Критски устанак

Критски устанак је био устанак који су подигли 1897. године[1] становници грчког острва Крит против власти Османског царства.[2][3]
Крит је био ван састава Грчке државе која је формирана 1830. године одредбама Лондонског протокола. Османско царство је Крит убрзо уступило Египту, али је већ 1840. године Крит враћен у састав Османског царства, под притиском Велике Британије.[2]
Становници Крита хришћанске вероисповести су неколико пута подизали устанке у периоду између 1833. и 1897. године. Власти Османског царства су гушиле ове устанке суровим војним акцијама према устаницима и ликвидацијом свештеника православне цркве који су често сматрани предводницима устанака.[3]
Један од учесника Критског устанка из 1897. године је био и Елефтериос Венизелос који је био заговорник уједињене Грчке.
Епилог устанка
[уреди | уреди извор]Овај устанак је завршен тако што је Крит добио аутономију у оквиру Османског царства. Британска, руска, италијанска и аустроугарска ратна морнарица дошле су на Крит са циљем да протерају турску војску са острва. Грчки принц Ђорђе је под притиском европских сила постављен за Високог Начелника острва а Венизелос је постао његов саветник за правду. Европске силе су помогле да се оформи Жандармерија како би осигурала поштовање закона. Крит је уједињен са Грчком 1. децембра 1913. године.[2][3]
Венизелос је помогао у писању критског устава и постао је министар у влади принца Ђорђа, високог начелника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cretan Revolt (1897–1898)”. DBpedia. Приступљено 29. 1. 2025.
- ^ а б в „Greco-Turkish War 1897”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2025.
- ^ а б в „Cretan Revolt (1897–1898): History and Major Facts”. World History Edu. Приступљено 29. 1. 2025.