — претставништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци. Власт се концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских бискупа с лундским надбискупом на челу и око двадесетак световних велможа. Тај је савет потпуно потчинио себи краљевску власт. Капитулације, које су издавали краљеви ступајући на престо, све су више проширивале привилегије и компетенцију државног савета. Капитулација Кристијана II унела је обавезу да се најбоља лена у земљи деле само члановима државног савета. Аристократији су предата у руке права јурисдикције, укључивши и смртну казну. У њену корист била су донета ограничења наследних права слободног сељаштва.

Кристијан II Дански

Данска је тако под Кристијановом влашћу била феудално-кметска држава, којом је управљала олигархија духовних и световних магната [1].

Норвешка[уреди]

Калмарска је унија била погодна само за Данску, која је тежила да се користи изворима богатства других двеју скандинавских земаља за своје интересе. Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности [3].

У Норвешкој је под Кристијановом влашћу феудална експлоатација имала специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем [4].

Шведска[уреди]

Покољ у Стокхолму 1520. године.

Шведска аристократија била је приморана да буде у унији с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Светог римског царства, газила је интересе Шведске, која је желела да с њим успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Немцима, којима су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их [5]. Тако да је цео шведски народ био незадаовољан данском влашћу [2].

Без обзира на то што је у Шведској постојао знатан слој слободног сељаштва, током Кристијанове владавине је у земљи главна снага постала, као и у Данској, крупна феудална аристократија. Неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској [6].

Пад с власти и смрт[уреди]

Кристијан је својим оштрим казнама над незадовољним Швеђанима, међу којима је најпознатији Стокхолмски покољ из 1520. године, изазвао устанак у Шведској. На чело се устанку стави знаменити Густав Васа, кога по успеху Швеђани 1523. године изаберу за свог краља. У исто време пак Данци свргнуше с престола Кристијана II и доведу на престо његова стрица Фредерика I, шлезвиг-холштајнског херцега [2].

Кристијан је живео још дуго након збацивања. Умро је 25. јануар 1559. године у Калундборгу.

Генеалогија[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристијан V Олденбуршки, гроф Олденбуга
 
 
 
 
 
 
 
8. Детрик Олденбуршки, гроф Олденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Агнес од Хонштајна
 
 
 
 
 
 
 
4. Кристијан I Дански, краљ Калмарске уније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Герхард VI од Холштајн-Рендсбурга, гроф Холштајн-Рендсбурга
 
 
 
 
 
 
 
9. Хелвига од Холштајна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина Елизабета од Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
2. Ханс Дански, краљ Калмарске уније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих I од Бранденбурга, електор Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
10. Јохан од Бајројта, гроф Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Елизабета од Баварске и Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
5. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Рудолф III од Саксен-Витенберга, војвода Саксен-Витенберга
 
 
 
 
 
 
 
11. Барбара од Саксен-Витенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ана од Масјена
 
 
 
 
 
 
 
1. Кристијан II Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фридрих I од Саксоније, електор Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих II од Саксоније, електор Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Катарина од Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Ернест од Саксоније, електор Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ернест Хабзбург Гвоздени, војвода Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
13. Маргарет од Аустрије и Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Цимбарка од Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
3. Кристина од Саксоније, краљица Калмарске уније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ернест Баварски, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
14. Албрехт III Баварски, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета Висконти
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Баварска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ерик I од Грубенхагена, војвода Грубенхагена
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана од Грубенхагена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Елизабета од Брунсвик-Готингена
 
 
 
 
 
 

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд. 

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Ханс Дански
Дански краљеви
1513-1523
Наследник:
Фредерик I Дански