Крсно знамење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Sign-of-the-cross--fingers-position.jpg

Крсно знамење или знак крста са три прста је начин изражавања хришћанске вере, усвојен у средњем веку у православној цркви, као и у неким древноисточним црквама.

Историја[уреди]

Користио се у Константинопољу између 1172. и 1274. године. Не постоје информације да ли је тада уведено и зашто. [1] Прво сачувано писано спомињање крсног знамења је у полемичком уметничком делу непознатог аутора "Расправа Панагиота са Азимитом", написано између 1274. и 1282. [2]

Уобичајено знамење (заједно са другим варијантама [3]) укључује скупљене и спојене мали и домали прст, што представља христолошку симболику: две природи Исуса Христа - божанску и људску, док скупљена три преостала прста симболизују признање Бога Оца, Бога Сина и Духа Светога, као једносуштне и нераздељиве Свете Тројице.

Осењујући се крсним знамењем, православни хришћани стављају скупљене прсте на чело – за освећење ума, на стомак (живот) - за освећење унутарњих чула, потом на десно и лево раме - за освећење сила телесних.

Осењивати крсним знамењем, православни чине на почетку молитве, за време молитве и по окончању молитве. Осим тога исто се чини и приликом приласка светим местима: при уласку у храм, код целивања крст, иконе, када се нађу у опасности, у несрећи, у радости и сл.

Извори[уреди]

  1. ^ Голубинский, Евгений Евсигнеевич О перстосложенiи для крестнаго знаменiя и благословенiя. (Глава из его же «Къ нашей полемикѣ со старообрядцами») // «Богословскiй Вѣстникъ, издаваемый Императорскою Московскою Духовною Академiею». апрель (1892). стр. 42—43.
  2. ^ ДВОЕПЕРСТИЕ
  3. ^ Наиболее древней, известной по святоотеческим свидетельствам, формой перстосложения было единоперстие; причём знак креста начертывался (линией) на челе указательным или большим пальцем, — обычай, исчезнувший в течение VIII века среди греков, вероятно ввиду борьбы с ересью Монофизитство|монофизитства (См. Op. cit., а также: Кореневский Н. И. Церковные вопросы в Московском государстве в половине XVII в. и деятельность патриарха Никона. // Русская история в очерках и статьях под редакцией профессора М. В. Довнар-Запольского. Киев, 1912, Т. III. стр. 701.)