Крсмановићева кућа у Београду
Крсмановићева кућа | |
---|---|
Крсмановићева кућа на Теразијама | |
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | ![]() |
Време настанка | 1885. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
beogradskonasledje |
Крсмановићева кућа[1] позната као и Кућа Алексе Крсмановића, саграђена 1885. године, налази се улици Теразије 34 у Београду.
Историјат[уреди | уреди извор]
Саграђена по плановима архитекте Јована Илкића у стилу академизма, као стамбена кућа за трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановићи су купили кућу и плац 1898. године и после деобе, кућа је припала Алекси Крсмановићу.[2] Алекса је у њој живео до своје смрти 1914. године, а зграду, као и читаво имање завештао српском народу. [3] После његове смрти кућа је заједно са целокупним имањем на теразијама постала својина „Задужбине А. Крсмановића“. У кући је и даље живела његова жена по тестаменту, а после њене смрти прешло је на управљање задужбинарству. После Првог светског рата, пошто је краљевски двор био знатно оштећен и пошто је Крсмановићева кућа имала довољно репрезентативан карактер, од 1918. до 1922. послужила је као двор краљевине Србије у којој је резидирао регент Александар Карађорђевић. У њој је 1. децембра 1918. године потписан документ о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Затим је ту био Ауто-клуб са "познатим зеленим столовима" за картање.[4] После 1930. године овде је био смештен „Клериџ“, потом једно време и Бранино позориште (Бране Цветковића) и Савез Сокола Краљевине Југославије. Задужбина је 1936. намеравала продати покретна и непокретна имања покојног Крсмановића, како би се, у складу с његовим тестаментом, на Теразијама подигла велика палата, чији би се приходи користили за "патриотске цељи".[5]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Зграда има репрезентативан карактер, веома развијене основе од 30 m. Због терена извршена је денивелација, тако да са улице има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. Габарит зграде је у облику слова Т. Намена зграде као господске једнопородичне куће условила је разуђен унутрашњи распоред. Главна фасада је декоративно компонована у три хоризонтална појаса, високо профилисаним каменим соклом, главним фасадним платном богато украшеним и истуреним кровним венцом са атиком по целој дужини. Дворишну фасаду карактерише тераса са барокном балустрадом која се наставља у двокрако степениште. [6] По архитектонској композицији, унутрашњој диспозицији, уметничком обликовању као и по занатским радовима ова зграда спада међу најбоља остварења њеног аутора. Кућа је после другог светског рата национализована и постала друштвена својина. Дуго је служила као зграда Протокола при Министарству спољњих послова.
Зграда је због својих културно-историјских и архитектонско – урбанистичких вредности утврђена за културно добро 1964. године под називом „Крсмановићева кућа на Теразијама“(Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 150/4 од 17.3.1964.), а потом за културно добро од великог значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању, „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).[7]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Ознака на Крсмановићевој кући
-
-
-
-
-
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Досије споменика културе - Крсмановићева кућа на Теразијама - Завод за заштиту споменика културе града Београда; Б. Несторовић, Јован Илкић, београдски архитекта, ГГБ XIX, 1972. „Књижевне новине“, 1.8.1972.
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 210—211.
- ^ Лист данас/Зграда у којој је проглашена краљевина СХС
- ^ "Политика", 18. септ. 1923, стр. 4-5 (наведена је адреса Теразије 40)
- ^ „Политика”, 10. јул 1936 (наведена и остала имања задужбине)
- ^ Знаменитости Београда/Крсмановићева кућа на Теразијама
- ^ С. М. Димитријевић, Крсмановићева кућа на Теразијама, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2012.