Критика

Критика (од грч. κριτική τέχνη, kritikí téchni – „вештина просуђивања“) је процес аналитичког процењивања, тумачења и вредновања различитих појава, дела или идеја. Иако се у свакодневном говору често повезује са проналажењем мана, суштина критике није негација, већ систематско разматрање и доношење утемељеног суда.^[1]

Критика може бити конструктивна, када нуди предлоге за побољшање, или деструктивна, када је усмерена само на омаловажавање. Она представља темељни алат у филозофији, науци, уметности и друштвеном животу, служећи за развој и унапређење знања и стваралаштва.

Етимологија

Реч „критика“ потиче од старогрчке речи κριτικός (kritikós – „онај који расуђује“), која је изведена из глагола κρίνω (krínō – „разликовати, просудити, одлучити“). У основи појма је идеја о раздвајању, анализирању и доношењу одлуке на основу постављених критеријума.

Врсте критике

Критика се примењује у готово свим областима људског деловања и може се поделити на више врста:

Критика у уметности

Ово је најпознатији облик критике, где критичар процењује уметничка дела. Циљ је да се протумачи дело, анализира његова форма и садржај, и понуди суд о његовој вредности. Неке од главних грана су:

Ликовна критика – бави се сликарством, вајарством, графиком и другим визуелним уметностима.
Књижевна критика – анализира и вреднује књижевна дела попут романа, поезије и драма.
Позоришна критика – оцењује позоришне представе, укључујући режију, глуму и сценографију.
Музичка критика – фокусира се на музичке композиције и извођења.
Филмска критика – вреднује филмове и све аспекте филмског стваралаштва.

Научна и филозофска критика

У науци, критика је саставни део научног метода. Кроз процес рецензије (енгл. peer review), научници критички преиспитују радове својих колега како би се осигурала тачност и објективност.

У филозофији, критика представља темељно преиспитивање основних појмова и претпоставки. Једно од најпознатијих дела овог типа је Критика чистог ума Имануела Канта, где он не критикује у негативном смислу, већ анализира границе и могућности људског сазнања.

Текстуална критика

Текстуална критика је дисциплина која се бави реконструкцијом оригиналног текста историјских докумената који су сачувани кроз преписе. Циљ је да се уклањањем грешака насталих током преписивања дође до што аутентичније верзије текста. Посебна грана је:

Библијска критика – проучавање библијских текстова са историјског и лингвистичког становишта.

Друштвена критика

Друштвена критика анализира и процењује друштвене структуре, норме, неправде и идеологије. Често је покретач друштвених промена и реформи. Може бити изражена кроз есеје, књижевна дела, филмове или политички активизам.

Види још

Референце

^ Honderich, Ted (2005). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. стр. 183. ISBN 978-0199264797.

Литература

Honderich, Ted (2005). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. стр. 183. ISBN 978-0199264797.

[1] Honderich, Ted (2005). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. стр. 183. ISBN 978-0199264797.

[1]