Крпељски менингоенцефалитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Крпељски менингоенцефалитис
EurAsia TBE-belt.svg
Глобална дистрибуција КМЕ
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија, неурологија
Patient UK[https://patient.info/doctor/tick-borne-encephalitis-pro tick-borne-encephalitis-pro Крпељски менингоенцефалитис]

Крпељски менингоенцефалитис (КМЕ) је откривен у земљама средње Европе крајем Другог светског рата. Клиничка слика је често, мада не увек, двофазна. У првој фази болести јављају се општи симптоми који потичу од централног нервног система. У великом броју случајева инфекција протиче асимптоматски.[1]

Инфективни агенс[уреди | уреди извор]

КМЕ је вирус групе арбовируса. Осетљив је на дејство фактора спољне средине и на дезинфикациона средства. У млеку заражених животиња може да преживи до две недеље на температури од 4 °C. Инкубациони период се креће од четири до двадесет и један дан, а најчешће износи 1-2 седмице.

Резервоар заразе[уреди | уреди извор]

Резервоар заразе су дивље животиње, нарочито глодари. Инфекција се у природном жаришту одржава посредством крпеља, а може се пренети и на домаће животиље (овце, козе, говеда). Крпељ остаје доживотно заражен, а инфекцију преноси на потомство. Мада се вирус налази у крви болесника 7-10 дана, КМЕ се не преноси са човека на човека.

Путеви ширења[уреди | уреди извор]

КМЕ са инфицираних дивљих или домаћих животиња преносе крпељи. Инфекција може настати и употребом некуваног млека заражених домаћих животиња.

Осетљивост и отпорност[уреди | уреди извор]

Осетљивост и отпорност према КМЕ је општа. После оздрављења или неманифестне инфекције ствара се солидан и дуготрајан имунитет.

Остале епидемиолошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Због веће изложености у току рада у пољу или шуми од КМЕ чешће оболевају мушкарци у продуктивном животном добу. Сезонско јављање обољења повезано је са порастом активности крпеља. Жаришта КМЕ су откривена у Словенији, Хрватској, Аустрији, Мађарској, Словачкој, Чешкој и Пољској. У Србији жаришта су откривена само на Косову и Метохији.

Мере заштите и сузбијања[уреди | уреди извор]

Мере личне заштите

Мере личне заштите заснивају се на спречавању могућег убода крпеља и спроводе се:

  • Избегавањем боравка на стаништима крпеља (ливада и паркови са високом травом и бујним зеленило, ливаде на којима се врши испаша стоке, шуме)
  • Применом репелената (средства против убода инсеката) за време боравку у природи, који могу да штите више сати
  • Ношењем светле одеће која штити руке и ноге
  • Детаљни преглед коже тела након боравка у природи
  • Истресањем одеће (јер се крпељ може донети и на одећи) и прегледом кућних љубимца.

Особе које су професионално и потенцијално изложене ризику заражавања вирусом Кримске-Конго хеморагијске грознице (сточари, земљорадници, радници у кланици), за време бриге око животињама треба да носе одговарајућу заштитну одећу и рукавице.

Здравствени радници такође треба да носе заштитна одела, рукавице, наочаре и маске. Посебан опрез неопходан је при контакту са крвљу болесника (вађење крви, давање инфузија, трансфузија, обдукција).

Поступак након уједа крпеља

Уколико је дошло до уједа крпеља, пацијент треба да се придржава следећих мера:

  • На место убода крпеља не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин)
  • Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може здробити, а његова рилица отићи још дубље у кожу, што погодује бржем ширењу инфекције
  • Јавити се лекару у току прва 24 сата, јер у свакој здравственој установи, постоји обучено особље које ће крпеља извадити у целости, и извршити дезинфекцију места убода.
Постекспозициона заштита

Постекспозициона заштита, односно заштита након излагања потенцијално зараженом крви или излучевинама, спроводи се давањем имуноглобулина (готових антитела против Кримске-Конго хеморагијске грознице).

Веома је важно да лекар од пацијента узме основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју) и то пријави надлежној превентивномедицинској установи.

Вакцинација

За превенцију крпељског менингоенцефалитиса постоји могућност примене специфичне заштите у виду вакцине против крпељског менингоенцефалитиса. Овакав вид заштите препоручује се професионално изложеним лицима и лицима која бораве у подручјима која су ендемска за крепљски менингоенцефалитис.

Епидемиолошким испитивањем откривају са места заражевања и друге инфициране особе. Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама. Посебна изолација није потребна. Дезинфекција се не спроводи. Обољење и смрт од КМЕ подлежу обавезном пријављивању.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Péquinot H, Dormont J, Etienne JP, Laurent D, Liot F, Magdeleine M. Encéphalites à virus. In : Masson et Cie ed. Précis de pathologie médicale. TomeVIII, Système nerveux, psychiatrie. 453-466

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jaenson TG, Hjertqvist M, Bergstrom T, et al; Why is tick-borne encephalitis increasing? A review of the key factors causing the increasing incidence of human TBE in Sweden. Parasit Vectors. 2012 Aug 31;5:184. doi:10.1186/1756-3305-5-184.
  • Kunze U; Tick-borne encephalitis - a notifiable disease, a review after one year: report of the 16th Annual Meeting of the International Scientific Working Group on Tick-Borne Encephalitis (ISW-TBE). Ticks Tick Borne Dis. 2014 Sep;5(5):453-6. doi:10.1016/j.ttbdis.2014.05.001. Epub 2014 May 27.
  • Amicizia D, Domnich A, Panatto D, et al; Epidemiology of tick-borne encephalitis (TBE) in Europe and its prevention by available vaccines. Hum Vaccin Immunother. 2013 May;9(5):1163-71. doi:10.4161/hv.23802. Epub 2013 Feb 1.
  • Bogovic P, Strle F; Tick-borne encephalitis: A review of epidemiology, clinical characteristics, and management. World J Clin Cases. 2015 May 16;3(5):430-41. doi:10.12998/wjcc.v3.i5.430.
  • Medlock JM, Leach SA; Effect of climate change on vector-borne disease risk in the UK. Lancet Infect Dis. 2015 Mar 20. pii: S1473-3099(15)70091-5. doi:10.1016/S1473-3099(15)70091-5.
  • Kaiser R; Tick-borne encephalitis: Clinical findings and prognosis in adults. Wien Med Wochenschr. 2012 Jun;162(11-12):239-43. doi:10.1007/s10354-012-0105-0. Epub 2012 Jun 14.
  • Kollaritsch H, Chmelik V, Dontsenko I, et al; The current perspective on tick-borne encephalitis awareness and prevention in Vaccine. 2011 Jun 20;29(28):4556-64. Epub 2011 May 5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Крпељски менингоенцефалитис на Викимедијиној остави

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крпељски_менингоенцефалитис&oldid=25722199”